Перковић: Потребна стална и велика улагања у жељезнички систем

У жељезнички систем су потребна стална и велика улагања, као и праћење технолошких иновација и зелене агенде, саопштила је државна секретарка Министарства капиталних инвестиција Дајана Перковић.

Она је казала да су управо завршени пројекти санације 24 моста на барској прузи, док су у току завршни радови на санацији четири тунела и реконструкцији и адаптацији станичне зграде у Бијелом Пољу.

“Ова Влада је препознала значај ургентног улагања у жељезницу и у овој години повећана су значајно средства за текуће одржавање пруга и обавезу јавног превоза путника. У посљедњих 17 година уложено је више од 190 милиона еура у инфраструктурне пројекте на жељезници и преко 35 милиона еура у возна средства. Више од 92 одсто мреже пруга се напаја електричном енергијом, чиме смо показали еколошку посвећеност. Генерални ремонти пруга су завршени на више од 50 одсто цијеле мреже и свакодневно преговарамо за даље радове” саопштила је Перковић.

Делегација Министарства, на челу са Перковић, директором Директората за жељезницу Момчилом Јелићем, начелницом Тањом Дашић и директором Управе за жељезницу Денисом Лукачем, присуствовала је прослави јубилеја 115 година постојања црногорских жељезница.

Перковић је, како је саопштено из Министарства, казала да је Црна Гора данас са поносом прославила 115 година од настанка жељезничког саобраћаја.

"Од свог настанка, жељезнички саобраћај је играо кључну улогу у повезивању градова, регија и људи у Црној Гори. Кроз деценије, жељезнича је постала незаобилазан дио инфраструктуре који је омогућио брз и ефикасан превоз путника и робе. Данас жељезница остаје важан стуб нашег транспортног система, омогућавају повезивање унутар земље, али и са сусједним и удаљеним дестинацијама”, рекла је Перковић.

Састанак је отворио предсједник Одбора директора Монтецарга, Мирослав Брајовић, који је изразио задовољство поводом организовања заједничког састанка жељезничког сектора Црне Горе, Србије и Републике Српске, а поводом јубилеја - 115 година жељезнице у Црној Гори.

"Овдје су се окупили представници Србије, Црне Горе и Републике Српске, док нажалост представници Босне и Херцеговине нијесу били у прилици да присуствују због раније преузетих обавеза. Потрудићемо се да наредне године све организујемо на много већем нивоу, небитно у којој држави. Битно је да представници некада јединствене жељезнице буду заједно за истим столом“, рекао је Брајовић.

Јелић је казао да вјерује да је заједничка сарадња кључна за даљи напредак жељезничког сектора у Црној Гори, али и читавом региону.

Кроз редовне састанке и отворену комуникацију, како је навео, ресорно Министарство ће бити у могућности да пружи подршку и предложи рјешења за актуелне изазове са којима се суочавају државне компаније.

Лукач је истакао да се радује сарадњи коју у будућем период треба поспијешити и ојачати.

Кроз јачање сарадње између Министарства капиталних инвестиција, Управе за жељезницу и осталих релевантних актера, може се, како је оцијенио, остварити напредак у одржавању и унапређењу жељезничке инфраструктуре у Црној Гори.

Извршна директорица Жељезничке инфраструктуре (ЖИЦГ), Марина Бошковић, је истакла да је овакав састанак доказ да жељезница спаја и повезује људе.

Она се осврнула на предстојеће отварање заједничке пограничне жељезничке станице Србије и Црне Горе у Бијелом Пољу, истакавши да је на почетку мандата присуствовала састанку Транспортне заједнице гдје јој је један од колега рекао да не постоје лоши пројекти и да је кључно покренути све пројекте, који ће се у ходу исправљати да би се што прије реализовали.

Подстакнута овим савјетом, а уз подршку Министарства капиталних инвестиција, ЖИЦГ је ставила у погон све планиране пројекте, па тако за три до пет година можемо очекивати њихову реализацију.

"Један од најзначајнијих пројеката свакако је изградња заједничке пограничне жељезничке станице Србије и Црне Горе у Бијелом Пољу која ће омогућити краће вријеме путовања, упростити пропратне процедуре, те унаприједити и убрзати превоз робе и путника, што је у заједничком интересу обје државе“, истакла је Бошковић.

Предсједник Одбора директора Жељезничког превоза (ЖПЦГ), Марко Бертањоли, истакао је задовољство поводом организовања оваквог заједничког састанка у част лијепог јубилеја.

Он је казао да је изузетно важно то што су имали прилику да са колегама из Србија воза одрже један веома конструктиван састанак у вези са предстојећом туристичком сезоном.

Генерални директор Железница Србије, Горан Аџић, пожелио је срећан јубилеј у жељи да жељезничке компаније у Црној Гори дуго трају и наставе да остварују добре резултате.

Директор Дирекције за железнице Србије, Лазар Мосуровић, пожелио је снагу и храброст у будућем даљем раду на развоју, истичући да су већ учињени значајни помаци на унапређењу жељезничког сектора Црне Горе на свим нивоима.

Такође је истакао да га посебно радује предстојеће отварање будуће заједничке жељезничке станице у Бијелом Пољу.

Представници Србија воза, Зоран Пузовић и Ђорђе Прокић, увјерени су у наставак и продубљивање већ изузетно добре сарадње, истичући да су са ЖПЦГ договорили битне детаље у вези са предстојећом туристичком сезоном.

Они су представили инвестиције реализоване у координацији са Министарством и Владом Србије, а за обезбјеђивање кушет и спаваћих кола за међународне возове на релацији Бар – Београд – Бар.

Посебно су истакли жељу и наду да овај воз постане симбол повезивања Црне Горе и Србије.

Представници компаније Србија Царго и Инфраструктуре железнице Србије честитали су јубилеј и истакли да су видљиви помаци везани за реконструкцију барске пруге.

Такође су навели да имају изузетну сарадњу са предузећем Монтецарго по питању бројних пројеката.

Представнице Жељезница Републике Српске, Гордана Илинчић и Ирис Брнић, честитале су јубилеј и изразиле посебно задовољство што присуствују састанку, истичући да преко Транспортне заједнице имају одличну сарадњу са жељезницама региона која ће се, надају се, након овог састанка додатно унаприједити.

О историјату жељезнице Црне Горе говорила је извршна директорица ЖПЦГ, Илинка Павићевић. Она је овом приликом подсјетила на прву жељезничку пругу узаног колосијека Бар – Вирпазар, затим на пругу из правца Требиња и Билећа, пругу Никшић - Титоград, све до пруге Београд – Бар, такозване „пруге снова“ која је пуштена у саобраћај 28. маја 1976.