Папић за Побједу: Нови закон уредио тржиште и донио рекордне приходе држави

ИСТОРИЈСКИ РЕЗУЛТАТ: Спасоје Папић, в. д. директора Управе за игре на срећу, каже да су приходи у тој области за 11 мјесеци прошле године износили готово 40 милиона еура

Папић за Побједу: Нови закон уредио тржиште и донио рекордне приходе држави

За период јануар – новембар 2025. године приходи износе 39.220.307 еура, што представља повећање од 29,56 одсто у односу на исти период 2024, па се с правом може рећи да је ова година донијела историјски резултат када говоримо о доприносу игара на срећу државном буџету - казао је Папић

Рекордни приходи од игара на срећу у 2025. години потврдили су да се строжи прописи и појачан надзор директно рефлектују на јачање државног буџета и сузбијање сиве економије. Са готово 40 милиона еура прихода у првих 11 мјесеци, што је раст од скоро 30 одсто у односу на исти период прошле године, сектор игара на срећу биљежи историјски резултат, који надлежни приписују новом законском оквиру, интензивнијем надзору и снажнијој институционалној сарадњи.

- За период јануар – новембар 2025. године приходи износе 39.220.307,57 еура, што представља повећање од 29,56 одсто у односу на исти период 2024. године, па се с правом може рећи да је та година донијела историјски резултат када говоримо о доприносу игара на срећу државном буџету - казао је за Побједу в. д. директора Управе за игре на срећу мр Спасоје Папић.

Резултат

Нагласио је да такав резултат показује да је систем данас стабилнији, транспарентнији и ефикаснији.

- Наведени подаци потврђују да се сектор игара на срећу развија у правцу који обезбјеђује одрживост, предвидљивост и већи степен законитости. Фокус Управе био је и биће на досљедној примјени прописа, јачању регулаторних механизама и унапређењу институционалне сарадње. Остварени резултати у 2025. години у великој мјери су резултат преданог, одговорног и професионалног рада свих запослених у Управи за игре на срећу - казао је Папић.

Један од кључних разлога за такав исход јесте, како је навео, нови Закон о играма на срећу, први који је донијет након готово двије деценије, којим је сектор додатно уређен и прилагођен савременим трендовима, посебно у дијелу онлајн приређивања.

- Закон је донио јаснија правила, прецизније дефинисане обавезе и снажније механизме контроле, међу којима се издваја строжа заштита малољетника кроз правила о удаљености објеката од школа, ограничавање оглашавања и обавезну идентификацију играча, али и јаче механизме против прања новца и злоупотреба, што све заједно доприноси безбједнијем и уређенијем тржишту. Истовремено, јасно су уређене обавезе приређивача, као и могућност блокаде ИП адреса нелегалних платформи, чиме се штите и буџет и грађани и афирмише учешће кроз лиценциране и контролисане канале. Примјеном новог Закона о играма на срећу направљен је један од најважнијих искорака у унапређењу регулаторног оквира, чиме је створен основ за уређеније тржиште и ефикасније поступање Управе - тврди Папић.

У складу са новим законским рјешењима, започет је, како је навео, процес унапређења информационог система Управе, са циљем ефикаснијег праћења података, брже обраде поступака и јачања надзора.

- За 2026. годину планирана је значајна надоградња система, чиме Управа наставља започети процес модернизације и додатно јача капацитете. Током 2025. године Управа је, у складу са законским овлашћењима, спровела 56 поступака затварања локација кладионица, као дио редовних регулаторних активности којима се обезбјеђује законито функционисање тржишта игара на срећу, док се један додатни поступак налази у завршној фази. Наш циљ је да тржиште функционише у оквиру јасних правила и важећих прописа. Управа континуирано прати стање на терену и предузима мјере у складу са надлежностима, како би се обезбиједила стабилност система - поручио је Папић.

Онлајн сегмент

Такође, како наглашава, посебан фокус током године је био на онлајн сегменту. У складу с тим, Управа је упутила надлежној Агенцији за електронске комуникације и поштанску дјелатност (ЕКИП) захтјеве за блокирање преко 400 ИП адреса приређивача који немају одобрење за онлајн приређивање игара на срећу у Црној Гори, што показује да борба против сиве зоне више није декларативна, већ конкретна и свакодневна активност.

- Поред блокирања ИП адреса нелегалних платформи, важан корак направљен је и у дијелу платног промета – Министарство финансија и Централна банка Црне Горе у сарадњи са Управом за игре на срећу, кроз Координационо тијело за заштиту и унапређење јавног интереса у овој области, реализовале су одлуку о забрани трансакција плаћања неовлашћеним страним приређивачима игара на срећу. Све банке и пружаоци платних услуга у Црној Гори обавезни су да одбију платне трансакције према страним правним лицима која користе МЦЦ код 7995, а које су инициране са рачуна у црногорским банкама. Само током 2022. године, прије увођења ове мјере, евидентирано је више од 132.000 трансакција у вриједности око 6,3 милиона еура, док је у 2023. забиљежен сличан ниво одлива, а након ступања одлуке на снагу тај новац је остао у црногорском финансијском систему и преусмјерен ка легалним приређивачима, што је директно допринијело расту буџетских прихода и јачању контроле над тржиштем игара на срећу - објаснио је Папић.

Управа континуирано унапређује сарадњу са легалним приређивачима, јер сматрам да се одрживо и стабилно тржиште може градити само кроз партнерство, а не кроз сукоб. Градимо партнерски однос са приређивачима, кроз отворен дијалог, размјену информација и консултације о кључним питањима, јер нам је заједнички циљ јачање легалног тржишта, сузбијање нелегалних активности и већа заштита играча.

