Саопштење са 96. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 96. сједници којом је предсједавао премијер мр Милојко Спајић, утврдила Предлог закона о високом образовању. Предлогом закона је дефинисано да се студијски програми могу реализовати као основни, постдипломски и докторски. Предложеним текстом основни студијски програми који се реализују на установама високог образовања у Црној Гори обима су 180 ECTS. Постдипломски студијски програми се могу реализовати као специјалистички, у трајању од једне године, обима 60 ECTS, и мастер у трајању од једне, односо двије године, обима 60 ECTS, односно 120 ECTS. Докторски студијски програми се могу акредитовати само као академски и обима су 180 ECTS. Такође, Предлогом закона препознати су интегрисани студијски програми обима 300 ECTS, односно 360 ECTS. Промјена досадашњег модела студија треба да допринесе, између осталог, бољој препознатљивости квалификација VII нивоа Националног оквира квалификација.  Закон предвиђа и увођење обавезне практичне наставе у обиму од најмање 30 ECTS кредита по студијском програму основних студија, а која се реализује у реалном радном окружењу или у просторијама установе, у складу са студијским програмом, затим другачији начин функционисања и организационе структуре Агенције за обезбјеђивање квалитета високог образовања (досадашња Агенција за контролу и обезбјеђење квалитета високог образовања).

Утврђен је Предлог закона о измјенама и допунама Закона о запаљивим течностима и гасовима. Предложеним одредбама у односу на важећи законски текст, постиже се препознавање једног органа надлежног за издавање предметних лиценци, односно усклађивањем са прописима из области енергетике и са упоредном праксом, као и смањење административних трошкова.

Влада је дала сагласност на Анекс уговора о текућем одржавању јавне инфраструктуре за 2025. годину за период 1. фебруар – 31. децембар 2025. године закључен између Управе за жељезнице Црне Горе и Жељезничке инфраструцтуре Црне Горе АД – Подгорица. Уговор о текућем одржавању јавне инфраструктуре за наведени период је закључен на износ 9.343.781,46 еура. Предмет овог Уговора је реализација радова и активности дефинисаних Програмом који се односи на текуће одржавање грађевинске и електротехничке инфраструктуре и финансирање управљања и регулисања саобраћаја. С обзиром на то да средства одобрена буџетом нијесу била довољна за квалитетно грађевинско и електротехничко одржавање инфраструктуре, укљућујући и хитну санацију клизишта, приоритетну набавку дрвене грађе за колосјечне и скретничке прагове, као и осталог материјала, Влада је Закључком број: 11-011/25-1913/3 од 12. јуна 2025. године дала сагласност за коришћење средстава из текуће буџетске резерве у износу 2.500.000 еура. Како је чланом 25 Закона о жељезници прописано да се инфраструктура мора одржавати на начин којим се обезбјеђује безбједно и несметано одвијање жељезничког саобраћаја, у циљу очувања безбједности и функционалности инфраструктуре, као несметаног функционисања жељезничког система, Анексом уговора је регулисан утрошак одобреног износа.

