Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Радуловић и Грлић Радман на полагању вијенаца код некадашњег логора

Објављено: 03.10.2021. 12:00 Аутор: Министарство вањских послова

Данас, стојећи овдје, доказујемо да постоји дух нове Црне Горе. Онај који у рату није учествовао, али који поштује жртве свих ратова на овим просторима - у Велици, Сребреници или Морињу, али и све друге, без обзира ком народу, нацији или вјери припадали. То је дух нове Црне Горе, који жели помирење наших очева, зарад будућности наше дјеце. Дух Црне Горе који не живи своју славну историју, већ сања своју европску будућност. Дух Црне Горе који је у миру са свима, зарад мира у себи“, рекао је министар вањских послова Црне Горе Ђорђе Радуловић положивши вијенац на улазу некадашњег логора Морињ, заједно са министром вањских и европских послова Републике Хрватске, Горданом Грлићем Радманом.

Овим чином, навели су шефови дипломатија двије земље, указано је поштовање невиним жртвама. Министар Радуловић је нагласио да патња не познаје вјеру ни нацију, и да чија год била, тражи и мора добити саосјећање. Уколико је њемачки канцелар Вили Брант клекнуо пред тамним понором њемачке историје, требамо указати поштовање према невиним жртвама на овом мјесту. Управо зато, како је рекао, догађаји попут Мориња, не смију се поновити. Курс Црне Горе данас је окренут ка ЕУ и њеним вриједностима, међусобном уважавању, његовању различитости и бољем разумијевању, а један од њених приоритета је добросусједска сарадња. „То је наш интерес, наша жеља и наша будућност. Једино кроз мир у сусједству можемо имати мир у кући, бити у миру са собом и градити европску будућност нашим грађанима“, рекао је он, истакавши да су истрајност и посвећеност европској агенди обавеза наше, зарад генерација које долазе.

Грлић Радман је казао да неки нису преживјели, те да они који су и данас живи тешко заборављају, рекавши да су данас на том мјесту како би се поклонити душама оних, који су ту оставили свој посљедњи дах. Он је истакао да је потребно изрећи шта се догађало како се више никада не би поновило, те како би будуће генерације расле у миру и слободи.

„Овдје смо данас заједно, како бисмо остали људи и кренули даље. Као два народа, као двије пријатељске земље. Наше друштво, и хрватско и црногорско, требају ићи напријед. Ми морамо гледати у будућност и развијати наше односе као, управо, двије сусједне и пријатељске земље“, рекао је министар Радман.

Звонимир Дековић, предсједник Хрватског националног вијећа Црне Горе у свом обраћању истакао је да присуство два министра представља велико охрабрење будући да представљају Владе двије сусједне и пријатељске државе које шаљу поруку „да је заиста примјер чојства знати сачувати другога од себе“.

Министар Радуловић је закључио да се умјесто барутом и мачем, патриотизам данас показује поштовањем - поштовањем оних који мисле као ви, али можда и још више, поштовањем оних који мисле другачије. Поштовањем свог сусједа, пријатеља и комшије. „Морињ је опомена да то никад не заборавимо“, закључио је шеф црногорске дипломатије.

У наставку преносимо говор министра Радуловића интегрално:

Уважени министре Радман,

Екселенције,

Даме и господо,

Прије 30 година, у сумраку распада једне државе, која је, чак и прије него је Европа кренула тим путем, деценијама окупљала наше очеве у братству и јединству, на овом мјесту, на плавој обали Јадрана, за тренутак је утихнуо дух црногорског јунаштва, а још више чојства.

Док су европске државе рушиле границе међу собом, у загрљај једна другој -- чојство, јединство и поштовање на овим просторима је нестајало пред нашим очима. Поштовање према другима, поштовање према људском животу, поштовање према вриједностима које су у вјековима исковале генерације наших предака. Чојство је занемарено, а јачи је тлачио слабијег.

Патња људи је патња човјечанства - не познаје нацију ни вјеру. И са патњом људски је саосјећати. Мање је битно, ко је у том рату патио мање, а ко више, јер у коначном - генерација наших очева је изгубила....на жалост, и ми са њима. Уколико је канцелар Њемачке Вили Брант клекнуо пред тамним понором њемачке историје у бившем варшавском гету, требамо указати поштовање према невиним жртвама на овом мјесту. Као што жртва носи прво своје име и презиме, а тек онда нацију и вјеру, тако и злочин је ствар појединца, који се не може сакрити иза било кога, јер биће разобличен.

Данас, стојећи овдје, доказујемо да постоји дух нове Црне Горе. Онај који у рату није учествовао, али који поштује жртве свих ратова на овим просторима - у Велици, Сребреници или Морињу, али и све друге, без обзира ком народу, нацији или вјери припадали. То је дух нове Црне Горе, који жели помирење наших очева, зарад будућности наше дјеце. Дух Црне Горе који не живи своју славну историју, већ сања своју европску будућност. Дух Црне Горе који је у миру са свима, зарад мира у себи.

Црна Гора је данас држава свима. Нико нема на њу више или мање право. Ипак, за разлику од раније, током славне историје, умјесто барутом и мачем, патриотизам се данас показује поштовањем - поштовањем оних који мисле као ви, али, можда и јос више, поштовањем оних који мисле другачије. Поштовањем свог сусједа, пријатеља и комшије. Морињ је опомена да то никад не заборавимо.

Новој Црној Гори је потребно управо то - да занемаримо наше унутрашње подјеле, а да се посветимо међусобном уважавању, његовању различитости и бољем разумијевању. Да потомци бјелаша и зеленаша, партизана и четника, суверениста и униониста у овој генерацији створе будућност за генерације које долазе. То је нова Црна Гора, која у духу Мартина Лутера Кинга, има сан о земљи једнаких, по мјери свих њених грађана. Вријеме је. Не можемо више губити ни тренутак. А догађаји попут Мориња, се не смију поновити, јер Црна Гора, у свом новом духу, жели најбоље односе са оним најближима - својим сусједима. То је наш интерес, наша жеља и наша будућност. Једино кроз мир у сусједству можемо имати мир у кући, бити у миру са собом и градити европску будућност нашим грађанима.

Хвала

Đorđe Radulović - Gordan Grlić Radman (03.10.2021.)

Галерија

gallery.media[0].alt
1/3
item.alt
item.alt
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?