Саопштење са 26. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 26. сједници којом је предсједавао премијер мр Милојко Спајић, утврдила Предлог закона о измјенама и допунама Закона о бесплатној правној помоћи. Доношење овог закона представља један од приоритета Владе Црне Горе у преговарачком поглављу 23 у оквиру процеса приступања Црне Горе Европској унији. Предложеним измјенама Закона превазићи ће се проблеми примијећени у практичној примјени овог прописа и омогућити остваривање права на бесплатну правну помоћ посебно рањивим категоријама лица (жртвама тортуре, дјеци жртвама кривичних дијела против полних слобода и дјеци која су покренула поступак за заштиту права дјетета). Тиме ће се допринијети и реализацији препорука Европског комитета за спречавање тортуре и нечовјечних или понижавајућих поступака и кажњавања, као и усаглашавању са међународним стандардима у области права дјетета и препорукама UNICEF-а, када је у питању приступ правди дјеци. Надаље, прописивањем одредби којима се уводи обавеза посједовања посебних стручних знања адвоката који пружају бесплатну правну помоћ овим категоријама корисника унаприједиће се и квалитет пружања правне помоћи.

Донијета је Уредба о условима које морају да испуњавају луке разврстане према врсти поморског саобраћаја и намјени. Доношење нове уредбе обезбједиће потпуну усклађеност овог подзаконског акта са важећим законским рјешењима, имајући у виду да је тренутно важећа Уредба донесена још 2011. године. Такође, потреба за доношењем нове Уредбе додатно је исказана, имајући у виду иницијативу за успостављање међународне поморске линије Будва – Дубровник. Позитивни ефекти се огледају у томе што ће бити дозвољена могућност да уколико дио луке која је вец одредена према намјени, испуњава усиове прописане овом Уредбом за неку другу намјену, таквом дијелу луке може бит одређена друга намјена од намјене која се односи на преостали дио луке, а без промјене намјене преосталог дијела луке. Наведена чињеница свакако представља додатну могуцност која се пружа евентуалним инвеститорима у луцка подручја и знатно доприноси атрактивности улагања у луке.

Влада је усвојила Програм за подстицање енергетске ефикасности у домаћинствима, и прихватила текст Споразума. Дата је и сагласност за коришћење средстава у износу од 8 милиона еура, из пакета директне буџетске подршке Европске комисије Црној Гори за превазилажење енергетске кризе, за реализацију овог Програма. Како је истакнуто у дискусији, неопходност унапређења енергетских карактеристика зграда је јасно препознат стратешким документима, а прије свега Стратегијом развоја енергетике до 2030. године и акционим плановима за њену имплементацију, Националном стратегијом одрживог развоја до 2030. године, као и Националном стратегијом о климатским промјенама до 2030. године. Поред тога, гријање стамбених објеката, нарочито у сјеверном и централном региону Црне Горе представља значајан извор загађења ваздуха усљед сагоријевања чврстих горива (угаљ, мокро/влажно дрво), а што представља огроман проблем нарочито са аспекта здравља људи. Стога је неопходно предузети активности на унапређењу квалитета ваздуха кроз реализацију конкретних активности које доприносе смањеној потрошњи угља и мокрог дрвета за огријев, прелазак на еколошки прихватљивија горива и коришћење система гријања са високим степеном енергетске ефикасности, чиме ће се смањити емисије суспендованих честица током сезоне гријања, када је њихова концентрација знатно повећана. Циљ Програма је повећање енергетске ефикасности у сектору домаћинстава, са акцентом на унапређење квалитета ваздуха у урбаним срединама нарочито у сјеверном и централном региону. За реализацију Програма обезбијеђено је 8,8 милиона еура, од чега: 8 милиона преко Инструмента за претприступну помоћ – IPA III из Пакета директне буџетске подршке Европске комисије (ЕК) Црној Гори за превазилажење енергетске кризе, 300.000 еура из буџета општине Пљевља и 500.000 еура из средстава Еко фонда.

Донијет је Програм за унапређење конкурентности привреде за 2024. годину. Тим поводом, задужено је Министарство економског развоја да објави Јавни позив за учешће у Програму. Програмом за 2024. годину предвиђено је спровођење даљих мјера финансијске и нефинансијске подршке развоју привреде, како би иста кроз подстицајне механизме могла да допринесе стварању додатне вриједности у виду производа и услуга који ће бити довољно иновативни и конкурентни на домаћем и међународном тржишту. Како је истакнуто у дискусији, учешће и раст микро, малих и средњих предузећа (ММСП) је од кључног значаја за будући раст и развој економије Црне Горе, с обзиром да ММСП представљају веома важан удио економске активности у земљи, али и у региону Западног Балкана и имају снажну оријентацију ка јединственом тржишту Европске уније.

