Реаговање Кабинета потпредсједника Владе за политички систем, правосуђе и антикорупцију Мома Копривице у односу на саопштење д.о.о Унипром

У реаговању Унипрома није правно нити чињенично оспорена ниједна тврдња из нашег саопштења нити је оповргнут било који налаз независне Агенције за спречавање корупције, која је свеобухватном анализом утврдила да је приликом додјеле емисионих кредита дошло до угрожавања јавног интереса који упућује на постојање корупције, али се због права јавности на истину обраћамо, са циљем да се спријечи ширење магле у вези незаконитог наношења штете држави у висини најмање 17 милиона еура. Штавише, пажљивом анализом реаговања Унипрома и упоређивањем са чињеницама из документације, недвосмислено се изводи закључак да су обавили трговину са ЕПЦГ, онда када то правно није било могуће. Осим тога, из реаговања Унипрома се јасно потврђује и да су у штетном послу са ЕПЦГ, којим је нанијета немјерљива штета државним ресурсима, еклатантно погажене и норме Закона о облигационим односима, јер пребијање, о којем говоре, а које је предвиђено фамозним Споразумом, према изричитој одредби тог Закона, може да се врши када се ради о доспјелим потраживањима обје стране, а што овдје није било испуњено, али је у очигледној трци за лаком и баснословном зарадом то заборављено, на штету државе.


Није нам јасно ни на основу којих чињеница Унипром и његов власник дају себи толики значај да сумњају да су икад били предмет пажње или разговора потпредсједника Копривице са било ким да би он знао било шта о њиховим радноправним односима, но то више говори о њиховим амбицијама него о приоритетима потпредсједника Копривице. Свакако разумијемо покушај да се инсинуацијом пребаци фокус са суштине и са терена законитости на познанства, али борба за законитост не зависи од тога и то је мјера одговорног односа према држави, којој смо дужни служити, а не черупати је.

Није тешко редом оспорити све наводе из реаговања Унипрома. На почетку, предметна Уредба је ступила на снагу 22.02.2020. године, а не 21.02.2020. како се наводи у реаговању Унипрома, а по сили Уредбе се не може стећи било какво материјално право. Ова неистинита тврдња Унипрома није безазлена грешка око једног дана, него је врло релевантна и упућује на правни скандал, с обзиром на то да је "додјела" емисионих кредита извршена 21.2.2020, дакле дан прије ступања на снагу Уредбе на коју се позивају, дакле ради се о својеврсном нонсенсу и правном скандалу: да се нешто додјељује по Уредби и то прије ступања на снагу саме те Уредбе. Ако лаже коза, не лаже рог: у регистру Екофонда стоји званичан податак да је упис емисионих кредита, којима је Унипром располагао, извршен 21.02.2020 године, а с обзиром да нема одлуке надлежног органа о додјели, што је посебан примјер противправног поступања и стицања, податак о датуму уписа је јасно приказан у јавном регистру.

Ни додјеле ни трансакције чак уопште нијесу могле бити вршене, јер сходно члану 37 став 1 Закона о заштити од негативних утицаја климатских промјена, оператери постројења нијесу поднијели захтјеве и добили одговарајуће дозволе, нити су уопште могле бити вршене имајући у виду да се Правилник о садржају плана праћења емисија гасова са ефектом стаклене баште из постројења, сходно одредби чл. 14 Правилника, без којег су је читав поступак додјеле емисионих кредита и њихових трансакција немогуће спровести, примјењује од дана приступања Црне Горе Европској Унији. Тек је новим Правилником, који је ступио на снагу дана 4.2.2022., скоро двије године након Споразума Унипрома и ЕПЦГ, дакле знатно након спорних радњи, ступање на снагу није условљено приступањем Црне Горе Европској унији.

У овом периоду бесплатне емисионе кредите није било могуће ни добити из разлога што није ни образована Комисија која спроводи поступак бесплатне додјеле, а која уједно спроводи и аукцију.


Неоспориво је да бесплатно додијељеним кредитима није било могуће ни трговати из разлога што је за трговину било, сходно одредби члана 3 став 11 Уредбе , неопходно претходно формирање Комисије од стране Владе, чија је надлежност прво додјељивање бесплатних емисионих кредита, а затим и спровођење аукције. Дакле, у овој правно незабиљеженом скандалу и фарси Унипром је продао бесплатно додијељене емисионе кредите које му је "додијелио" непостојећи орган, који тада дакле није постојао у правном систему као регистрован, и то све прије него што је ступила на снагу Уредба на коју се позивају, а да ствар буде још апсурднија у регистру Екофонда, и то тек накнадно, након његовог оснивања, се уписује да је додјела извршена 21.02. 2020. године. Ако је ишта позитивно у овој штетној операцији, јесте управо то што може послужити као добар примјер будућим генерацијама правника да схвате на примјеру како изгледа правно замешатељство.


Вриједно је додати и да постројења нијесу стекла право на бесплатне емисионе кредите, већ могућност да им буду додијељена, уколико испуне предвиђене услове и критеријуме, јер је јасно законом прописано да се емисиони кредити се "могу додијелити ако...", те у воду падају као нетачне тврдње и интерпретације Унипрома.

