UNICEF и Министарство здравља окупили стручњаке и родитеље како би унаприједили подршку породицама с малом дјецом

Прве године живота представљају најосјетљивији и најважнији период у којем се постављају темељи будућег здравља, вјештина и емоционалне стабилности дјетета. У том периоду родитељи имају најважнију улогу у животу дјеце, и потребна им је правовремена, доступна и квалитетна подршка система, како би на најбољи начин одговорили на потребе свог дјетета, поручено је на Конференцији о патронажним посјетама и подршци породицама – Најбољи почетак у животу за свако дијете у Црној Гори, коју су организовали UNICEF и Министарство здравља.

Током првог дана дводневне конференције, која је окупила више од стотину представника министарстава, здравствених установа, јавних предшколских установа, дневних центара и центара за социјални рад, академске заједнице, невладиних организација, међународних организација, заједнице општина и родитеља, поручено је да улагање у прве године живота доноси највеће користи – не само за дијете и његову породицу, већ и за друштво у цјелини. Истраживања показују да улагање у програме раног дјетињства доноси вишеструке користи. Повраћај који се добија од инвестиција у програме раног развоја дјетета креће се од 6 до 17 долара за сваки уложени долар, на шта указује и Џејмс Хекман, добитник Нобелове награде за економију.Свако дијете којем се омогући најбољи почетак живота има веће шансе да оствари свој пуни потенцијал и допринесе заједници у којој одраста.

„Црна Гора је направила важан искорак стављајући дјецу и породице у средиште националног развоја. Патронажне посјете трудницама, као и породицама новорођенчади и мале дјеце, нијесу само здравствена услуга, већ прилика да свака породица и сваки родитељ добије подршку која им је потребна. Када улажемо у родитеље и прве године живота дјетета, улажемо у здравље, образовање и отпорност читаве заједнице. Сарадњом UNICEF-а, Владе Црне Горе и партнера већ смо постигли значајне резултате: породично оријентисана рана интервенција (ПОРИ) спроводи се у Бијелом Пољу, Беранама и Подгорици, док су још три општине – Цетиње, Тиват и Бар,  у фази припреме., Програм Брижне породице до сада је обухватио више од 2.000 родитеља у 17 општина, док јеапликација Беббо преузета је готово 16.000 пута, а око 11.000 регистрованих корисника добија путем ове апликације индивидуалне савјете о родитељству. Заједно настављамо да градимо систем у којем свако дијете има једнаке шансе да расте, учи и напредује”, истакао је Микеле Сервадеи, шеф представништва УНИЦЕФ-а у Црној Гори.

Милена Цојић, државна секретарка у Министарству здравља Црне Горе указала је на, како је рекла, јасан циљ.

„Желимо да свако дијете и свака породица, без обзира на то гдје живе или какве изазове имају, добију правовремену, квалитетну и континуирану подршку. То значи улагање у знање и капацитете наших здравствених радника, бољу сарадњу између сектора, али и коришћење иновација које могу приближити услуге сваком дому“, поручила је Цојић.

Током конференције су представљени налази Процјене зрелости програма патронажних посјета у Црној Гори, спроведене уз подршку UNICEF-а. Резултати указују на напредак, али и на потребу за додатним улагањем у људске ресурсе, стандардизацију услуга и бољу сарадњу између сектора који пружају подршку породицама. Поручено је да је за даљи напредак неоподна континуирана подршка стручњацима на терену, као и већа интегрисаност здравствених, социјалних и образовних сервиса.

Лидија Турусковић је подијелила своје искуство са патронажним посјетама, које сматра једном од најважнијих карика подршке мајкама и бебама.

 „Када сам постала мајка, осим што је неизмјерна радост дошла у наш дом, суочили смо се са бројним неизвјесностима. У првим данима, када сам била несигурна и помало обесхрабрена, нарочито у вези са дојењем, управо је патронажна сестра била та која ми је пружила подршку и показала да могу. Уз њену помоћ превазишли смо почетне тешкоће, а касније сам се за све друго ослањала на њене савјете. Пратила је мој опоравак, развој и напредовање бебе, учила ме о хигијени, исхрани и свему што значи брига о дјетету. Патронажна сестра не брине само о здрављу – она препознаје и прве знакове постпорођајне туге, види стварне услове живота породице, пружа стручну помоћ, али и емоционалну снагу. Њен рад је незамјењив“, казала је Турусковић.

Посебан сегмент конференције био је посвећен развоју инклузивних модела ране интервенције који породицу стављају у центар подршке. Поручено је да улагање у рани развој није само питање бриге, већ и дугорочне визије – јер друштво које улаже у своје најмлађе улаже у свој напредак, стабилност и будућност.