За имплементацију Програма за унапређење конкурентности привреде за 2024. годину опредијељена су буџетска средства у износу од 3 милиона еура која ће се пласирати кроз четри програмске линије подршке:

1. за унапређење производних капацитета (укупно 2 милиона еура),
2. за подршку малим улагањима (укупно 500.000 еура),
3. за подршку дигитализацији (укупно 300.000 еура), и
4. ваучери за жене и младе у бизнису (укупно 200.000 еура).

Према подацима МОНСТАТ-а, како се наводи у материјалу, број пословних субјеката у Црној Гори у 2023. години износио је 54.094, што у односу на 2022. годину када их је било 45.675, изражено у процентима, представља повећање од 18.4 %.

Влада је донијела Програм газдовања шумама за 2024. годину. Овим Програмом, шуме и шумско земљиште уживају посебну заштиту, која се као важан интерес остварује очувањем шума и шумског земљишта са свим њиховим функцијама, и то како одрживим и мултифункционалним газдовањем шумама, тако и очувањем и унапређењем биолошке и пејзажне разноврсности истих, као и подизањем нивоа квалитета животне средине. Средства за реализацију Програма газдовања шумама планирана су буџетом Црне Горе за 2024. годину на износ од 6.677.903,23 еура. Програм представља свеобухватан план активности које се огледају прије свега на предузимању мјера на уређивању шума/изради Програма газдовања шумама, заштити шума, узгоју шума, коришћењу шума, изградњи и реконструкцији шумских путева, коришћењу недрвних шумских производа и управљању ловиштима посебне намјене.

Усвојена је Информација о признавању иностраних образовних исправа стечених на образовним установама у региону. Тим поводом је задужено Министарство просвјете, науке и иновација да иницира споразуме о сарадњи са Републиком Србијом и Босном и Херцеговином, ради заједничких активности на спречавању евентуалних злоупотреба незаконитог издавања образовних исправа о завршеном средњем и високом образовању стечених на јавним и приватним установама образовања. Такође, Министарство просвјете, науке и иновација је задуженода формира међуресорску радну групу од представника Министарства правде, Министарства унутрашњих послова, Министарства финансија, Министарства јавне управе, Управе полиције, Државног тужилаштва, Управе за инспекцијске послове, Уније послодаваца, Привредне коморе и представника НВО/Удружење грађана, чији је задатак да предложи модел провјере иностраних образовних исправа о завршеном средњем и високом образовању стеченом на јавним и приватним образовним установама у региону.

Влада је усвојила Информацију о закључивању Уговора о прослеђивању кредитних и грант средстава Општини Котор за реализацију Пројекта водоснабдијевања и одвођења отпадних вода на Јадранској обали - фаза V – компонента 2, и прихватила текст Уговора. У оквиру Пројекта „Водоснабдијевање и одвођење отпадних вода на Јадранској обали", тренутно су активна два кредитна аранжмана које је Влада Црне Горе закључила је са KfW банком. У питању су Уговори о кредиту из 2013. године (26 милиона еура) и 2015. године (28,8 милиона еура) за потребе финансирања Фазе V и фазе V-компонента 2 предметног Пројекта. Корисници кредитних средстава су општине Тиват, Улцињ, Херцег Нови и Котор, и од укупног износа средстава из кредитне линије фазе V и V-2, до сада је нераспоређено 15,3 милиона еура. Како су се општине Котор, Тиват и Улцињ обратиле ресорним министарствима за додатним средствима у циљу реализације већ започетих пројеката, Министарство финансија је, у складу са законима, тражило од општина да доставе сву потребну документацију у вези са потписивањем уговора о просљеђивању кредитних и грант средстава. Потпуну документацију је доставила само Општина Котор којој ће бити прослијеђен износ од 5,45 милиона еура, од којих су 4,45 милиона еура кредитна средства, док је милион еура износ гранта. Узимајући у обзир значај инфраструктурног пројекта који се реализује, одобрен је грејс период од десет година. Каматна стопа је фиксна и износи 2 % годишње, а предвиђено је и плаћање накнаде на неповучена средства у износу од 0,25 % годишње.

Усвојена је Информација о реализацији пројекта Солари 5000+ (70MW) за физичка и правна лица. Заснован на позитивним ефектима пројекта SOLARI 3000 + и SOLARI 500+ и енормним интересовањем корисника, пројекат SOLARI 5000+ има за циљ да даље допринесе остварењу енергетских и климатских циљева којима Црна Гора тежи и испуњењу међународно преузетих обавеза у овој области, односно реализацијом овог пројекта доприноси се развоју зелене економије. Истовремено, реализација пројекта треба да допринесе и смањењу енергетског сиромаштва, једном такође важном изазову са којим се суочавају све земље у развоју у временима глобалне енергетске кризе. Реализацијом ових обавеза доприноси се испуњавању обавеза које произилазе из процеса приступања ЕУ, односно доприноси смањену употребе фосилних горива и већом употребом обновљивих извора енергије. С тим у вези, Влада се сагласила да висина субвенције крајњим корисницима Пројекта износи 20 % од укупног износа инвестиције куповине и уградње фото напонских панела сваког појединачног корисника Пројекта, која средства ће се обезбиједити из средстава Фонда за заштиту животне средине (Еко-фонда) и Електропривреде Црне Горе - ЕПЦГ у износу од по 10 %.

