Потврђен случај плавог језика у Црној Гори

Управа за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове обавјештава јавност да је на територији општине Бијело Поље, у мјесту Фемића Крш, потврђен случај болести плавог језика код једног грла говеда.

Након сумње ветеринарске амбуланте “Грандов”, и слања адекватних узорака на даља лабораторијска испитивања, Специјалистичка ветеринарска лабораторија је потврдила постојање болести. Утврђено је присутво вируса плавог језика, серотипа 8, који већ мјесецима циркулише у региону (Србија, Хрватска, Сјеверна Македонија, Косово).

Тренутно, сумња на постојање ове болести је пријављена на још четири газдинства у Црној Гори, недалеко од газдинства на којем је прво утврђена. Даља епизоотиолошка и дијагностичка испитивања су у току.

Управа за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове и теренска ветеринарска служба предузимају све неопходне мјере, у складу са актуелним законодавством, са циљем спречавања ширења, раног откривања нових случајева и искорјењивања плавог језика.

Болест плавог језика је први пут регистрована у Црној Гори 2001. године, а након тога до 2021. године болест се јављала спорадично, са већим размјерама 2014. и 2016. године. Од 2021. до сада нијесу забиљежени нови случајеви.

Болест је тренутно присутна и активна и у другим земљама ширег региона, те су случајеве пријавили и Бугарска, Чешка, Грчка, Мађарска.

Болест није зооноза (не може се пренијети са животиња на људе) и не може се пренијети класичним контактом међу животињама, већ главну улогу у преносу имају вектори - комарцима слични инскекти рода Цулицоидес.

Период инкубације је четири до 8 дана, а ток инфекције варира од инапарентног (без појаве клиничких знакова), код већине заражених животиња, до фаталног, док тежина клиничке слике зависи од више фактора попут серотипа узрочника, врсте домаћина, фактора средине.

На болест су најосјетљивије овце, док код говеда и коза често пролази у асимптоматској форми.

Клиничка слика плавог језика код говеда

Код говеда настаје инапарентна инфекција без видљивих клиничких знакова, а у ријетким случајевима појаве се и клинички симптоми. Међутим, током епидемија узрокованих серотипом 8, који је установљен и у потврђеном случају у Бијелом Пољу, пракса показује да се појављују знакови попут потиштености, повишене тјелесне температуре, коњуктивитиса, крварења и ерозије носне и усне слузокоже, те носни исцједак који временом постаје гнојан. Уочено је црвенило коже, уз црвенило руба папака, праћено ламинитисом (упалом меких ткива папака).  Болест често прати изразити пад млијечности без других видљивих симптома. Такође, ког говеда болест може бити праћена стварањем красти на вимену.

Клиничка слика плавог језика код коза

Код коза је карактеристична инапарентна инфекција, слично као и код говеда.

Када се код коза болест манифестује, може се примијетити: повишена тјелесна температуре, отоци усана, црвенило слузница и слињење. Уочени су и слабост, побачаји, упала плућа и отоци зглобова.

Клиничка слика плавог језика код оваца

Клинички знаци су најчешћи и најизраженији код оваца, а тежина клиничке слике зависи од серотипа, осјетљивости расе и стресних фактора. У типичном облику болести запажају се повишена тјелесна температура која обично траје око седам дана, а може трајати и дуже. Температура је често истовремено праћена отежаним дисањем, а након пар дана од првих симптома уочава се црвенило усне дупље и носне слузокоже праћено исцјетком из носа и очију. Јављају се и отоци језика, усана, капака и ушију.У ријетким случајевима оток језика може бити толико изражен да језик не може стати у усну дупљу, а усљед цијанозе поприми плаву боју, по чему је болест и добила име. Након пет до осам дана од појаве болести долази до некротичних промјена на слузници усне дупље, које су веома болне па овце престају да узимају храну. Повремено се појави и крвав пролив, што је лош прогностички знак. Усљед ламинитиса, папци постају болни и топли те овце шепају, претежно леже или покушавају ходати на кољенима. Животиње су немоћне, мршаве, вуна отпада у праменовима, а смртност варира од 2 до 30%.

Управа апелује на држаоце животиња, да уколико примијете промјене здравственог стања својих животиња, о томе обавијесте ветеринара, који ће изласком на терен спровести узорковање и упутити на даља лабораторијска тестирања. 

О новим случајевима и даљем развоју ситуације, Управа ће благовремено обавјештавати јавност.