Саопштење са 12. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 12. сједници којом је предсједавао потпредсједник Владе за безбједност, унутрашњу политику, европске и вањске послове мр Алекса Бечић, утврдила Предлог закона о допуни Закона о индустријским емисиијама. Предлог закона додатно ће уредити начин издавања интегисаних дозвола, како би индустријски сектор што прије унаприједио и иновирао технолошке процесе рада постројења, на начин којим се обезбјеђује заштита здравља људи и животне средине у цјелини. Предложеном допуном је предвиђено да оператер сноси трошкове рада комисије која се бави анализом и оцјеном документације која се доставља у поступку издавања интегрисане дозволе. Такође, прописано је да ће се висина трошкова за рад комисије одређивати у зависности од врсте и сложености постројења за које се издаје интегрисана дозвола од стране Агенције за заштиту животне средине, уз претходно прибављено мишљење органа државне управе надлежног за послове финансија. Предлогом закона се додатно унапређује систем на националном нивоу, како би се обезбиједили услови за ефикаснију имплементацију Закона о индустријским емисијама, тачније дио независног прегледа и оцјене обавезне документације која се прилаже уз захтјев за издавање интегрисане дозволе, што је предвиђено и Акционим планом за испуњавање завршних мјерила у Поглављу 27 - Животна средина и климатске промјене у дијелу индустријско загађење.

Донијета је Одлука о образовању Савјета за подстицање даљег развоја и примјене медијације и других начина алтернативног рјешавања спорова. Савјетом ће предсједавати министар правде, а задатак Савјета је, поред осталог, праћење и унапређење примјене алтернативног начина рјешавања спорова, подношење Влади иницијатива, предлога и мишљења у циљу унапређења у овој области. Акционим планом за преговарачко поглавље 23 „Правосуђе и темељна права” медијација и други начини алтернативног рјешавања спорова препознати су као једна од мјера за смањење броја заосталих парничних предмета у циљу растерећење судова и пружање странкама да дођу до брзог и ефикасног начина заштите њихових права.

Влада је донијела Програм мониторинга површинских и подземних вода за 2024. годину. Основни разлог за доношење овог програма садржан је у потреби праћења квалитативних и квантитативних параметара ради постизања доброг статуса вода. Мониторинг је основни алат за преглед и процјену статуса, као и планирање управљања водама. Мрежа за мониторинг површинских и подземних вода успостављена је сагласно захјтевима из чл. 8 Оквирне Директиве о водама тако да осигура цјеловит и свеоубухватан преглед еколошког и хемијског статуса површинских вода и квантитативног и хемијског статуса подземних вода. Буџетом Завода за хидрометеорологију и сеизмологију за 2024. годину, за реализацију Програма мониторинга површинских и подземних вода за 2024. годину, пројектована су средства у износу од 118.250 еура.

Усвојен је Предлог за измјену Закључка Владе Црне Горе, број: 07-011/23-4743/2, од 19. октобра 2023. године. Ријеч је о Закључку којим је било одређено да јавна расправа о Нацрту просторног плана Црне Горе до 2040. године траје 30 радних дана. Имајући у виду да због организационих промјена у државној управи закључак није реализован, а због значаја који Просторни план има као стратешки документ и општег утицаја организације и уређења простора на укупни економски, социјални, еколошки и културно-историјски развој државе, измјеном је предвиђено да ће се јавна расправа одржати у трајању од 90 дана, како би се свим заинтересованим учесницима пружила могућност да дају конструктвине предлоге. У дискусији је наглашено да је организовање јавне расправе о овом стратешком документу веома захтјеван и сложен посао у стручном и организационом смислу, при чему је неопходно обезбиједити учешће како свих локалних самоуправа и органа који су учествовали у изради Нацрта плана, тако и академске заједнице, струковних удружења, цивилног сектора, невладиног сектора, лаичке јавности и сл.

Влада је утврдила Предлог основе за закључивање Споразума о финансирању поновног успостављања заједничке сталне поставке у Блоку 17 државног музеја Аушвиц-Биркенау с Предлогом споразума. Након дугогодишњег рада, земље бивше Југославије усагласиле су се око текста Споразума о финансирању поновног успостављања заједничке сталне поставке у Блоку 17 Државног музеја Аушвиц-Биркенау (претходно коришћен од стране СФРЈ). Споразумом се, како је истакнуто на сједници, доприноси реализацији оперативних циљева предвиђених Националним програмом развоја културе, у смислу интензивирања међународне сарадње у области културе и учешћа институција у медународним иницијативама, што је од кључне важности за професионално оснаживање сектора културе. Осим поновне изложбене поставке, Споразумом су Босна и Херцеговина, Хрватска, Црна Гора, Сјеверна Македонија, Словенија и Србија предвидјеле да ће надокнадити трошкове реновирања и конзервације простора, структура и сегмената Блока 17, које је финансирала Аустрија кроз донације дате Фондацији Аушвиц-Биркенау. Узвеши у обзир значај идеје Пројекта и датог Споразума, те чињенице да се ради о најмрачнијем периоду у историји човјечанства, Црна Гора ће закључивањем Споразума са осталим земљама бивше Југославије, показати посвећеност његовању културе сјећања, као и обликовању врједносног система заснованог на уважавању различитости, толеранцији и солидарности. Како је закључено, циљ овог Споразума је допринос унапређењу дијиалога, мира и помирења у региону, развоја иновативних и креативних приступа очувању културе сјећања.

На данашњој сједници, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.