Саопштење са 135. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 135. сједници, којом је предсједавао потпредсједник Владе за безбједност, одбрану, борбу против криминала и унутрашњу политику мр Алекса Бечић, усвојила Смјернице макроекономске и фискалне политике за период 2026 - 2029. године. Будући да је опредјељење 44. Владе да Црна Гора постане пуноправна чланица Европске уније 2028. године, уз привремено затварање свих преговарачких поглавља закључно са 2026. годином, у дискусији је наглашено да европска агенда престаје да буде искључиво спољнополитички циљ, већ постаје централни оквир економске политике и најснажнији појединачни покретач раста, инвестиција и институционалних реформи. Кредибилитет средњорочног оквира почива на оствареним резултатима који егзактно свједоче да је црногорска економија је у 2025. години, уз раст од 2,7 %, у свим кварталима расла на нивоу или изнад просјека Европске уније, уз раст инвестиција у основна средства од 11,0 % и наставак реалне конвергенције – БДП по становнику готово је удвостручен у посљедњих пет година. Регистрована стопа незапослености је по први пут једноцифрена и у мају 2026. године износи 7,84 %, најниже од обнове независности, док је просјечна нето зарада достигла 1.012 еура, уз реални раст од око 40 % у пет година, чиме се Црна Гора сврстава међу најдинамичније економије у поређењу са регионом и ЕУ.

Смјерницама макроекономске и фискалне политике се, сходно основном макроекономском сценарију, предвиђа да ће црногорска економија у средњем року просјечно годишње расти по стопи од 3,1% – односно 3,1 % у 2026, 3,0 % у 2027, 3,2 % у 2028. и 3,1 % у 2029. години – уз успоравање инфлације са 3,3 % у 2026. на 2,0 % у 2028. и 2029. години, односно просјечно око 2,4 % у пројектованом периоду. Таква кретања опредјелјују фискални оквир у којем јавни приходи расту са 3.576,8 милиона еура или 41,6 % БДП-а у 2026, на 3.989,1 милиона еура или 42,4 % БДП-а у 2029. години.

Истовремено, укупан лимит буџетске потрошње државе креће се од 3.158,0 милиона еура или 36,8 % БДП-а у 2026, до 3.417,4 милиона еура или 34,8 % БДП-а у 2029. години – учешће потрошње у БДП-у се, дакле, континуирано смањује, док се унутар потрошње средства преусмјеравају ка капиталним издацима и расходима са највећим доприносом расту, уз редовно усклађивање пензија и социјалних давања и јачање финансирања здравственог система.

Резултат је буџетски дефицит који се континуирано смањује – са 3,7 % БДП-а у 2026. на 3,2 % БДП-а у 2029. години, уз смањење примарног дефицита са 1,7 % на 0,6 % БДП-а – и који је у цјелости генерисан финансирањем капиталних и развојних пројеката. Суфицит текуће буџетске потрошње остварује се у свим годинама пројекција и расте са 110,1 милиона еура (1,3% БДП-а) у 2026. на 214,9 милиона еура (2,2% БДП-а) у 2029. години. Другим ријечима, држава се не задужује за потрошњу, већ за имовину – инфраструктуру којом се трајно повећава економски потенцијал земље.

Исти приступ примјењује се и у управљању јавним дугом. Привремени раст дуга на 68,0 % БДП-а у 2026. години резултат је промишљене стратегије претфинансирања обавеза које доспијевају у 2027. години – прије свега еурообвезнице од 750 милиона еура – и формирања фискалне резерве, чиме се ризик рефинансирања минимизира и избјегава задуживање под притиском тржишних околности. Већ од 2027. године дуг се смањује и на крају 2029. године износи 59,9 % БДП-а – испод критеријума фискалне одговорности од 60 % – уз нето јавни дуг од 56,4 % БДП-а и изузетно стабилну структуру у којој је 99,7 % дуга деноминовано у еурима, чиме је валутни ризик практично елиминисан.

Влада је утврдила Предлог Стратегије националне безбједности Црне Горе.

У циљу усклађивања домаће легислативе са прописима Европске уније, у склопу преговарачког Поглавља 12 – безбиједност хране, ветерина и фитосанитарни послови, Влада је размотрила и донијела више аката:

• Уредбу о новој храни,
• Уредбу о измјенама Уредбе о условима, начину и динамици спровођења мјера аграрне политике за 2026. годину – Агробуџет,
• Иновирани национални програм за унапређење квалитета сировог млијека са Акционим планом и Планом за поступање са неусаглашеним сировим млијеком,
• Уредбу о ближим условима за одступање у погледу захтјева из прописа о храни у објектима са малим обимом пословања прозиводима животињског поријекла,
• Мапу пута за националне референтне лабораторије,
• Иновирани акциони план за јачање административних капацитета Управе за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове,
• Иновирану мапу пута за изградњу и унапређење граничних контролних мјеста у Црној Гори,
• Уредбу о стављању на тржиште малих количина примарних производа животињског поријекла произведених на газдинствима намијењених исхрани људи,
• Уредбу о стављању на тржиште малих количина производа животињског поријекла намијењених исхрани људи

