Саопштење Кабинета потпредсједника Владе Црне Горе за политички систем, правосуђе и антикорупцију

Поводом одлуке Агенције за спречавање корупције којом је утврђено да је у поступку емисије и набавке CO₂ кредита од стране Електропривреде Црне Горе, путем споразума са компанијом Унипром, нанесена штета државној компанији у износу од 17 милиона еура и утврђено да је дошло до угрожавања јавног интереса који упућује на постојање корупције, констатујемо да су надлежни органи објективно и професионално препознали и потврдили постојање озбиљних неправилности које су пратиле овај процес, а то је први снажан корак у дефинитивном разрешењу овог питања.

Ова одлука представља важан корак у правцу јачања институционалне борбе против корупције и уједно потврђује сврсисходност дјеловања Националног савјета за борбу против корупције, којим предсједава потпредсједник Владе за политички систем, правосуђе и антикорупцију Момо Копривица. Наиме, Национални савјет је кроз темељну анализу овог случаја и свеобухватне дискусије на двије тематске сједнице, као и кроз поднијету иницијативу Агенцији за спречавање корупције, указао на грубе неправилности у овом случају, чиме је још једном потврђена оправданост проактивног приступа у заштити јавног интереса и државних ресурса.

Овај случај, који открива да су емисиони кредити били осмишљени као механизам богаћења, а не заштите животне средине, показатељ је корупције на високом нивоу, и опомиње да климатске политике нијесу биле ту да искажу бригу о будућности, већ да служе побољшању биланса приватних компанија.

У том смислу се издваја више грубих неправилности које су угрозиле јавни интерес. Прво, додијељени су бесплатни емисиони кредити за 2020. и 2021. годину упркос непостојању дозвола за емисију, непостојању система за праћење и извјештавање, непостојању верификованих планова праћења, а што су све законски предуслови за емисионе кредите. Дакле, емисија је без правног основа и ван регулаторног оквира, што урушава принципе законитости, транспарентности и једнакости тржишних субјеката 

Друго, упис емисионих кредита у регистар Екофонда је извршен прије него што је и регистрован Екофонд, што додатно приказује еклатантно безакоње у овом случају и говори да су стварни циљ биле што хитније субвенције без покрића за приватну компанију, а не општа брига за животну средину.

Треће, по сриједи је и озбиљна мањкавости нормативног процеса, кроз кршење обавеза које произлазе из поступка доношења прописа (изостанак мишљења Канцеларије за европске интеграције; изостанак обавезне табеле усклађености са законодавством ЕУ; непостојање било каквог трага о радној групи за израду, а управо та радна група се помиње у осталим материјалама као што је RIA образац упућен министарству финансија; тражено мишљење од Екофонда у моменту када исти није ни био регистрован, и посебно важно то што није тражено мишљење Агенције за заштиту конкуренције што је било обавезно јер додјела бесплатних емисионих кредита јесте вид државне помоћи,  нарочито кад се постројењима додјељује више бесплатних емисионих кредита у односу на количину својих годишњих емисија GHG, а које онда имају могућност да продају другима), из чега се изводи закључак да су прописи писани да би их повлашћени заобилазили и да је корупцијом на високом нивоу био загађен систем, више него и сама животна средина. Ово има посебну тежину имајући у виду да се ради о урушавању процедуре хармонизације за законодавством и правном тековином ЕУ. 

Четврто, бесплатни емисиони кредити за двије фирме (КАП и Тошчелик) обрачунати су супротно утврђеној методологији, у корист једне, а на штету друге, како би повлашћена фирма била предодређена да склопи уносан посао са ЕПЦГ. Осим тога,  салдирање потрошених емисионих кредита из 2020. и 2021. године је за ЕПЦГ изведено, а да није поднијела верификоване извјештаје о емисијама, и на тај начин им је анулиран број кредита из претходних година, у циљу стварања услова за трговину "недостајућих" емисионих кредита.

И на крају, сам споразум између двије компаније има све елементе не само штетног посла, већ и ништавог уговора, како због начина склапања и избора фирме од које се набављају емисиони кредити, супротно тржишним правилима, до незаконитог предмета уговора, а што је довело до урушавања принципа транспарентности, правичности и једнаког третмана тржишних субјеката. И у том смислу су посебно потребни даљи кораци институција, јер корупција не престаје када се препозна већ кад се процесуира, а веома важан је управо и поменути почетни позитиван епилог у виду одлуке АСК-а на основу иницијативе Националног савјета за борбу против корупције.

У борби против системске корупције, сваки позитиван исход институционалне сарадње представља охрабрење да истрајемо у стварању амбијента у којем ће одговорност, транспарентност и владавина права бити темељ управљања државним ресурсима.

Национални савјет за борбу против корупције остаје посвећен стварању система у којем ниједан случај злоупотребе јавног интереса неће остати без одговора, а сви актери који штите јавни интерес добиће пуну подршку у независном, објективном и професионалном раду.