- Такав приступ значи да штитимо јавни интерес, али истовремено уважавамо чињеницу да су приређивачи важан дио економије, послодавци и инвеститори који морају имати предвидљив и фер регулаторни оквир, без сувишних баријера које би гурале играче ка сивој зони. Сарадња са другим институцијама за нас је једнако важна као и надзор над тржиштем. Током 2025. године интензивно смо развијали институционалну сарадњу, јер до уређеног сектора игара на срећу се може доћи само заједничким радом свих који су надлежни за ову област - казао је Папић.

Управа за игре на срећу остварује блиску сарадњу са Министарством финансија, посебно кроз Директорат за игре на срећу, координацију и извјештавање о неформалној економији и државну помоћ, на реализацији политика Владе.

- Нарочито желим да истакнем улогу и подршку министра финансија Новице Вуковића, чије разумијевање значаја уређења овог сектора представља снажан ослонац Управи у спровођењу планираних активности. У том контексту, важно је истаћи и појачану координацију државних институција, потврђену недавним саопштењем Министарства финансија, кроз заједничко дјеловање Инспекције за игре на срећу Министарства финансија, Управе за игре на срећу, Управе полиције, државног тужилаштва и Управе за државну имовину - казао је Папић.

У оквиру ових заједничких активности, надлежни органи су извршили одузимање терминала и аутомата чиме су директно реаговали на конкретне неправилности утврђене током инспекцијских контрола, а полиција и тужилаштво проводе даљње радње у циљу утврђивања евентуалних кривичних дјела из те области, док Управа за државну имовину управља привремено одузетим предметима.

Заштита интереса

- Циљ таквог координисаног приступа је ефикасно спровођење Закона о играма на срећу, заштита јавног интереса и јачање законитости и транспарентности тржишта. Такође, активности укључују и континуирану контролу присуства малољетника у објектима, што додатно оснажује заштиту дјеце и младих. Поред тога, у наредној години посебна пажња биће усмјерена и на даље јачање система спречавања прања новца и финансирања тероризма у области игара на срећу, у складу са препорукама и стандардима МОНЕYВАЛ-а. Управа ће наставити да унапређује регулаторни и оперативни оквир, кроз јачање процедура, унапређење сарадње са надлежним институцијама и усклађивање праксе са међународним обавезама Црне Горе у овој области - истакао је Папић.

На међународном плану, 2025. година је донијела и повратак Црне Горе у ГРЕФ, водећу европску мрежу регулатора игара на срећу, након неколико година паузе. Обнављањем чланства, Управа је поново постала дио платформе која окупља регулаторе из великог броја држава и омогућава размјену искустава, добрих пракси и информација о најновијим трендовима и ризицима у тој индустрији.

- Као вршилац дужности директора, учествовао сам на годишњем форуму ГРЕФ – а у Атини, гдје сам са колегама из цијеле Европе разговарао о изазовима онлајн тржишта, заштити потрошача и борби против нелегалног приређивања, и већ смо отворили простор за будуће заједничке иницијативе и обуке које ће додатно ојачати наше капацитете - истиче Папић.

За 2026. годину Управа за игре на срећу има амбициозне планове који настављају успјешну путању 2025. године, са фокусом на даљу дигитализацију и значајну надоградњу информационог система за надзор приређивача, чиме ће се додатно побољшати аналитичке могућности, праћење ризика и интеграција са другим институцијама. Најважнији приоритет остаје јачање људских капацитета кроз континуирано усавршавање запослених и привлачење нових стручњака, јер су професионални кадрови темељ ефикасног рада Управе.

- Посебан нагласак биће на унапређењу регулације тржишта и надзорне функције, укључујући реализацију процедура ревизије и анализе испуњености услова за добијање одобрења за рад приређивача у складу са новим Законом о играма на срећу, уз даље јачање сарадње са надлежним инспекцијским органима и државним институцијама. Овим активностима Управа ће осигурати још већу транспарентност, стабилност тржишта и заштиту јавног интереса. Када се све сабере, 2025. година за Управу за игре на срећу значи снажан раст прихода, модернизацију законског оквира, дигитализацију надзора, јаснији партнерски однос са легалним приређивачима и значајно јачање сарадње са кључним институцијама у земљи и иностранству. На том темељу градимо и планове за 2026. годину, са јасним циљем даљег јачања стабилних јавних прихода и боље заштите грађана - закључује Папић.

Превенција малољетничког коцкања

Посебан сегмент рада Управе односи се на заштиту младих и превенцију малољетничког клађења и коцкања.

- У години за нама потписани су меморандуми о сарадњи са Универзитетом Црне Горе, Црногорским олимпијским комитетом, Министарством спорта и младих и Мрежом за младе Црне Горе. Недавно је потписан Меморандум о сарадњи са Министарством просвјете, науке и иновација, који сам потписао заједно са министарком проф. др Анђелом Јакшић-Стојановић, чиме смо добили снажну подршку кровне просвјетне институције у Црној Гори када је ријеч о основном и средњем образовању. Меморандум предвиђа заједничке активности усмјерене на заштиту ученика од негативних посљедица коцкања, промоцију здравих стилова живота и афирмацију спорта као здравог и безбједног избора, кроз радионице, кампање, истраживања и јавне наступе. Потписивањем тог документа са Министарством просвјете у суштини смо заокружили сарадњу са кључним образовним институцијама, јер је претходно потписан и Меморандум о сарадњи са Универзитетом Црне Горе, који сам потписао са ректором проф. др Владимиром Божовићем. Сматрам да је од изузетне важности то што су челни људи тих институција препознали значај ове теме за друштво и државу у цјелини, нарочито када је ријеч о заштити младих и развоју здравих стилова живота - истакао је Папић.