Влада је усвојила Информацију о плаћању адвокатске канцеларије Харрисонс о анализи Уговора о концесији за детаљна геолошка истраживања и експлоатацију сулфидне полиметаличне руде (Pb, Zn, Cu, FeS2 и осталих пратећих сулфида метала) на истражно-експлоатационом простору бившег рудника „Брсково”, и за ту намјену одобрила износ од 32.100 еура из Текуће буџетске резерве.

Донијета је Одлука о утврђивању јавног интереса за непотпуну експропријацију непокретности ради постављања 10 KV кабловског вода од „ТС 35/10 KV Кук“ до „НДТС 10/0, 4 kv 2x1000 KVA Кук“ ради напајања Жичаре Котор – Ловћен. Предлог одлуке о утврђивању јавног интереса за непотпуну експропријацију непокретности ради постављања 10kV каблобловског вода за напајање Жирачаре Котор – Ловћен од кључног је значаја за туристички развој овог подручја. Жирачара је крунски туристички ресурс Бококоторског залива, а њено напајање стабилном и поузданом електричном снагом пресудно је за функционалност и ефикасност Жичаре. Одлука о утврђивању јавног интереса за ову инфраструктурну изградњу не само што осигурава стабилност Жичаре и унапређује туристичко искуство, већ и представља кључни корак ка даљем развоју туризма у том подручју, што има позитиван утицај на економски и друштвени развој локалне заједнице. У коначном, омогућиће се електрификиција Жичаре Котор – Ловћен изградњом неопходне инфраструктуре. Такође, дефинисаће се правни оквир за пројекат који штити интересе како власника земљишта тако и инвеститора пројекта.

Влада је усвојила Информацију о активностима на пресељењу Специјалног државног тужилаштва и Специјалног полицијског одјељења. У Информацији се наводи да је, у складу са Закључком Владе од 06. јула 2023. године којим је дала на коришћење СДТ-у и СПО-у пословни простор у објекту старе зграде Владе, са представницима пројекта Подршка Европске унији владавини права у Црној Гори – Eurol lll и Амбасаде САД у Црној Гори договорена донација у виду финансирања израде студије подобности старе зграде Владе, као и набавке канцеларијског намјештаја и IT опреме. У ту сврху, Специјално државно тужилаштво је израдило пројектни задатак, а финална верзија нацрта и дизајна пренамјене старе зграде Владе (идејно архитектонско рјешење) за смјештај СДТ-а и СПО-а је завршена 15. марта 2024. године од стране експерата које је ангажовала Амбасада САД у Подгорици. Како се ради о штиценом објекту од посебног јавног значаја, Специјално државно тужилаштво је обезбиједило идејно архитектонско рјешење – подлоге у дwг формату, за потребе израде пројектне документације за остале фазе. Констатовано је да идејно архитектонско рјешење представља оптимално рјесење диспозиције корисника, намјештаја опреме, без било каквих измјена унутрашње структуре пастојећег стања, тако да предложена промјена организације простора у објекту, замјена опреме и инсталација не утиче на стабилностл и сигурност објекта, не мијењају се конструктивни елементи, нити се мијења спољни изглед објекта. С тим у вези Влада је задужила Министарство просторног планирања, урбанизма и државне имовине да, у сарадњи с Управом за државну имовину, предузме даље активности на извођењу радова адаптације старе зграде Владе за смјештај Специјалног државног тужилаштва и Специјалног полицијског одјељења, као и активности за преостале фазе јаке и слабе струје, термотехнике и против пожарне заштите, уз стручни надзор, док је Министарство финансија задужено да, по потреби и исказаним трошковима, обезбиједи средства за реализацију наведених активности.

Одобрено је коришћење средстава из Текуће буџетске резерве, у вриједности од 300.000 еура Џудо савезу за организацију Европског сениорског џудо првенства у Подгорици.

Влада је усвојила Информацију о коришћењу услуга лобирања за потребе Владе Црне Горе од стране компаније Бипартизан Солутион Инц. из Вашингтона. Тим поводом, задужен је Генерални секретаријат Владе да Информацију са прилозима достави Специјалном државном тужилаштву, на даље поступање.

На данашњој сједници, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.