Два мјесеца након службене потврде слинавке и шапа у Њемачкој-10. јануара 2025. године код држаних водених бивола у округу Мäркисцх-Одерланд у савезној покрајини Бранденбург, у Мађарској је 6. марта ове године потврђена ова болест на фарми млијечних говеда у граду Кисбајцс-у, округ Гyöр-Мосон-Сопрон, у близини границе са Словачком.

Према информацијама добијеним од Европске комисије – ДГ САНТЕ, на фарми је било смјештено 1.418 говеда различитог узраста. Клинички знаци као што су појачана саливација, губитак апетита и промјене у узимању воде су примјећени 3. марта код групе јуница. Ветеринарски инспектор је обавијештен 5. марта када је посјетио фарму и утврдио промјене у виду везикула и лезија у устима, на њушци као и на коронарном рубу и интердигиталном простору код неких јединки а 80% јединки је имало повећану тјелесну температуру. Рестриктивне мјере су одмах ступиле на снагу, а у узети узорци крви и ткива су показали позитиван ПЦР резултат 6. марта 2025. године. Свих 1.418 говеда је еутаназирано. Депопулација и даља епидемиолошка испитивања су у току.

У близини овог објекта налази се други објекат намијењен за смјештај телади старости преко 6 мјесеци који је намијењен и за тов говеда и у њему је извршено усмрћивање укупно 307 животиња. Ове животиње нису показивале клиничке симптоме, а лабораторијски налази су били негативни.

Све мјере прописане законима Европске Уније су примјењене, укључујући угрожену и зону високог ризика у радијусу од 3 и 10 километара.

Даље мјере су спровођене по наредби, по следећем редоследу:

• 7. марта на 72х забрањено је кретање свих примјечивих животиња у зони Трансданубие и у цијелој територији округа Пест;
• 9. марта рестрикције кретања пријемчивих животиња продужене су за јос 72х до 12. марта и обухватиле су Гyőр-Мосон-Сопрон и Комаром-Естергом округ;
• 9. марта забрана кретања говеда у другим окрузима Трансданубие и цијелој територији округа Пест је продужена за јос 72х до 12. марта док је кретање других пријемчивих врста за клање дозвољена само у сврху клања  до 17. марта;
• Сва међународна кретања пријемчивих животиња су забрањена до даљњег
• У овим рестриктивним зонама лов је забрањен, а у погођеним окрузима (Гyőр-Мосон-Сопрон) узорци крви ловних пријемчивих животиња (срндаћа, јелена, јелена лопатара и дивљих свиња) мораји бити подвргнути вирусолошким испитивањима ;
• Одржавање изложби и окупљања пријемчивих животиња је забрањено до 17. марта у погођеним зонама (Гyőр-Мосон-Сопрон);
• Туристичка мјеста (као што су зоолошки вртови и дивљи паркови) који посједују пријемчиве животиње су затворени до даљњег.

Дана 17. марта Министарство пољопривреде Мађарске је обавијестило да нема нових случајева болести на подручју Мађарске.

Даља испитивања и друге мјере се интензивно спроводе. Сва испитивања контактних газдинстава су завршена, резултати испитивања су негативни.

Мађарска је укинула забрану кретања пријемчивих животиња у свим окрузима осим промета животиња из  Гyőр-Мосон-Сопрон (фотографије у галерији испод текста).

Слинавка и шап -  ситуација у Црној Гори

У Црној Гори никада није потврђен случај СИШ.

Од 2006. године Црна Гора има ОИЕ (сада WОАХ) службени статус земље слободне од слинавке и шапа.

Црна Гора је чланица Свјетске организације за здравље животиња (WОАХ) и Европске комисије за контролу слинавке и шапа.

Слинавка и шап - ситуација у свијету

Прије избијања болести у Њемачкој и сада у Мађарској, последња епидемија у Европи забиљежена је у Бугарској 2011. године. Прије тога, Уједињено Краљевство је 2001. године погодило велико избијање СИШ-а, а затим Француску, Ирску и Холандију. Последњи пут слинавка и шап регистрована је на територији Косова 1996. године (бивша заједница).

Вирус СИШ-а остаје ендемичан у Турској, Блиском истоку и Африци, многим азијским земљама и дијеловима Јужне Америке. Илегално увезени животињски производи из тих земаља представљају сталну пријетњу европској пољопривреди.

Аустралија, Нови Зеланд, Индонезија, Средња и Сјеверна Америка и континентална Западна Европа (изузев Њемачке и Мађарске) тренутно су слободни од СИШ-а. Међутим, поновна појава послије 37 година у Њемачкој и сада појава у Мађарској показује да се ова прекогранична болест може појавити у било којем типично слободном подручју и подсјећа на потребу за непрекидним праћењем и превенцијом болести као и рано откривање и хитну реакцију како би се избјегле велике посљедице по сточарство и привреду у цјелини.

О болести

Слинавка и шап (СИШ) је веома заразна вирусна болест домаћих и дивљих папкара, болест која има могућност веома наглог и брзог ширења без обзира на државне границе и може изазвати велике негативне социо-економске посљедице за државу и/или угрозити опстанак одређене животињске врсте и међународну трговину животињама и производима животињског поријекла.

Од домаћих животиња пријемчива су говеда, свиња, овце и козе. Дивље пријемчиве врсте (папкари) су често носиоци вируса СИШ-а, а код њих болест најчешће пролази без клиничке слике и симптома.

Слинавку и шап изазива вирус из рода Апхтховирус, породице Пицорнавиридае. Постоји седам сојева (А, О, Ц, САТ1, САТ2, САТ3 и Асиа1) који су ендемични у различитим земљама широм свијета, а сваки има више типова за које не постоји унакрсна заштита.

