Приоритет Владе реализација обавеза за затварање преосталих преговарачких поглавља до краја 2026

Министарство европских послова организовало је данас презентацију и консултације о Нацрту програма приступања Црне Горе Европској унији 2026 – 2027.

Скуп, на којем су учествовали представници Одбора за европске интеграције Скупштине Црне Горе, чланови преговарачке структуре и невладиних организација, био је прилика за размјену мишљења с циљем што квалитетније финализације овог стратешког документа.

Документ су представили државна секретарка у Министарству европских послова Биљана Паповић и в.д. генералног директора Директората за приступање Црне Горе Европској унији и правну тековину ЕУ, Денис Вукотић и шефица Одсјека за пољопривреду и рибарство у Министарству европских послова Граница Петрић.

Државна секретарка Паповић појаснила је да Програм приступања представља најважнији стратешки документ у преговарачком процесу и да обухвата обавезе за 2026. и 2027. годину. У наставку је указала да је пред Црном Гором, сходно досадашњој пракси, велики број обавеза у оквиру самог документа, али да је неопходно направити јасну разлику између оних које произилазе из завршних мјерила, односно затварања преговарачких поглавља. Истакла је да су управо те обавезе приоритет Владе и преговарачке структуре у прва два квартала 2026. године, када је предвиђен рок за њихову реализацију, а све у циљу затварања свих преговарачких поглавља до краја 2026. године.

С тим у вези, навела је да је од укупно 564 акта, од чега је 490 планирано за 2026. годину, 122 обавезе директно везано за испуњење мјерила и затварање поглавља, и то 22 стратешка акта, 48 закона и 52 подзаконска акта. Такође је истакла да се овим ППЦГ-ом, и визуелно, настојало указати на обавезе које представљају услов за затварање поглавља, те су оне означене плавом бојом.

Нагласила је да је изузетно важно да Црна Гора до краја 2026. године заврши преговарачки процес, указавши да су рокови кратки и, имајући у виду значај улоге и дјеловања цивилног друштва у процесу приступања ЕУ,  позвала представнике невладиних организација да се укључе и дају допринос како бисмо квалитетно и на вријеме завршили посао.

Вршилац дужност генералног директора Денис Вукотић је казао да ППЦГ представља кључни стратешки документ европске интеграције, којим се дефинишу обим и динамика реформи неопходних за усклађивање са правном тековином Европске уније и који се, услијед континуираног развоја правне тековине ЕУ, ажурира на годишњем нивоу како би одражавао најновије измјене и осигурао усклађивање националног законодавства са европским стандардима.

Он је појаснио да је израда ППЦГа започета током четвртог квартала 2025. године, са циљем да се документ усклади са новом правном тековином ЕУ из периода од 1. октобра 2024. до 31. октобра 2025, као и са динамиком доношења националних законодавних и стратешких докумената неопходних за финализацију приступних преговора до краја 2026. године.

„Припрема Програма приступања Црне Горе Европској унији за период 2026–2027 подразумијевала је детаљну анализу 2.625 аката Европске уније, при чему су релевантни прописи који се преносе у национални правни поредак преточени у планске обавезе садржане у Програму. Програм је конципиран тако да јасно раздваја активности које представљају непосредан предуслов за затварање преговарачких поглавља од оних које се спроводе у оквиру редовног процеса даљег усклађивања са правном тековином Европске уније. Активности од кључног значаја за затварање поглавља планиране су у прва два квартала године, у складу са праксом Европске комисије према којој све обавезе морају бити реализоване најмање четири мјесеца прије планираног затварања преговарачких поглавља”, казао је Вукотић.

Шефица Одсјека за пољопривреду и рибарство у Министарству европских послова, Граница Ковачевић Петрић, представила је статистички аспект документа, указавши на обим обавеза у оквиру стратешког и законодавног оквира по годинама, са посебним фокусом на преговарачка поглавља и институције са највећим бројем планираних обавеза. У том контексту, истакла је да је Нацртом ППЦГ-а највећи број обавеза планиран у шест преговарачких поглавља: 14 – Саобраћајна политика (81 обавеза); 12 – Безбједност хране, ветеринарство и фитосанитарни послови (80 обавеза); 1 – Слобода кретања робе и Поглавље 13 са истим бројем обавеза (55 обавеза); 27 – Животна средина и климатске промјене (37 обавеза) и 23 – Правосуђе и темељна права (28 обавеза).

Она је истакла да су највише обавеза планирали Министарство пољопривреде, шумарстава и водопривреде – 94 обавезе; Управа за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове – 80 обавеза; Министарство финансија –  62 обавезе; Министарство екологије, одрживог развоја и развоја сјевера – 41 обавеза; Министарство економског развоја – 38 обавеза; Министарство саобраћаја – 36 обавеза.

Током дискусије, представници цивилног сектора су показали интересовање за пресјек стања испуњености обавеза у претходној години. Такође, исказали су занимање за усвајање аката по хитној процедури, питања измјена Устава, као и питања родног идентитета на основу самоодређења.