Саопштење са 100. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 100. сједници којом је предсједавао потпредсједник Владе за безбједност, одбрану, борбу против криминала и унутрашњу политику мр Алекса Бечић, донијела Уредбу о ближим критеријумима за утврђивање висине годишње накнаде за прекорачење рока завршетка грађења објеката. У складу са Законом о изградњи објеката, овом Уредбом се прописује висина годишње накнаде коју инвеститор плаћа за сваку започету годину ако не заврши грађење објекта у року од пет година од дана издавања градевинске дозволе. Овом Уредбом се прописује да висина годишње накнаде износи 5 % од предрачунске вриједности објекта из ревидованог главног пројекта на основу којег је издата грађевинска дозвола. Одређено је да годишњу накнаду за прекорачење рока инвеститор уплаћује на рачун буџета Црне Горе, а доказ о уплати доставља органу државне управе надлежном за издавање грађевинске дозволе, ако је дозволу издало Министарство надлежно за послове изградње објеката. У случају када је грађевинску дозволу издао орган јединице локалне самоуправе, накнаду за прекорачење рока инвеститор уплаћује на раћун буџета јединице локалне самоуправе. Уредба има за циљ заштиту простора, сигурност и безбједност грађана и околних објеката, као и стварање урбаног окружења по мјери човјека.

Донијета је Одлука о измјени Одлуке о одређивању блокова за истраживање и производњу угљоводоника. Важећом Одлуком Влада извршила математичко – техничку подјелу цјелокупне територије и подморја Црне горе на блокове, док се њеном измјеном одређују конкретни блокови који ће бити понуђени на Тендеру за додјелу уговора о истраживању и производњи угљоводоника, као и на Тендеру за истраживање угљоводоника. Површина која ће бити понуђена заинтересованим нафтним компанијама је распоређена на блокове подморја, дефинисане на основу географске мреже. Укупна површина свих блокова која ће бити понуђена на тендеру је површина цјелокупног подморја Црне Горе. У дискусији је истакнуто да нафтне копаније могу аплицирати за један или за више блокова, а као једна од битних ствари које треба истаћи је могућност да Влада може један Уговор о концесији за производњ расподјелити између више концесионара. Такав начин рада се омогућава на основу JOA (Joint operating agreement) модела уговора. Услед недостатка валидних података за цјелокупно подморје Црне Горе водило се рачуна да новодобијене информације доведу до кларификације наше позиције и омогуће да што боље искористимо угљоводонични потенцијал. С обзиром на то да су све три сусједне државе (Хрватска, Италија и Албанија) откриле и производе угљоводонике, то нам даје за право да уз постојеће податке добијене ранијим истраживањима, очекујемо позитиван исход у нашем подморју у наредном периоду. Приликом подјеле нашег подморја на блокове водило се рачуна да се на било који начин не угрозе остале привредне гране у Црној Гори, прије свега туризам, тако да је граница блокова који ће бити предмет тендера, одмакнута од 2,5 до 3 km, од обалне линије. Такође се код избора блокова водило рачуна о проглашеним заштићеним зонама (емералад), као и актуелним разграничењима са сусједним државама, са планом да се исте обавијесте о предстојећим активностима.

Влада је усвојила Информацију о полазним основама за преговоре за закључивање Уговора о зајму са Међународном банком за обнову и развој – IBRD за потребе финансирања Пројекта развоја рибарства и пољопривредно-прехрамбеног сектора отпорног на климатске промјене (Climate Resilient Fisheries and Agrifood Sector Development Project – CRFASD), у износу до 33 милиона еура, и прихватила Нацрт Уговора. Кључни циљ пројекта је јачање јавних институција Црне Горе у сектору рибарства и пољопривредно-прехрамбеном сектору да би се постигло квалитетније пружање услуга и повећала спремност за приступање ЕУ. Имајући у виду да је ријеч о пројекту који представља својеврсни наставак пројеката MIDAS 1 и MIDAS 2, дизајн новог пројекта је усклађен и надовезује се на постигнућа поменута два пројекта, те ће пружити подршку Црној Гори у процесу приступних преговора са Европском унијом кроз јачање капацитета јавних институција за потребе приступања ЕУ и помоћи земљи у испуњавању преосталих завршних мјерила за поглавља правне тековине ЕУ – 11 (Пољопривреда и рурални развој), 12 (Безбједност хране, ветеринарство и фитосанитарни надзор)и 13 (Рибарство).

Експертски тим Свјетске банке и представници Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде су, током 2025. године, радили на дефинисању кључних активности и процјени потребних финансијских средстава за финансирање предметног пројекта. У складу са тим, дефинисан је Пројекат у вриједности од 33 милиона еура, а који ће се састојати од следећих компоненти:

• Компонента 1: Развој рибарства и институционална спремност у склопу процеса приступања ЕУ за поглавље 13, чија је процијењена вриједност 15,22 милиона еура,
• Компонента 2: Институционална спремност за испуњавање услова за приступање ЕУ из поглавља 11 и 12, чија је процијењена вриједност 16,65 милиона еура,
• Компонента 3: Управљање Пројектом, чија је процијењена вриједност 1,05 милиона еура, а која се односи на: Спровођење управљања Пројектом и кооридацију.

Усвојена је Информација о неопходности хитног усаглашавања прописа битних за пуштање у рад Интегрисаног система за управљање приходима (IRMS). У Информацији се констатује да је, у циљу пуштања у рад новог Интегрисаног система за управљање приходима Пореске управе, неопходно прилагодити постојећи правни оквир како би се осигурало његово ефикасно функционисање. Тим поводом, задужено је Министарство финансија да припреми и предложи измјене и допуне Закона о порезу на доходак физичких лица и Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, Министарство социјалног старања, бриге о породици и демографије да припреми и предложи измјене и допуне Закона о пензијском и инвалидском осигурању, као и Министарство рада, запошљавања и социјалног дијалога да припреми и предложи измјене и допуне Закона о раду. У циљу правовременог пустања у рад Интегрисаног система за управљање приходима, неопходно је по хитном поступку предложити одговарајуће измјене и допуне горе поменутих прописа, са почетком примјене од 1. јануара 2026. године.

На данашњој сједници, Владе је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.