Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Поповић: Црногорски интеркултурализам у Уједињеним Нацијама

Објављено: 13.10.2023. 12:45 Аутор: Министарство људских и мањинских права

На позив Фондације за подршку Уједињеним Нацијама (ФСУН) у партнерству са организацијом ГлобалМиндЕД, в.д. Генерална директорица Директората за интеркултурализам при Министарству људских и мањинских права, др Људмила Мила Поповић је учествовала на специјалном догађају у Уједињеним Нацијама у Њујорку посвећеном трансформацији образовања кроз диверзитет и инклузију.

Наведени ко-организатори су позвали изабрани круг глобалних стручњака за ова питања на специјални састанак који разматра нове стандарде у образовању и економији зарад бољег дефинисања будућности запошљавања, профилисању будућих људских ресурса и људских права у дигиталном добу.

Dr Popović sa Dženet Salazar (Janet Salazar) lijevo, Predsjednica Fondacije za podršku Ujedinjenim Nacijama (FSUN), Kerol Karter (Carol Carter) desno, Osnivačica i izvršna direktorica GlobalMindED

Поповић је дала допринос овом форуму насловљеном “Трансформисање финансијских граница у образовању, средини и економији” кроз њен фокус на описмењавање младих за будућност, њихову спремност за учешће у новој, пост-информативној економији, и оснаживање диверзитета и процеса инклузије кроз промоцију интеркултурализма у образовању и друштву. Како је истакла Поповиц, трансформације свих форми инвестирања у образовање и нову економију базираним на универзалним хуманистичким вриједностима и универзалним људским правима, са посебним освртом на младе и права младих на будућност, су од виталног значаја за сваку земљу и цијели свијет.

Поповић је представила Директорат за интеркултурализам Црне Горе као јединствену друштвену и институционалну иновацију на свијету и нагласила посебну посвећеност Директората будућности људских права и права на будућност као узрочно-посљедичну везе између поштовања универзалних људских права и могућности остварења циљева одрживог развоја.

Говорећи о модерном добу и глобалним трендовима, др Поповић је казала да се човјечанство налази између два велика притиска - егзистенцијалних ризика (тровања животне средине, миграција, ратова и сиромаштва), и, са друге стране, конвергенције технологија као што су вјештачка интелигенција и биоинжењеринг. Могућност за позитивно усмјеравање технологије ка рјешавању егзитенцијалних проблема се налази управо у друштвеној кохезији, сарадњи и заједништву. У доба таквог технолошког развоја и свеопште дигитализације и кодирања живота и живих бића, све ће више бити важне хуманост и хуманистичке вриједности, универзална права и универзалне вриједности које нас повезују у емпатији једних према другима и чине основ интеркултуре – културе интер-бића. Заштита биодиверзитета и културног диверзитета, који су богатство Црне Горе, су од примарног значаја.

Инклузивност, друствена кохезија и интеграције су кључ за наш опстанак и даљи развој. Заштита људских права је предуслов за остваривање опсте људске безбједности зарад одрживог развоја. Ова витална спрега између људских права, људске безбједности и одрживог развоја чини основе политике интеркултурализма, чији су постулати миран суживот, солидарност и су-одоговорност, и права свих на племенитију будућност.

Заштитом свог изузетног биодиверзитета и развојем пуног потенцијала свог културног диверзитета, Црна Гора може постати јединствени модел – земља интеркултуре. Као регионални стабилизатор и миротворац, и модел одрживог развоја који је обећала поставши прва еколошка држава на свијету, Црна Гора има изузетне потенцијале за друштвену иновацију кључну за планетарну безбједност и развој. Свијету је потребна нова визија, уједињујући наратив – нови етички и естетички код за будућност. Кроз визију интеркултурализма, јединства у разноликости, Црна Гора може да да своју јединствену смјерницу људској хармонији и планетарном опстанку и потенцијалној ренесанси човјечанства.

Slika „Prijatelj mira“ Vaska Taškovskog

Промовишући такву улогу Црне Горе, др Поповић је разговарала са господином Вилијемом Кенедијем (Wиллиам Кеннедy), вишим директором за програме у Канцеларији за партнерства Уједињених Нација, са којим је разматрала могућности за срадњу Директората за интеркултурализам и те УН агенције на пласирању црногорске визије интеркултурализма у програме ове канцеларије као и програм предстојећег УН Самита о будућности у 2024. години.

Са циљем издизања статуса и племените мисије Црне Горе кроз интеркултурализам, Поповић је посјетила Мисију Црне Горе у Уједињеним Нацијама и састала се са Амбасадором Владимиром Вучинићем и савјетником Дамиром Шабановићем. Наши званичници су разговарали о важности заједнишва и уједињене сарадње ка пласирању Црне Горе на већу инстанцу глобалног одлучивања кроз предстојећу стратегију за увођење Црне Горе у Савјет безбједности УНа. Директорат за интеркултурализам је јединствена институционална иновација Црне Горе која може допринијети да се наш земља, као кандидат, издвоји по изузетности.

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?