Саопштење са 11. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 11. сједници којом је предсједавао премијер мр Милојко Спајић, донијела Програм економских реформи за Црну Гору за период 2024- 2026. година са Извјештајем са јавне расправе. Ријеч је о документу који представља основу за дијалог земље са државама чланицама и институцијама ЕУ о питањима макроекономских, фискалних и структурних реформи. Програм економских реформи (ПЕР) је кључни документ економске политике земље. С једне стране, представља инструмент за планирање економске политике земље и управљање реформама, које имају за циљ одржавање макроекономске стабилности, јачање међународне конкурентности и побољшање услова за инклузивни раст, а, с друге стране, ПЕР је основни елемент приступа „фундаментално као прво“ (fundamental first) у оквиру преговора Црне Горе о приступању ЕУ, посебно у области испуњавања копенхашких економских критеријума.

Према прелиминарним макроекономским прогнозама, раст економије ће у наредном трогодишњем периоду просјечно годишње износити 3,2 %. Раст ће водити доминантно домаћа потражња, кроз јаку личну потрошњу домаћинстава и започињање новог инвестиционог циклуса, који ће бити стимулисан олакшањем бизнис баријера и регулаторним реформама, као и политикама запошљавања младих.

Фискални оквир ПЕР-а 2024 – 2026. карактерише имплементација мјера фискалне консолидације базирана на смањењу дискреционих расхода и стварању услова за генерисање нових прихода кроз њихову бољу наплату и ширење пореске базе. У области јавне потрошње главни циљеви у периоду 2024 – 2026. године односе се на:

• остваривање суфицита текуће буџетске потрошње (финансирање свих текућих обавеза државе из текућих прихода);
• смањење буџетског дефицита на испод 3 % БДП-а у 2026. години, што је у складу са правилима фискалне одговорности;
• ниво јавног дуга на нивоу од око 62 % у 2024. години уз постизање силазног тренда у периоду 2025 – 2026. године;
• обезбјеђивање услова да се ново задуживање искључиво врши за финансирање капиталних пројеката односно отплату и рефинансирање постојећих дугова државе;
• издавање државних гаранција само за пројекте од општег јавног интереса који доприносе дугорочном развоју.

Поглавље о структурним реформама садржи три кључне реформске области: конкурентност (Competitiveness), одрживост и отпорност (Sustainability and resilience) и људски капитал и социјалне политике (Human capital and social policies) и обухвата 6 структурних реформи, и то:

1. Унапређење пословног окружења и формализација неформалне економије – циљ реформе је допринос бољем пословном окружењу, повећању броја предузећа, формалне запослености и прихода државе.
2. Реформа државних предузећа – циљ реформе је дефинисање јасног стратешког приступа у надзору над радом државних предузећа.
3. Повећање енергетске отпорности примјеном Зелене агенде – циљ реформе је јачање енергетске отпорности кроз усклађивање са енергетским и климатским циљевима до 2030.
4. Дигитализација у функцији одрживости економије – циљ реформе је снажење управљања процесом дигитализације, даљи развој дигиталних услуга, јачање сајбер отпорности, као и унапређење инфраструктурне подршке за развој ове области.
5. Унапређење оквира за бољу запошљивост младих и већи квалитет образовања – циљ реформе је побољшање положаја младих за олакшано укључивање на тржиште рада уз унапређење образовања и професионалог усавршавања.
6. Повећање дјелотворности и унапређење система социјалне и дјечје заштите – циљ реформе је развој друштвено и фискално одрживих услуга социјалне заштите.

Тим поводом, задужен је координатор радног тима да Програм економских реформи достави Европској комисији, као и да учествује у припреми министарског састанка земаља чланица ЕУ и земаља кандидата за чланство у ЕУ, поводом оцјене ПЕР-а.

Дата је сагласност на Програм рада и Финансијски план Друштва са ограниченом одговорношћу „Црногорски оператор тржишта електричне енергије“ - Подгорица за 2024. годину. Програм рада и финансијски план је, у смислу компатибилности, сачињен у складу са Одлуком Агенције о утврђивању регулаторно дозвољеног прихода и накнаде за рад оператора тржишта електричне енергије за период 01. 01. 2023. – 31. 12. 2025. године. Приходи Оператора тржишта за 2024. годину планирани су у укупном износу од 814.357 еура и односе се на приходе од регулисане дјелатности (783.564 еура) и приходе по основу накнаде за коришћење гаранција поријекла (30.793 еура). Пословни расходи за 2024. годину предвиђени су у износу 803.337 еура и састоје се од трошкова пословања у износу од 781.594 еура и трошкова амортизације у износу од 21.743 еура.

Влада је усвојила Информацију о потписивању Споразума о донацији са Европском инвестиционом банком за потребе финансирања реализације пројекта „Програм унапређења црногорског образовања”, и прихватила текст Споразума. Влада Црне Горе је 6. новембра 2019. године потписала Финансијски уговор о кредиту са Европском инвестиционом банком (ЕИБ) за финансирање реализације пројекта „Програм унапређења црногорског образовања“, којим је било предвиђено улагање у систем образовања у вриједности од 40,54 милиона еура. Међутим, како се са реализацијом пројекта није почело одмах након потписивања уговора, било је неопходно да се ревидирају процијењене вриједности сваког сегмента пројекта појединачно. Након ревизије и услед нестабилности на тржишту и инфлаторних кретања у протеклом периоду дошло се до чињенице да је за реализацију свих сегмената у новим условима неопходно издвојити 63,92 милиона еура, без урачунатог ПДВ-а, што чини увећање вриједности пројекта за преко 21 милион еура. Министарство просвјете, науке и иновације је потражило алтернативне начине за обезбјеђивање средстава, и у сарадњи и уз координацију ЕИБ-ом, аплицирало за донацију према Западнобалканском инвестиционом фонду (WBIF), од кога је обезбијеђено 4.529.034 еура, док је донацију од 6.464.830 еура обезбиједила ЕИБ, што укупно чини цифру од 10.993.864 еура донације за потребе финансирања имплементације пројекта.

На данашњој сједници, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.