Саопштење са 133. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 133. сједници, којом је предсједавао потпредсједник Владе за безбједност, одбрану, борбу против криминала и унутрашњу политику мр Алекса Бечић, утврдила Предлог закона о измјенама и допуни Закона о избору Предсједника Црне Горе. Како је истакнуто током расправе, предложене измјене имају за циљ усклађивање терминологије овог закона са важећим изборним законодавством, односно са Законом о избору одборника и посланика, којим је досадашњи назив „Државна изборна комисија“ замијењен називом „Централна изборна комисија“. Предлогом се, такође, прецизира одредба која уређује утврђивање неважећих гласачких листића, како би се отклониле евентуалне нејасноће у њеној примјени. Истовремено, имајући у виду да важећи закон не садржи изричиту одредбу о примјени појединих процесних правила у другом кругу предсједничких избора, предлаже се и детаљније уређење овог питања, ради јачања правне сигурности и обезбјеђивања уједначене примјене закона.

У циљу усклађивања са Законом о животном партнерству лица истог пола, Влада је утврдила Предлог закона о измјенама Закона о личном имену, Предлог закона о допунама Закона о централном регистру становништва, Предлог закона о измјени Закона о црногорском држављанству, Предлог закона о измјенама и допунама Закона о матичним регистрима и Предлог закона о измјенама Закона о регистрима пребивалишта и боравишта. Наведеним законским измјенама се омогућава лицима у заједници животног партнерства лица истог пола остваривање законом загарантованих права, а што је и једна од обавеза из преговарачког поглавља 24 у процесу интеграције у Европску унију.

Влада је утврдила Предлог закона о заштитнику/ци људских права и слобода Црне Горе. Предложеним законским рјешењима прихватају се стандарди који су утврђени Париским принципима и препорукама Венцијанске комисије. Приликом предлагања ових рјешења нарочито се водило рачуна да се институцији Заштитника обезбиједи независност, аутономија од Владе, плурализам, широки мандат заснован на универзалним принципима људских права, адекватне моћи истраге и одговарајући ресурси. Такође, посебно се имала у виду потреба да се новим законским текстом унаприједи статус Заштитника, а све у циљу стварања претпоставки за унапређења садашњег статуса Б у статус А који има од стране Пододбора за акредитацију Глобалног савеза националних институција за људска права. У том циљу су у законском тексту имплементирани и принципи садржани у поменутим међународним документима, а који до сада нису постојали у важећем Закону, као нпр. да заштитник има потпуну самосталност приликом запошљавања особља, функцинолни имунитет, уређено је питање зарада, финансијска независност итд. Нова законска рјешења имају за цуљ елиминацију несагласности у постојећем законодавству са препорукама међународних надзорних тијела, као и јачање административне и финансијске независности и самосталности институције у унутрашњем правном поретку, уз подизање степена одговорности адресата којима се упућују препоруке у случајевима кршења људских права и у случајевима када постоји ризик од кршења.

Донијета је Уредба о утврђивању исплате обештећења бившим власницима одузетих имовинских права у новчаним средствима за 2026. годину.  Законом о буџету Црне Горе за 2026. годину је за обештећење планирано 8.500.000 еура, за физичка лица и 250.000 еура, за правна лица, па је у складу са планираним средствима овом уредбом утврђена динамика и начин исплате годишње рате за обештећење за текућу годину. Исплата обештећења обрачунава се према вриједности која одговара 18 % од преосталог неисплаћеног износа обештећења утврђених коначаним рјешењима комисија. Уредбом је предвиђено да ће се, за извшна рјешења чији износ обештећења не прелази 10.000 еура, исплата годишње рате обештећења извршити у цјелокупном износу.

Влада је усвојила Одлуку о утврђивању основне и доплатне листе љекова, чиме се наставља континуирани процес унапређења доступности савремене и ефикасне фармакотерапије у Црној Гори. Усвајање ове одлуке представља важан корак ка унапређењу здравствене заштите, јер се њоме не побољшавају само исходи лијечења и квалитет живота пацијената, већ се позитивно утиче и на породичну, друштвену и економску продуктивност становништва. Посебан акценат ревизије Листе љекова стављен је на усклађивање цијена са новим максималним цијенама које је утврдио Cinmed. Као резултат тога, снижене су цијене за више од 180 љекова, док је код 17 љекова извршено повећање цијена. Поред тога, Листа је проширена уврштавањем 11 генеричких љекова, као и нових фармацеутских облика и јачина постојећих терапија, чиме се додатно унапређује доступност и избор терапијских опција за пацијенте.

Донијета је Уредба о методологији јединственог вјештачења инвалидитета, чиме је испуњен један од кључних предуслова за почетак примјене овог модела, у складу са Законом о јединственом вјештачењу инвалидитета. У дискусији је истакнуто да се Уредбом прописује начин процјене на основу Листе оштећења организма, начин процјене функционалног статуса на основу Листе функционалних способности и упитника за процјену функционисања дјеце и одраслих лица, као и начин процјене радне способности. Такође, прописује се начин утврђивања статуса лица са инвалидитетом и степен потребне подршке, предлог мјера које су неопходне за пуну и ефикасну укљученост појединца у све сфере друштвеног живота, као и садржај налаза и мишљења комисија за вјештачење инвалидитета.

Влада је усвојила Стратегију управљања квалитетом ваздуха за период 2026–2029. године са Акционим планом, којом се успоставља свеобухватан и јединствен оквир за планирање и спровођење мјера у области заштите квалитета ваздуха. Ријеч је о првом обједињеном стратешком документу који, у складу са принципом рационалног планирања, обједињује Стратегију, Акциони план и планове квалитета ваздуха за све три зоне квалитета ваздуха у Црној Гори, чиме се обезбјеђује координисан приступ планирању и спровођењу мјера на националном и локалном нивоу. Стратегија укључује и програм мјера за контролу загађења ваздуха који је усклађен са обавезама које произилазе из европског законодавства и преговарачког Поглавља 27. Посебан акценат стављен је на припрему за примјену нових, строжих граничних и циљних вриједности квалитета ваздуха које ће се у Европској унији примјењивати од 2030. године. Документ предвиђа унапређење система праћења и управљања квалитетом ваздуха кроз преиспитивање зона квалитета ваздуха, модернизацију мреже мјерних станица, израду пројекција емисија и систематско праћење утицаја загађења на екосистеме. Посебна пажња посвећена је јачању транспарентности и информисању јавности кроз доступност података о квалитету ваздуха у реалном времену, редовно објављивање извјештаја и унапређење комуникације са грађанима.

На данашњој сједници, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.