Инкубација траје од 2 до 14 дана. Вирус може бити присутан у млијеку и сјемену до 4 дана прије него што животиња покаже клиничке знакове болести.

Овај вирус је високо заразан и преноси се директним контактом са зараженим животињама, њиховим излучевинама и секретима (пљувачком, млијеком, урином, фекалијама), а значајно је да заражене животиње издишу велику количину вируса у облику аеросола, који може заразити друге животиње респираторним или оралним путем. Индиректно: контаминирани материјали као што су сијено, храна за животиње, вода, млијеко или биолошки лијекови, вирусом заражено месо или други контаминирани производи животињског поријекла, контаминирани торови/објекти или контаминирана возила за превоз животиња, контаминирана одјећа, обућа или опрема, а и људи могу бити значајан преносилац вируса.

Вирус се лако шири ваздухом, посебно у подручјима са великом густином газдинстава на којима се држе пријемчиве животиње.

Озбиљност клиничких знакова зависи од соја вируса, дози изложености, старости и врсти животиње као и имунитету домаћина. Морбидитет (број животиња које ће добити болест) је веома висок, често и може достићи 100% у осјетљивој популацији. Болест је ријетко смртоносна код одраслих животиња (1-5%), али већа код младе телади, јањади и прасади (20% или више). Раздобље инкубације је 2-14 дана.

Клинички знаци могу варирати од благих или непримјетних до тешких: израженији су код говеда и свиња које се интензивно узгајају него код оваца и коза.

Типични клинички знак је појава везикула (мјехурића) на носу, језику или уснама, унутар усне шупљине, између ножних прстију, изнад папака, на сисама и на мјестима притиска на кожи. Пукнуте везикуле могу резултирати изразитом хромошћу и невољношћу да се крећу или једу. Обично везикуле зацјељују у року од 7 дана (понекад и дуже), али могу се појавити и компликације, попут секундарне бактеријске инфекције отворених везикула.

Други чести симптоми су температура, депресија, хиперсаливација, губитак апетита, губитак тежине, застој у расту и пад производње млијека, који могу трајати и након опоравка. Забиљежено је да хронично обољеле животиње имају укупно смањење количине млијека од 80%. Здравље младе телади, јагњади и прасади може бити угрожено недостатком млијека ако су мајке заражене.

Смрт може наступити прије развоја везикула због мултифокалног миокардитиса. Миозитис се може појавити и на другим мјестима.

На болест се може посумњати на основу клиничких знакова. Међутим, СИШ се клинички не може разликовати од других везикуларних болести, као што су везикуларна болест свиња, везикуларни стоматитис и везикуларни егзантем. Присуство вируса СИШ неопходно је потврдити односно искључити прописаним лабораторијским испитивањем.

Ризик по јавно здравље

СИШ се не преноси лако на људе и не представља ризик по јавно здравље. Само неколико бенигних случајева инфекција људи је документовано, ниједна није захтијевала хоспитализацију. Ове инфекције настале су директним контактом са зараженим животињама. Код инфицираних људи може се појавити благи симптоми посебно везикуле на рукама и у устима.

Препоруке за држаоце животиња 

• да домаће животиње потичу искључиво са регистрованих газдинстава која су слободна од заразних болести за дату врсту, да су идентификоване ушном маркицом као и да их прати прописана документација (увјерење о здравственом стању, пријава кретања);
• примјењивати и одржавати биосигурносне мјере на газдинству како би спријечили уношење и ширење вируса;
• да се домаће животиње држе на начин којим је у потпуности онемогућен сваки директан или индиректан контакт домаћих животиња на газдинству са дивљим животињама и другим животињама које не потичу са сопственог газдинства;
• да се новонабављене животиње држе одвојене од животиња на газдинству - контролисано увођење нових животиња у постојећа стада (карантин);
• контрола уласка на газдинство и забрана уласка незапосленим лицима;
• редовно чишћење и дезинфекцију боксева, објеката, возила и опреме;
• обавезно праћење здравственог стања животиња и пријављивање промјењеног здравственог стања животиња надлежној ветеринарској амбуланти;
• одговарајуће одлагање ђубрива и/или осоке и лешева животиња.

Законски основ

Закон о ветеринарству (“Сл. лист ЦГ“, број 30/12, 48/15, 52/16 и 43/18);

План управљања кризним ситуацијама у случају појаве слинавке и шапа (“Сл. лист ЦГ“, број 56/15);

Правилник о мјерама за спрјечавање појаве, откривање, сузбијање и искорјењивање болести слинавка и шап ("Сл. лист ЦГ", бр. 38/15);

Правилник о хигијенским, ветеринарско-здравственим и другим условима за нуспроизводе и објекте за прераду или уништавање нуспроизвода животињског поријекла ("Сл. лист ЦГ", бр. 45/15 и 8/20);

Правилник о класификацији и поступању са нуспроизводима животињског поријекла, хигијенско и ветеринарско-здравственим условима за нуспроизводе ("Сл. лист ЦГ", бр. 8/20);

Правилник о ближим условима за заштиту животиња током клања ("Сл. лист ЦГ", бр. 54/15 и 21/19);

Правилник о начину вршења службених контрола производа животињског поријекла намијењених исхрани људи ("Сл. лист ЦГ", бр. 27/16);

Правилник о здравственим условима животиња за производњу хране и производа животињског поријекла намијењених исхрани људи ("Сл. лист ЦГ", бр. 34/15);

Правилник о ближим условима за увоз сировог млијека, производа од млијека, колострума и производа од колострума ("Сл. лист ЦГ", бр. 87/17);

Годишњи Програм обавезних мјера здравствене заштите животиња.