Усвојена је Информација о откупу јагњади. Како је наглашено на сједници, 4. септембра ове године, одржан је састанак између Министарства социјалног старања, бриге о породици и демографије, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Фонда пензијског и инвалидског осигурања, Савеза удружења пензионера Црне Горе, те представника месне индустрије: „Месопромет“ из Бијелог Поља, „МИ Горановић“ из Никшића и КД „Туко“ из Никшића. Циљ састанка био је проналажење рјешења за пласман вишка јагњади од црногорских пољопривредних произвођача и обезбјеђивање повољне снабдјевености пензионера, као једне од социјално осјетљивијих категорија становништва. На састанку је договорено да се откупи вишак од приближно 9.000 јагњади, по откупној цијени од 4,75 еура по килограму, док ће помоћ за складиштење и повлачење с тржишта износити 17 еура по ускладиштеном јагњету. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде је претходно расписало јавни позив за привредне субјекте који посједују складишне капацитете усклађене са законом, како би исти били стављени на располагање за ову намјену. Договорено је да се откупљено месо дистрибуира пензионерима по цијени од 8,50 еура на осам мјесеци, почев од децембарске пензије. Субвенције за дио откупне цијене обезбиједће Министарство социјалног старања, бриге о породици и демографије и Фонд пензијског и инвалидског осигурања Црне Горе, како би се произвођачима гарантовао сигуран откуп и плаћање, док би пензионерима месо било доступно по повољнијим цијенама. Такође, пензионерима ће бити омогућена куповина на осам мјесечних рата без камате. Овај модел сарадње осмишљен је с циљем рјешавања тржишних вишкова јагњади, тј. подршке пољопривредним произвођачима да пласирају јагњад за коју у овом тренутку не постоји тражња на тржиштуи помоћи пензионерској популацији да по субвенционисаним условима набави квалитетно месо. Договорени модел омогућио је месној индустрији сигуран прилив средстава за финансирање активности откупа, као и уредну и правовремену исплату пољопривредним произвођачима. На овај начин обезбијеђена је стабилност у цијелом ланцу производње и дистрибуције, чиме су подржани како сточари, тако и прерађивачи меса. Тим поводом, задужено је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде да испрати активности око откупа сезонских вишкова јагњади у 2025. години, а Министарство социјалног старања, бриге о породици и демографије и Фонд пензијског и инвалидског осигурања Црне Горе да солидарно обезбиједе подршку откупа сезонских вишкова јагњади у циљу успостављања стимулативне цијене за произвођаче и повољне цијене за пензионере. За наведену подршку откупа потребно је обезбиједити средства у укупном износу од 320.000 еура.

Влада је, на предлог Стручне комисије за разматрање иницијатива коју је образовало Министарство културе и медија, донијела рјешења о додјели статуса истакнути културни стваралац, и то: Андрији Радуловићу, Браниславу Секулићу, Дарку Никчевићу, Димитрију Поповићу, Драгану Копривици, Јелени Томашевић, Милутину Мићовићу, Наоду Зорићу, Новици Ђурићу, Радовану Радоњићу, Роману Симовићу, Сенаду Гачевићу, Срђи Булатовићу, Томиславу Павићевићу и Шербу Растодеру.

Усвојена је Информација о припреми предсједавања Црне Горе Фонду за Западни Балкан у периоду 1. јануар – 31. децембар 2026. године. Предсједавање Фонду за Западни Балкан представија прилику за даљу афирмацију наше земље као заговорнника и важног актера у јачању регионалних односа и сарадње. Такође, то је могућност да Црна Гора, као предводник процеса европских интеграција на Западном Балкану, повећа видливост својих настојања да, сагледавајући заједничке изазове кроз регионалну перспективу, допринесе ефикаснијим рјешењима за развој Фонда и региона у цјелини. Предсједавање треба додатно да подстакне напредак на путу европске интеграције, кроз фокус на теме значајне за нашу и европску агенду Западног Балкана, уз блиску пројектну сарадњу са државама чланицама WBF-а. Тиме ће бити потврђена црногорска приврженост унапређењу добросусједских односа и регионалне сарадње, који су у посљедњим извјештајима Европске комисије означени као суштински дио процеса европске интеграције Црне Горе. Министарство вањских послова је у обавези да изради приоритете и календар предсједавања водећи рачуна о интересима потребама WBF-а, региона и саме државе. С тим у вези, Министарство је, у циљу правовремене припреме предсједавања, у мају и јуну 2025. обавило консултације са извршним директором Фонда и представницима Секретаријата. Како је наглашено у дискусији, земља предсједавајућа дефинише приоритете активности предсједавања и одговорна је за њихову координацију, имплементацију и успјех.

На данашњој сједници, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.