Озбиљне инфекције листеријом у порасту широм Европе

Сваке године хиљаде људи у Европи оболијевају усљед конзумирања контаминиране хране. Међу најчешћим изворима инфекција наводе се јаја, месо и готови производи за непосредну потрошњу (реадy-то-еат – РТЕ). Иако су стандарди безбједности хране у Европској унији на високом нивоу, болести које се преносе храном и даље представљају озбиљан јавно-здравствени изазов, нарочито за рањиве групе становништва.

Број озбиљних инфекција изазваних бактеријом Листериа моноцyтогенес биљежи раст у европским државама, упозорава најновији ЕУ Оне Хеалтх Извјештај о зоонозама, који су објавили Европска агенција за безбједност хране (ЕФСА) и Европски центар за превенцију и контролу болести (ЕЦДЦ). Стручњаци указују да промјене у прехрамбеним навикама, заједно са старењем становништва, могу имати значајан утицај на овај тренд.

Према подацима за 2024. годину, листерија је била узрок највећег удјела хоспитализација и смртних исхода међу свим пријављеним болестима које се преносе храном у ЕУ. Око 70% обољелих захтијевало је болничко лијечење, док је смртност износила приближно једну особу на сваких дванаест заражених.

Пораст броја случајева у посљедњим годинама повезује се са више фактора, укључујући све старију популацију у Европи, повећану потрошњу готове хране, као и неадекватно руковање и складиштење хране у домаћинствима.

Ипак, подаци указују да је ниво контаминације листеријом у готовим производима и даље низак. Удио узорака који премашују прописане ЕУ граничне вриједности креће се од 0% до 3%, при чему су ферментисане кобасице најчешће идентификоване као контаминирани производи.

Иако листерија носи највећи ризик од тешких здравствених посљедица, кампилобактериоза и салмонелоза остају најчешће болести које се преносе храном у Европи. Пилетина и јаја су и даље међу најзначајнијим изворима ових инфекција.

Подаци из сектора узгоја животиња показују и забрињавајући пораст броја јата кокошака и ћурки позитивних на салмонелу у посљедњих десет година. Континуирана контрола ових бактерија дуж цијелог ланца хране остаје кључна за смањење броја обољења код људи.

„Ове године значајан број држава чланица ЕУ није испунио све циљеве за смањење салмонеле у живинарству, док је само 14 држава постигло потпуну усклађеност“, истакао је Франк Вердонцк, руководилац Јединице за биолошке опасности и здравље и добробит животиња у ЕФСА-и.

Савремени алати надзора, попут секвенцирања цијелог генома, омогућавају надлежним институцијама да ефикасније откривају и прате епидемије, те да координисано дјелују у складу са Оне Хеалтх приступом.

Превенција почиње у кухињи

Стручњаци наглашавају да се већина болести које се преносе храном може спријечити правилном хигијеном у домаћинству. Препоручује се чување хране у фрижидеру на температури од 5 °Ц или нижој, поштовање рока употребе, темељна термичка обрада хране, редовно прање руку и кухињских површина, као и одвајање сирове од готове хране.

Рањиве групе становништва савјетују се да избјегавају високоризичне производе, попут готове хране, непастеризованог млијека и меких сирева произведених од таквог млијека.

Више информација је доступно на сљедећим линковима:

1. хттпс://www.ефса.еуропа.еу/ен/ресоурцес/дата-цоллецтион-зооносес/интерацтиве-тоолс?топиц%5Б370%5Д=370&топиц%5Б389%5Д=389&топиц%5Б20138%5Д=20138
2. хттпс://www.ефса.еуропа.еу/ен/инфограпхицс/фоодборне-дисеасес-еуропе-wхатс-реаллy-макинг-yоу-сицк