Саопштење поводом Европског дана сјећања на жртве тоталитарних и ауторитарних режима (23. август)

Данас се сјећамо милиона жртава које су страдале под тоталитарним и ауторитарним режимима широм Европе и свијета. Европски дан сјећања на жртве нацизма, фашизма, комунизма и других ауторитарних режима, установљен Резолуцијом Европског парламента, подсјетник је на то колико су крхке слобода, људска права и достојанство ако их друштво не брани заједнички и досљедно.

Ово није само дан сјећања – то је и позив на одговорност. Политичке и идеолошке разлике не смију засјенити основне моралне и људске принципе. Свака невина жртва заслужује поштовање и помен, а свако друштво има обавезу да се суочи са својом прошлошћу без релативизације, негативног историјског ревизионизма или заборава.

Идеологије, које су осуђене Резолуцијом Европског парламента, оставиле су траг у Европи, а тај траг није заобишао ни Црну Гору, уз све објективне разлике између режима који су били код нас и у неким другим источноеврооским државама и уз нужно избјегавање негирања чињенице да су припадници НОП-а довели до слободе од фашистичког завојевача. 

Црна Гора памти. Памти жртве вансудских погубљења. Памти казне без суђења, памти затворе за "неподобне", ћутање из страха, понижења због другачијег мишљења, памти оне који су осуђени без кривице и оне који су погубљени без суђења. Али памти и оне који су одбијали партијске налоге да ликвидирају или деградирају комшије или суграђане, потврђујући чојство као основну моралну традицију Црне Горе. Сјећање није чин прошлости, већ отпора. Отпора покушајима да се неправда и гажење људских права и достојанства забораве или оправдају.

У духу европских вриједности истине, савјести и сјећања, Црна Гора треба да очува своје антифашистичке тековине и традиције, али и да расвијетли судбине невино страдалих у ратном и поратном периоду, под ауторитарним режимом, омогућавајући достојанство и неселективно сјећање, укључујући и идентификацију масовних гробница, у којима су невини људи, страдали без права на суђење и одбрану, као што су Котор јама у Никшићу, затим масовне гробнице на Цетињу и другим мјестима. 

У пијетету и сјећању на невине жртве нијесмо ни лијеви ни десни, ни бијели, ни црвени ни зелени, већ само људи. Само друштво које се, на темељу истине, суочава са тамним страницама своје прошлости има основ да се нада свјетлијој будућности.

Једино се кроз истину, историјско памћење и отворен дијалог може градити демократска, праведна и отпорна будућност за све грађане. Европске резолуције и декларације дају путоказ. На овај дан изражавамо солидарност с породицама жртава, али и одлучност да његујемо културу сјећања и образовања, како се злочини тоталитаризма и ауторитарних режима никада више не би поновили.