Саопштење са 82. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 82. сједници којом је предсједавао премијер мр Милојко Спајић, утврдила Предлог закона о завршном рачуну буџета Црне Горе за 2024. годину. У дискусији на ову тему је наглашено да је током прошле године забиљежен континуирани раст буџетских прихода, у највећој мјери као одраз раста економске активности у земљи, као и раста животног стандарда становништва, усљед раста расположивог дохотка. Према прелиминарним подацима Управе за статистику процјењује се да је у 2024. години бруто друштвени производ остварен у номиналном износу од 7.459,2 милиона еура.

Текући приходи у 2024. години износили су 2.714,86 милиона еура, што је за 0,05% мање од планираног износа и чини 36,4% БДП-а. Важно је истаћи да су у посматраном периоду готово све категорије текућих прихода забиљежиле раст у односу на планирани износ и у односу на претходну годину, ако се изузму приходи једнократног карактера у 2023. години.

У структури текућих прихода највећи удио имају приходи од пореза 72,5% или 1.968,6 милиона еура, приходи од доприноса 21,5% или 584,7 милиона еура и остали приходи 3,4% или 92,2 милиона еура. Преостали износ текућих прихода чине накнаде 1,9% (53,1 милиона еура) и таксе 0,6% (16,2 милиона еура).

Буџетска потрошња у 2024. години износила је 3.003,3 милиона еура, што чини 40,3% БДП-а. Социјална давања чине највећи дио буџетске потрошње (33,6%) и у 2024. години су износила 1.008,2 мил. €, што је 22,2% више у односу на претходну годину, а као резултат већег извршења по основу права из области пензијског и инвалидског осигурања доминантно због повећања минималне пензије. Бруто зараде су други значајан чинилац буџетске потрошње (22,48%) и износиле су 675,2 милиона еура, што је 2,8% мање у односу на планирани износ и 5% више у односу на претходну годину, а реализоване су у складу са важећим законским прописима, потписаним колективним уговорима и стварним обрачуном зарада.

Капитални издаци у 2024. години износили су 299,1 милиона еура и 16,2% су већи у односу на план буџета, а 25,3% су већи у односу на претходну годину због веће реализације планираних капиталних пројеката у односу на буџетски план и претходну годину.

Готовински дефицит буџета за 2024. годину износи 247,5 милиона еура и чини 3,3% БДП-а. Када се готовински дефицит коригује за повећање неизмирених обавеза из претходних година, које немају карактер позајмица, кориговани готовински дефицит износи 258,8 милиона еура, или 3,5% БДП-а.

У 2024. години извршена је отплата дуга у износу од 495,6 милиона еура, што је заједно са коригованим готовинским дефицитом, издацима за куповину хартија од вриједности, датим позајмицама и кредитима и повећањем депозита државе условило недостајућа средства у износу од 976,1 милиона еура. Наведени износ је финансиран из позајмица и кредита из домаћих и иностраних извора (942,1 милиона еура), примитака од отплате кредита (20,3 мил. еура) затим примитака од продаје имовине (2,3 милиона еура) и повећањем нето обавеза у износу од 11,3 мил. еура.

Укупан државни дуг (без депозита), на 31. децембар 2024. године, износио је 4.514,80 милиона еура, или 60,53% БДП-а. Укупан државни дуг укључујући депозите, на крају 2024. године, износио је 4.129,44 милиона еура или 55,36% БДП-а.

Утврђен је Предлог закона о санацији инвестиционих друштава са Извјештајем са јавне расправе. Усвајањем овог закона стварају се услови за примјену овлашћења и инструмената санације који су прописани измијењеном директивом ЕУ чиме се значајно унапређује регулаторни оквир за рјешавање питања инвестиционих друштава која имају проблема у пословању на новим основама. У циљу потпуног усклађивања са релевантним правним оквиром ЕУ, Предлог садржи и дио одредаба које ће се примјењивати након приступања Црне Горе Европској унији и којима се додатно јача систем превенције и санације инвестиционих друштава која су чланови групе инвестиционих друштава из Европске уније. Законом се детаљно прописууе механизми заштите улагача и повјерилаца, смањујући ризик по финансијску стабилност земље и омогућавајући благовремену и ефикасну санацију инвестиционих друштава у кризним ситуацијама. Примарни циљ овог закона је очување стабилности финансијског система Црне Горе кроз стварање правног оквира који омогућава рјешавање проблема инсолвентности и финансијских тешкоћа инвестиционих друштава на начин који минимизира негативне посљедице по тржиште и економију. Закон уводи механизме за рану интервенцију и санацију инвестиционих друштава, са циљем очувања кључних функција тих друштава, заштите клијената, повјерилаца и улагача, те смањења трошкова санације за државни буџет. Увођењем инструмената као што су планови санације, интерна санација и формирање Санационог фонда, закон пружа свеобухватан оквир за превентивне мјере и ефикасно дјеловање у кризним ситуацијама.

Влада је донијела Одлуку о утврђивању основне и доплатне листе љекова.

Утврђен је Нацрт измјена и допуна Просторно-урбанистичког плана Општине Плужине с Предлогом програма одржавања јавне расправе. ПУП Општине Плужине је донесен 2012. године. На основу иницијативе Општине Плужине од 22. 03. 2023. године појавила се потреба за одређивање локација за изградњу соларних и вјетро електрана, одређивање бизнис зона, кориговање захвата појединих локалних студија лоакације које је потребно плански преиспитати. С тим у вези, Влада Црне Горе је на основу члана 218 Закона о планирању простора и изградњи објеката, на сједници од 26. маја 2023. године, донијела Одлуку о изради Измјена и допуна просторно-урбанистичког плана Општине Плужине. Цљ израде лзмјена и допуна Просторно-урбанистичког плана Општине Плужине је да се створе планске претпоставке за рационалније коришћење ресурса у складу са принципом одрживог планирања простора и интенцијом државе Црне Горе да се развој и просперитет општина на сјеверу Црне Горе базира на развоју туризма и енергетике. Измјене и допуне ПУП-а се раде за цјелокупну територију општине која износи око 854 km².

На данашњој сједници, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.