Саопштење

У циљу објективног, тачног и прецизног информисања јавности, а поводом пласирања дезинформација, узбуњивања јавности и тенденциозно изнесених ставова од стране појединаца у случају процесуирања осумњичених С.Л. и Н.М. којима се на терет ставља извршење кривичног дјела омогућавање бјекства лицу лишеном слободе из члана 394 Кривичног законика, Управа полиције још једном појашњава те додатно указује на чињенични и правни основ на којем се заснива основана сумња да су именовани извршили наведено кривично дјело.

У вези са тим, прецизирана правна квалификација обухвата тачно вријеме и начин извршења кривичног дјела, из којих произилазе чињенице да је 28.01.2026. године почев од 16 часова, рјешењем надлежног Вишег суда, Милошу Меденици, који је претходно првостепеном пресудом осуђен на казну затвора у трајању од 10 година и два мјесеца, одређен притвор.

Од момента доношења рјешења о одређивању притвора, радња извршења кривичног дјела почиње тек од 16.00 часова дана 28.01.2026. године, када наступа обавеза обезбјеђења присуства овог лица у кривичном поступку, те се свака радња усмјерена на његово скривање, транспорт или измјештање, а којом постаје недоступан органима за спровођење закона, цијени као радња извршења кривичног дјела омогућавање бјекства лицу лишеном слободе.

Од наведеног тренутка, како се сумња, осумњичена лица С.Л. и Н.М. су омогућила бјекство лицу Милошу Меденици којем је суд рјешењем одредио притивор, чиме је постао недоступан органима за спровођење закона.

Указујемо да су наводи којима се покушава направити замјена теза у вези са одговорношћу за период од 27. јануара 2026. године, када је Милош Меденица у вечерњим часовима напустио мјесто становања и прекршио мјеру надзора, до 28. јануара до 16.00 часова – правно неосновани. Наиме, кршење мјере надзора у том периоду не представља кривично дјело, нити прекршај, што потврђује и досадашња пракса, имајући у виду да је евидентиран значајан број случајева кршења мјера надзора без кривичноправних посљедица.

Подсјећамо, Управа полиције је, у комуникацији са Министарством правде, иницирала измјене Кривичног законика у правцу нормирања кршења мјера надзора као самосталног кривичног дјела, те је радна верзија већ упућена на даље усаглашавање Европској комисији.

Посебно указујемо да кривично дјело омогућавање бјекства лицу лишеном слободе из члана 394 Кривичног законика не подразумијева да лице којем се помаже мора у том тренутку вршити ново кривично дјело, већ да му је одлуком суда ограничена слобода кретања, односно да му је одређен притвор.

Дакле, правно је неосновано и нетачно тумачење да евентуална одговорност других лица зависи од тога да ли је Милош Меденица у том тренутку извршио ново кривично дјело, већ искључиво од чињенице да му је одређен притвор који је избјегао, уз помоћ осумњичених С.Л. и Н.М. или евентуално трећих лица.

Управа полиције апелује на све актере у јавном простору да се уздрже од ширења непровјерених и правно неутемељених информација које могу довести јавност у заблуду.