Родна равноправност као законска обавеза државе

мр Marash Dukaj, министар јавне управе, ауторски текст

Црногорска политичка реалност може се описати кроз неколико једноставних, али забрињавајућих бројки. Ни једну од 25 општина у Црној Гори не води жена. У Влади од 31 члана свега је пет министарки. У Скупштини Црне Горе од 80 посланичког мјеста тренутно су 23 посланице, док од 14 скупштинских одбора само 3 имају предсједницу.

Ове бројке јасно показују како данас изгледа родна равноправност у Црној Гори на руководећим позицијама - у локалној, извршној и законодавној власти. Са свега око 16% жена у извршној власти и око 28% у законодавној, Црна Гора је и даље далеко од европског просјека. Према подацима Европског института за родну равноправност, у државама Европске уније просјек износи око 35% жена у владама и на руководећим позицијама у парламентима. Нажалост, Црна Гора је на овом плану, заједно са Босном и Херцеговином, и даље при самом дну у региону.

Управо због тога су потребне суштинске, а не само декларативне промјене.

Министарство јавне управе је, припремајући Приједлог закона о Влади, направило важан институционални искорак. Увели смо јаснија правила функционисања извршне власти, прецизније дефинисали структуру министарстава и ојачали механизме одговорности. Међутим, једна од најважнијих новина у овом закону односи се управо на родну равноправност.

По први пут уводи се законска обавеза да у саставу Владе мора бити најмање 40% мање заступљеног пола. Осим тога, једна од потпредсједничких позиција биће законом резервисана за мање заступљени пол. На тај начин родна равноправност више неће зависити од политичке воље или тренутних околности - она постаје правило и обавеза.

Када законом гарантујемо учешће жена у доношењу најважнијих одлука, ми не испуњавамо само формалне квоте. Ми јачамо демократију, унапређујемо квалитет јавних политика и стварамо праведније друштво.

Истраживања јасно показују да су инклузивније владе стабилније, отвореније и дугорочно успјешније. Најразвијеније европске државе - попут Шведске, Финске, Њемачке, Француске, Белгије и Холандије, имају већи број жена на позицијама одлучивања. Њихова искуства показују да већа заступљеност жена доноси ширу перспективу у процес доношења одлука и снажнији фокус на развој друштва у цјелини.

Наша визија се не завршава само на државном нивоу. Реформе покрећемо и на локалном нивоу. Кроз нови Закон о локалној самоуправи уводимо родну перспективу као обавезу у вршењу јавних послова. У концепту Закона о локалним изборима предложили смо и додатна рјешења која подстичу равноправније учешће жена у локалној власти.

Европска унија такође снажно инсистира на овом питању. Директива ЕУ која ступа на снагу захтијева да жене заузимају најмање 40% неизвршних директорских мјеста или најмање трећину свих директорских мјеста у великим компанијама излистаним на берзама. Важно је нагласити да је Црна Гора већ инкорпорирала ову директиву у Закон о привредним друштвима, чиме смо показали спремност да пратимо европске стандарде.

Родна равноправност не градимо само кроз законе. У Министарству јавне управе свакодневно показујемо да стручност нема пол. У области дигиталне трансформације и ИТ сектора, који се често стереотипно доживљава као мушки простор, жене у нашем министарству воде неке од најважнијих реформских процеса.

Зато смо 2024. године у Методологији награђивања изврсности у јавној управи увели и посебну категорију - родну равноправност. Тиме смо поручили да је ријеч о вриједности која мора бити саставни дио сваког модерног и професионалног јавног система.

Реформе које уводимо нијесу само административна промјена. Оне представљају важан друштвени искорак. Прелазимо са политике добрих намјера на систем законских гаранција.

Ако желимо модерну, европску и праведну Црну Гору, онда жене морају имати равноправно мјесто тамо гдје се доносе најважније одлуке. Држава која користи знање, енергију и потенцијал свих својих грађанки и грађана биће снажнија, стабилнија и успјешнија.

Зато је ово питање много више од статистике или политичке коректности. То је питање квалитета наше демократије и визије будућности Црне Горе.