Посланици усвојили Закон о спровођењу Акта о дигиталним услугама

Посланици су усвојили Закон за спровођење Регулативе Европске уније о дигиталним услугама (ДСА), чиме се успоставља конкретан систем одговорности за примјену европских правила у Црној Гори, па ће грађани добити јасну заштиту на интернету, а компаније прецизно одређене обавезе.

Министарка културе и медија Тамара Вујовић казала је да је задатак Закона за спровођење Регулативе Европске уније о дигиталним услугама да обезбиједи национални институционални, процесни и санкциони оквир за примјену Акта о дигиталним услугама (ДСА).

„Обавезе пружалаца услуга произилазе из европске регулативе, док овај Закон одређује ко их надзире, како се штите права корисника и како се утврђује одговорност за изричито прописане повреде. Оно што је незаконито у оффлине свијету биће незаконито и у онлине простору. Примјеном ове директиве се нормира и то ко врши надзор над примјеном овог закона и овим законом се именује координатор за дигиталне услуге. Тиме се обезбјеђује дјелотворна заштита корисника, нарочито малољетника, и утврђују прецизне границе надзорних овлашћења и пропорционалне санкције“, појаснила је Вујовић.

Агенција за аудиовизуелне медијске услуге биће координатор за дигиталне услуге и она тиме постаје јединствена контакт тачка за Европску комисију, Европски одбор и координаторе других држава чланица.

„Независност овог органа конкретизована је чланом 10. Други домаћи надлежни органи пружају правну, стручну и техничку помоћ у оквиру својих постојећих надлежности, али не учествују у доношењу одлука Агенције“, објаснила је Вујовић.

Чланови 6 и 7, како је навела, уређују важно питање налога против незаконитог садржаја на интернету и налога за давање информација, а овлашћење за издавање налога мора постојати у посебном закону.

„Члан 11 закона омогућава надзор само за пружаоце интернет услуга за које је надлежна Црна Гора, или који су основани у Црној Гори, а изузимају се питања за која је искључиво надлежна Европска комисија. Европска комисија је искључиво надлежна за веома велике онлине платформе које имају више од 45 милиона корисника“, објаснила је Вујовић.

Према њеним ријечима, Агенција може да наложи усклађивање садржаја, да прихвати изјаву коју даје пружалац услуга на интернету да ће уклонити садржај или га ускладити са нормама, а може и да одреди привремену мјеру ради спрјечавања непосредне опасности од озбиљне штете.

„За грађане ће бити нарочито важан члан 13, а то је када они шаљу притужбе Агенцији за аудиовизуелне медијске услуге. Оне се могу поднијети електронски, непосредно или преко овлашћене организације. Агенција потврђује пријем, процјењује наводе из пријаве, доказе и обавјештава подносиоца о поступању и исходу. Ако је надлежан координатор друге државе чланице за тог интернет провидера, притужба му се просљеђује“, казала је Вујовић.

Члан 5, како је рекла, додатно уређује сертификовање органа за вансудско рјешавање спорова, регулише статус поузданих пријављивача, уз забрану да се подзаконским актом мијењају услови из ДСА-а.

„Заштита малољетника добија конкретан санкциони ослонац у члану 16, који обухвата повреду обавеза из члана 28 Европске директиве. А то је нпр. да не може да има циљано оглашавање за малољетнике, да су неодговарајуће дизајнирани интерфејси за малољетнике итд.“, појаснила је Вујовић.

Члан 17 штити потрошаче на платформама и ту се, како је рекла, ради о уговорима о купопродаји онлине.

„Платформа је дужна да до одређене мјере обезбиједи и гарантује тачност података, дакле нема обавезу да све провјерава, само у мјери могућег“, рекла је Вујовић.

Указала је да чланови 15 до 18 прописују прекршаје, а члан 19 критеријуме којима суд одмјерава казну.

„Агенција прикупља доказе и подноси захтјев за покретање прекршајног поступка, али наравно суд одлучује о одговорности и о висини казне. Максимална казна која може бити за пружаоца услуга је 6 одсто од свјетског годишњег промета за повреде поступка из чланова 15 до 17 и максимум 1 одсто од годишњег дохотка или свјетског годишњег промета за процесне повреде из члана 18 и то представљају горње границе финансијског кажњавања“, казала је Вујовић.

Ако платформа добије налог да плати три одсто од свога дохотка и није платила ту казну, Агенција, како је казала, даје налог који, све док се не изврши уплата, повећава финансијску казну по пет одсто дневно од дневног профита те платформе.

„Члан 22 предвиђа најмање 0,05 одсто текућег буџета за сваку фискалну годину до приступања, а члан 9 уређује трајно финансирање након чланства“, појаснила је Вујовић.