Превазилажење дигиталног јаза у Европи и југоисточној Азији

ОДДЕА

• Назив пројекта: “Превазилажење дигиталног јаза у Европи и југоисточној Азији”
• МСЦА - стуб И “Изврсна наука”
• Трајање пројекта: 1.12.2022 – 30.11.2026.
• ЦГ партнери на пројекту: 
• Универзитет Доња Горица, износ гранта: 276.000,00€
• Институт за савремене технологије Црне Горе, износ гранта: 179.400,00€
• Укупна ЕУ контрибуција на пројекту: 1.352.400,00€

О пројекту:

Разумијевање и премошћавање дигиталног јаза

Пандемија ЦОВИД-19 је ставила дигитализацију у центар пажње као покретача за државу и друштво, као и за појединце. Током мјера затварања ради сузбијања ширења вируса, управо су дигиталне технологије омогућиле рад од куће и онлине финансијске активности и трансакције, како би се одржало функционисање економије и друштва. Дигиталне апликације су такође омогућиле праћење ширења вируса и убрзале истраживања за љекове и вакцине. Међутим, пандемија је такође освијетлила дигитални јаз. МСЦА пројекат ОДДЕА проучава дигитализацију у ЕУ, Црној Гори и земљама у развоју у региону југоисточне Азије (Индонезија, Малезија и Тајланд). Циљ је успостављање истраживачке сарадње у области дигитализације.

"Пројекат се бави проучавањем процеса дигитализације у Европској унији, Црној Гори и земљама у развоју у региону југоисточне Азије, конкретно у Индонезији, Малезији и Тајланду. Његов основни циљ је успостављање и јачање истраживачке сарадње у области дигиталне економије.

Теме које се анализирају у оквиру дигиталне економије прилагођене су приоритетима сваке земље учеснице. Када је ријеч о Црној Гори, фокус истраживања је на анализи дигиталне трансформације и дигитализације у приоритетним областима дефинисаним Стратегијом паметне специјализације (С3). То представља полазну основу за даљу упоредну анализу са земљама Европске уније, али и са партнерским земљама из Азије, што овом пројекту даје додатну вриједност и ширу међународну димензију.

Као крајњи резултат, истраживачи из Црне Горе успјели су да препознају кључне изазове, идентификују релевантне налазе и формулишу препоруке о најбољим праксама из земаља Европске уније и свијета које се могу примијенити у црногорском контексту. Посебно смо поносни на чињеницу да Црна Гора има и сопствене добре праксе које ће бити представљене међународним партнерским институцијама. Истовремено, кроз пројекат ће бити формулисане препоруке о томе на који начин се црногорска искуства, нарочито у области Стратегије паметне специјализације, могу примијенити и у другим регионима Европе и Азије.

Креирање и развој мрежа, како на личном, тако и на институционалном нивоу, представља један од најзначајнијих бенефита пројеката финансираних кроз програм Хоризонт Европа. Чланство у таквим мрежама и приступ релевантним међународним партнерствима од посебног су значаја, како за спровођење активности на националном нивоу, тако и за осмишљавање нових пројеката и заједничких иницијатива.

Такве мреже омогућавају развој пројеката који су усмјерени на конкретне потребе црногорског друштва и подршку реформским процесима у земљи. Успјешно осмишљавање и каснија реализација оваквих иницијатива нијесу могући без активног учешћа у међународним мрежама, приступа најновијим истраживањима и сарадње са европским и свјетским експертима. Зато бити дио такве мреже значи учити, размјењивати искуства, сарађивати и стечено знање враћати у Црну Гору, са циљем његове практичне примјене и стварања дугорочних развојних користи.”

Проф. др Ивана Огњановић, Универзитет Доња Горица