Такође, Влада је дала сагласност за обезбјеђивање 200.000€ средстава из Текуће буџетске резерве за потребе Управе за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове и усвојла Информацију о дефинисању локације Граничног инспекцијског мјеста за ветеринарску и фитосанитарну контролу на граничном прелазу "Илино брдо" са Босном и Херцеговином, као и Информацију у вези са закључивањем Меморандума о сарадњи измеђи Управе Републике Словеније за безбједност хране, ветеринарство и заштиту биља и Управе за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове Црне Горе у области управљања нуспроизводима животињског поријекла.

 Влада је утврдила Предлог закона о измјенама Закона о порезу на промет непокретности. Измјенама је предвиђено је да се постојећа пореска права и ослобођења, која већ имају брачни другови, прошире на животне партнере истог пола, ради усклађивања законодавства и обезбјеђивања равноправне примјене закона.

Утврђен је Предлог закона о заштити од буке у животној средини, с Извјештајем са јавне расправе. Новим законом утврђују се мјере за избјегавање, спречавање или смањивање штетног утицаја буке у животној средини, укључујући и узнемиравање које настаје усљед изложености буци у животној средини и друга питања од значаја за заштиту животне средине и здравља људи од утицаја буке. Поред осталог, доношење новог закона је неопходно и због јасног и прецизног утврђивања инспекцијског надзора. Тако је овим законом утврђена надлежност органа за вршење надзора на локалном нивоу у овој области и обезбијеђена усклађеност прописа у дијелу који се односи на надлежност комуналне полиције и комуналне инспекције, као и прецизирана надлежност тржишног и еколошког инспектора. Доношењем овог закона наставља се усклађивање црногорског законодавства са директивама Европске уније и међународним стандардима у области заштите од буке у животној средини, те доприноси испуњавању обавеза из преговарачког поглавља Поглавља 27 – Животна средина и климатске промјене.

Влада је донијела Одлуку о изради Просторног плана подручја посебне намјене за Обално подручје Црне Горе. Циљ и задатак овог документа је стварање планског и формалног основа за обезбјеђење одрживог развоја обалног подручја, што представља један од најважнијих изазова политике уређења простора. Плански концепт треба да се темељи на интегралном и одрживом приступу планирању, којим се обезбјеђује усклађеност развојних потреба са принципима заштите простора и животне средине. Посебан акценат треба да се стави на контролу и усмјеравање урбаног развоја, унапређење комуналне и саобраћајне инфраструктуре, повећање квалитета живота становништва, као и рационално коришћење земљишта у урбаним, периурбаним и руралним подручјима. У зонама гдје је дошло до нарушавања просторне и урбане структуре неопходно је прописати мјере и смјернице за урбану регенерацију, санацију и унапређење амбијенталних вриједности. Од нарочитог значаја јесте спровођење принципа интегралног управљања обалним подручјем, кроз усклађивање свих развојних активности са правилима, смјерницама и режимима заштите простора. Посебна пажња биће посвећена заштити морског добра, обалних екосистема, пејзажних вриједности и природних ресурса, како би се обезбиједио баланс између економског развоја и очувања животне средине за будуће генерације. План ће израђивати ДОО „Аденција за планирање простора Црне Горе", а финансијска средства потребна за његову израду обезбиједиће се из буџета Црне Горе, у износу од 800.000,00 еура.

Усвојена је Информација о потреби увођења новог система издавања дозвола за боравак и рад странаца. У информацији се истиче да приступање Црне Горе Европској унији које предстоји захтијева даље значајно усаглашавање црногорског законодавства са европским директивама и регулативама кад је у питању улазак боравак и рад странаца у Црној Гори, а у циљу спречавања незаконитих миграција, укључујући спречавање незаконитог боравка и рада странаца у Црној Гори. Ово подразумијева успостављање другачијег институционалног оквира и функционисања надлежних органа, почев од издавања дозвола за боравак и рад, а затим приликом праћења рада странаца и остваривања њихових права, односно извршавања њихових обавеза и обавеза послодаваца код којих су странци запослени по било ком основу. Имајући у виду наведене чињенице, Влада је оцијенила оправданим увођење система јединствене дозволе за привремени боравак и рад коју би, као и до сада издавало Министарство унутрашњих послова преко својих подручних јединица, након спроведеног поступка, а новина би била прибављање сагласности од Завода за запошљавање без које се дозвола не би могла издати. С тим у вези, задужени су надлежни ресори да заједнички размотре и предложе најбољи модел законских рјешења који би дефинисао нови систем издавања дозвола за боравак и рад странаца, као и да да обезбиједе интероперабилност информационих система и размјену података, у циљу ефикасне примјене нових законских рјешења.

На данашњој сједници, Влада је размотрила и више кадровских питања, доступних на линку.