Представљени програми подршке привреди за 2026. год

На заједничкој сједници Одбора удружења малих и средњих предузећа и предузетника и Одбора удружења металургије и металопрерађивачке индустрије, одржаној 12. јуна, представљен је Програм за унапређење конкурентности привреди за 2026. годину Министарства економског развоја.

Мр Анђела Гајевић, генерална директорица Директората за унапређење конкурентности привреде, Министарства економског развоја истакла је да је овогодишњи програм у потпуности усклађен са економском развојном политиком Владе, уз посебан фокус на јачање конкурентности, диверзификацију привреде и јачање њене отпорности.

Она је указала да екстерна евалуација Програма за 2025. годину јасно указује на проширење секторског обухвата производног сектора посебно у дијелу укључивања металопрерађивачке индустрије, која има значајан развојни потенцијал и простор за даљи раст и унапређење, као и за стварање додатне вриједности у домаћој економији. Како је навела, циљ програма је смањење увозне зависности, повећање учешћа домаће производње и модернизација технолошких процеса кроз улагања у савремену опрему, све у циљу јачања конкурентности привреде.

Саопштила је да је за реализацију програма у 2026. години опредијељено око 3,5 милиона еура, од чега је 2,9 милиона намијењено унапређењу производних капацитета, док је 600.000 еура усмјерено на развој женског предузетништва. Навела је да је посебан фокус и на регионални развој, кроз додатну подршку предузећима из мање развијених општина, као и на наставак дигитализације процеса и смањење административних процедура за привреднике.

Ивана Зечевић, начелница Дирекције за МСП, Министарство економског развоја, истакла је да су новине у овогодишњем програму за унапређење конкурентности резултат захтјева привреде и спроведених анкета међу предузећима. Како је навела, посебно је изражен интерес за јачање металопрерађивачке индустрије, која је у претходном периоду показала значајан потенцијал за раст и стварање додатне вриједности. Додала је да се средства неће додјељивати по принципу „ко први аплицира“, већ искључиво кроз затворени јавни позив, уз јасно дефинисане критеријуме за евалуацију, који су, уз одређене корекције, унапријеђени у односу на претходну годину.

Критеријум који се односио на извозне резултате ове године је уклоњен на захтјев мањих привредника, како би се омогућило да и мања предузећа са потенцијалом раста буду равноправно укључена у процес подршке, истакла је Зечевић.

Такође, посебно је нагласила и да су интензитети подршке задржани, али и да је уведена важна новина која се односи на продужење рока за испоруку опреме. На овај начин, предузећима је омогућено да због изазова набавке са удаљених тржишта опрему могу испоручити најкасније до марта наредне године, уз обавезно достављање банкарске гаранције. Како је закључила, програм је у великој мјери прилагођен сугестијама привреде, са циљем да процедуре буду једноставније и ефикасније.

Марина Шаковић, самостална савјетница, Министарство економског развоја, навела је да је циљ програма за женско предузетништво повећање броја предузећа у власништву жена, уз пружање додатне подршке њиховом развоју. Како је навела, уочава се позитиван тренд раста женског предузетништва, а намјера програма је да се тај тренд додатно ојача и женама предузетницама пружи подстицај за самостални раст и развој.

Она је појаснила да се опсег бесповратних средстава креће од 5.000 до 30.000 еура, док је нефинансијска подршка интегрисана кроз менторски програм који је раније био одвојен, али је сада успјешно укључен у саму програмску линију. Како је истакла, овај приступ се показао веома успјешним, јер су корисници раније имали одређене недоумице у вези са начином реализације менторства.

Менторска подршка подразумијева око 25 сати рада са ментором који је стално доступан, уз могућност флексибилног договора о динамици рада, а цјелокупан процес се завршава до 15. новембра.

Шаковић је додала да се финансијска подршка односи на адаптацију простора и набавку нове опреме која је у функцији обављања дјелатности, укључујући аудио, информатичку и видео опрему, у складу са шифрама дјелатности за које је набавка дозвољена.

Чланови одбора поздравили су опредјељење да се међу приоритете подршке укључи и металопрерађивачка индустрија, као сектор са значајним потенцијалом за раст продуктивности, супституцију увоза и снажније укључивање домаћих предузећа у регионалне ланце вриједности. Истакли су да ће додатна улагања у производне капацитете допринијети јачању конкурентности домаће привреде и стварању нових развојних могућности за предузећа, те да је важно наставити са њиховим даљим унапређењем у складу са потребама привреде.