Даље, постројење којем је Уредбом назначено да припада могућност додјеле емисионих кредита је КАП-у у стечају, а не Унипром, који у референтном периоду 2005-2008 година не функционише као постројење у смислу закона, па подсјећамо да је КАП у стечају био “жив” до 14.10.2021. године и да је тек тада брисан из ЦРПС (што представља могућност управо том правном лицу уколико задовољи услове из референтних година да стиче емисионе кредите), а УНИПРОМ није купио КАП као предузеће већ имовину у стечају што је круцијално важна правна чињеница у погледу стицања права и обавеза.

Увидом у Споразум између Унипрома и ЕПЦГ од 28.02.2020. године, у вези којег Унипром наводи да допис министарства представља потврду о стању емисионих кредита на дан 28.02.2020 за Унипром и ЕПЦГ, а допис јасно упућује на процедуре које ће се тек десити, али не и на стање на тај датум. Дакле, изнијета је још једна неистинита тврдња у реаговању Унипрома.


Подсјећамо даље Унипром да је 22.02.2022. године предао захтјев за добијање дозволе за фабрику алуминијских трупаца, а да је за електролизу захтјев поднио 15.02.2022, те је необично да те факте не разликују, али оно сто је важно, да је он тек тада постао видљив систему и да је тек од тог тренутка могло да се одлучује о додјели или не, јер није постојао план праћења и дозвола , а што се тиче верификације, и достављања извјештаја, с обзиром да није имао дозволу, није био у обавези да извјештава за 2020 и 2021 годину, јер није било израђених и усвојених Правилника по којима би морао састављати извјештаје, јер се извјештаји не састављају по било чијем нахођењу, већ према прописима, а иначе сами извјештаји су посебно дискутабилни тако да ће Извјештаји верификатора бити предмет пред надлежним органима у ЕУ, а основано је да се и независно тужилаштво позабави тиме.

Ако се узме у обзир референтни период 2005-2008 и производња постројења у том периоду, те дефинисана методологија из прилога Уредбе, недвосмислено се изводи закључак да је Тошчелику евидентирано вишеструко мање емисионих кредита него што му је припадало по тој методологији, а то је јасно утврдила и независна Агенција за спречавање корупције. Дакле, Тошчелик је свјесно и противправно закинут да би се ЕПЦГ навела да купи од Унипрома емисионе кредите, те се ради о добро осмишљеној и организованој активности ширих размјера, у циљу фаворизације једног предузећа и набацивања посла са ЕПЦГ.

Такође, морамо нагласити да приказане производње из фабрике алуминијских трупаца и електролизе апсолутно нијесу исто, и представљају бркање баба и жаба.

Осим тога, вриједно је поменути чињеницу, а којом се оспорава сет тврдњи из реаговања Унипрома, а то је да Министарство екологије свакако не додјељује емисионе кредите како они наводе, већ то ради комисија Владе, а министарство је задужено за административне послове, те напомињемо и на овом мјесту да незнање права шкоди, а да је стриктно поштовање процедура и улоге сваког актера основни предуслов законитости.

Да се ради о штетном послу говори и чињеница да ЕПЦГ није имала никакву објективну потребу нити законску обавезу да прибавља емисионе кредите јер правни оквир није био у 2020. години ни близу од комплетираног, што се види и по датумима усвајања сета подзаконских прописа, као и чињенице да је ЕПЦГ добила дозволу за емисију тек 4.5.2022. године, дакле више од двије године након склапања споразума са предузећем Унипром.

Круцијалан доказ да је посао намјештен, независно од правних прописа, јесте допис бр.34/20 од дана 17.01. 2020. године, упућен од стране Унипром д.о.о. на руке извршном директору ЕПЦГ АД Никшић, господину Игору Новељићу. Наиме, свега двадесетак дана након ступања на снагу Закона, неколико седмица прије него је Уредба, на коју се тако значајно позива Унипром, уопште и разматрана и усвојена на Влади, а читавих мјесец дана раније у односу на датум (22.02.2020.) њеног ступања на снагу – пренос емисионих кредита између Унипром ДОО и ЕПЦГ као модел отплате дуга за струју већ је извјесно био договорен до детаља! Потпуно је јасно да сходно закону сва ова "вредносна писма без адресе" нису могла настати, осим можда уз употребу временске машине, кристалне кугле или каквог другог људској логици и законима непознатог "подесног средства". Јесу ли то "прогресивни искораци" на које је једна компанија спремна?

О мањкавостима нормативног процеса доношења Уредбе, а донијета је без прибављених мишљења Агенције за заштиту конкуренције, Канцеларије за европске интеграције и Екофонда (којем је чак тражено мишљење и прије него што је регистрован), сувишно је и трошити превише ријечи, нити су покушали да их оспоре, а ова чињеница говори о подухвату против државног интереса и стога ни најмање не чуди објективно мишљење АСК да је дошло до угрожавања јавног интереса који упућује на постојање корупције.

Овом приликом јасно подвлачимо да борба за законитост није никаква лична ствар, а ако неко хоће да је таквом представи не значи да му треба помоћи у томе. Можда су се поједине компаније навикле у прошлости да се ствари врте око познанстава, али је сада дошло вријеме да се ствари морају заснивати искључиво на закону. Ако је образ једина валута која не девалвира, требало да се коначно инвестира та валута, умјесто што се чува као колекционарски примјерак за саопштења. Вријеме је да сви схвате да данас ни закон није валута која девалвира, а на његов чврст курс ће подсјетити и надлежне независне институције.