Реаговање

Поводом навода које је у медијима данас објавила Агенција за заштиту личних података и слободан приступ информацијама (АЗЛП), у којима тврди да Агенција није надлежна за „предмете видео надзора на приватној имовини“, реагујући на наше саопштење у којој смо позвали Агенцију да, у оквиру својих законских надлежности, изврши надзор и уклони надзорне камере које незаконито снимају јавне површине, обавјештавамо вас сљедеће:

Управа полиције нема намјеру да медијски полемише са Агенцијом за заштиту личних података и слободан приступ информацијама, већ позива Агенцију да предузме мјере и радње из своје надлежности, сходно Закону о заштити података о личности, будући да је у случајевима на које је Полиција указала прекршен Закон.

Управа полиција указује да је Агенција замјенила тезу тврдњом у наводима у којима је реаговала на наше саопштење. Полиција, наиме, није тражила да се изврши надзор камера које су инсталиране на приватном посједу и које снимају искључиво приватни посјед. Дакле, ријеч је о снимању јавних површина са приватним камерама из приватних посједа физичких лица, на што је Управа полиције указала. Јасно је да се у случајевима на које указујемо ради о флагрантном кршењу Закона о заштити података о личности од стране физичких лица који са својих посједа дубоко задиру у приватност других лица, снимајући јавне путеве, јавне површине, и уједно спроводећи мјере контранадзора, а чиме се потенцијално угрожава ефикасност дјеловања органа за спровођење закона.

Чланом 8 Закона о заштити података о личности прописано је да се Закон не примјењује на физичко лице када врши обраду података за сопствене потребе. Међутим, ова одредба није примјењива на ситуације које подразумијевају да физичко лице неограничено врши снимање јавних површина и на тај начин прикупља, обрађује и похрањује податке о неограниченом броју лица, јер за тако нешто не постоји законско утемељење, нити се сврха обраде и прикупљања личних података може подвести под ову ситуацију.

Подношење приватне тужбе, на што нас је упутила Агенција, у конкретним ситуацијама нема никакве сврхе, јер се не ради о једном појединачном случају, већ о неодређеном и неоганичном броју непознатих лица

Агенција је ранијих година реаговала у ситуацијама када је постојало сазнање да су на одређеним локацијама постављене камере које снимају јавне површине, а за које Агенција није издала одобрење, а у вези чега се Агенција тим приликама оглашавала и што је стога било објављено и у средствима јавног информисања. Као примјер, наведен је линк хттпс://www.цдм.ме/друство/камере-незаконито-снимају-у-подгорици/).

Јасно је да лица која снимају јавне површине са својих приватних посједа крше Закон о заштити података о личности, те сматрамо да је Агенција позвана да сходно овом Закону врши надзор који спроводе лица запослена у Агенцији а која лица су овлашћена за обављање послова надзора.

Указујемо и на то да је пракса органа и тијела за заштиту података у земљама региона и Европске уније да, по сазнању да камере у приватном власништву снимају јавне површине и просторе, изврше надзор у таквим случајевима, те да након констатовања да је прекршен закон донесу рјешење којим се физичком лицу налаже да у прописаном року уклоне камере, избришу прикупљене снимке, те да о наведеном обавијесте надлежно тијело у законом прописаном року. У наставку је линк, који представља примјер оваквог дјеловања: хттпс://азоп.хр/неовластено-снимање-јавне-поврсине-од-стране-власника-апартмана/.