Саопштење са шесте сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 6. сједници којом је предсједавао премијер мр Милојко Спајић, утврдила Предлог закона о допунама Закона о граничној контроли. Доношењем овог Закона становницима који живе у пограничном подручју ће се омогућити прелазак државне границе ван службено отворених граничних прелаза и створити правни основ за одређивање накнаде трошкова од 30 еура за обраду захтјева и издавања пограничне пропуснице или дозволе за погранични саобраћај, по принципу репроцитета и сагласно потписаним билатералним споразумима о граничним прелазима за погранични саобраћај са Босном и Херцеговином, Републиком Србијом  и Републиком Косово. Циљ допуна Закона је да се, у духу добросусједских односа, становништву које је настањено у пограничним подручјима Црне Горе и сусједних држава олакша кретање између пограничних подручја и прелажење заједничке државне границе, у намјери да развијају и унапређују привредну, образовну, здравствену, социјалну, културну, спортску и друге видове сарадње. Такође, Закон је усаглашен са Уредбом (ЕЗ-а) бр. 1931/2006 Европског парламента и вијећа, којом се утврђују правила о пограничном саобраћају на вањским границама држава чланица ЕУ.

Влада је донијела Одлуку о увођењу међународних рестриктивних мјера утврђених одлукама Савјета Европске уније с обзиром на стање у регији Придњестровље у Републици Молдавији. У циљу континуираног усклађивања са јединственом вањском и безбједносном политиком ЕУ, Одлуком се ограничава улазак на територију Црне Горе или прелазак преко њене територије физичким лицима одговорним за осмишљавање и спровођење кампање застрашивања и затварања молдавских школа у регији Придњестровље у Републици Молдавији које користе латиницу.

Утврђен је Нацрт Урбанистичког пројекта за комплекс православног Саборног храма у Будви, с Програмом одржавања Јавне расправе, у трајању од 15 радних дана. Како је у дискусији наглашено, плански основ за израду УП „Комплекс православног Саборног храма” дат је у Детаљном урбанистичком плану „Подкошљун“, којим је дефинисана обавезна израда урбанистичког пројекта за комплекс православног Саборног храма, који је планиран је у блоку 18, као и за проширење гробља, које је планирано у блоку 29. Амбијентална и функционална повезаност, те урбанистичка диспозиција, упућују на неопходност планског сагледавања блокова 18 и 29 као јединствене цјелине од око 3.30 ha. Тим поводом, задужено је Министарство просторног планирања, урбанизма и државне имовине да организује јавну расправу и да након тога, припреми и Влади достави Предлог Урбанистичког пројекта, са Извјештајем о спроведеној јавној расправи.

Влада је усвојила Информацију о Анексу 2 Уговора о закупу пословног простора за потребе смјештаја Одјељења за информатичку безбједност и одговор на рачунарске инциденте (CIRT) Дирекције за заштиту тајних података, и прихватила текст Анекс 2 Уговора. Анексом су дефинисани услови за наставак коришћења пословног простора до обезбјеђивања трајних смјештајних капацитета за CIRT.

Усвојена је Информација о приступању Црне Горе групи донатора у Међународном удружењу за развој (International Development Association - IDA). IDA је дио Свјетске банке који помаже најсиромашнијим земљама свијета. Основана је 1960. године, и има за циљ смањење сиромаштва обезбјеђивањем кредита са ниским каматама и грантова за програме који подстичу економски раст, смањују неједнакости и побољшавају услове живота људи. Глобално присуство IDA и њена водећа улога у дефинисању развојне политике омогућавају мањим донаторима да досегну до ширег спектра корисника IDA средстава и дефинишу реформске политике које би оствариле позитиван развојни утицај. Као донатор IDA-е, Црна Гора ће добити одређени број гласачких права, који ће бити додијељени пропорционално износу њеног очекиваног доприноса, као потенцијалног донатора, од милион еура. Након достављања инструмента о обавезивању Црне Гора стиче статус донатора у IDA, чиме ће бити у позицији да допринесе обликовању политике IDA за будућа допуњавања IDA средстава, у складу са развојним приоритетима Црне Горе (нпр. животна средина, обновљива енергија и одржива пољопривреда). Оцијенивши да је иницијатива у у складу са националним интересима Државе, Влада је дала сагласност да се Међународном удружењу за развој – IDA одобри донација у износу од 1.000.000 еура, која ће бити уплаћена путем три једнаке годишње рате до 30. 06. 2025. године.

Влада је усвојила Информацију о иницијативи Еко фонда о увођењу електричних и хибридних аутомобила за потребе јавног сектора. У Информацији се наводи да је сектор саобраћаја је други највећи извор емисија угљен-диоксида (CO2) у Црној Гори са укупним удјелом од око 30 %, а чему највише доприноси друмски саобраћај. Прама Стратегији развоја саобраћаја Црне Горе за период 2019–2035. године, очекује се значајан пораст друмских путовања у будућности и то ће неизбјежно имати утицај на повећање емисије гасова са ефектом стаклене баште у овом сектору. Констатује се да је, у оквиру спровођења мјера за побољшање квалитета ваздуха и унапређења квалитета животне средине, неопходно подстицање набавке еколошки прихватљивог вида транспорта, посебно у јавном сектору, како би се допринијело заустављању тренда повећања емисија гасова са ефектом стаклене басте. У том циљу, Еко-фонд је изразио спремност за обезбјеђење субвенција за набавку електричних и хибридних возила за јавни сектор у износу 7.500 еура за електрична возила, односно 4.000 еура за хибридна возила. Тим поводом, Влада је задужила сва министарства, органе управе и препоручила јединицама локалне самоуправе да приликом набавке аутомобила и замјене старих возила за нова, почев од 1. јануара 2024. године у оквиру поступака јавних набавки предвиде електрична и хибридна возила, осим у случају набавке возила за посебне намјене у складу са посебним прописима.

Усвојен је Извјештај о реализацији Државног плана управљања отпадом у 2022. години. Извјештај је, како је саопштено у дискусији, израђен на основу достављених информација од јединица локалне самоуправе, надлежних институција у области управљања отпадом, правних лица и предузетника који обављају послове управљања отпадом. На основу достављених података, како је наведено у материјалу, комунална предузећа у Црној Гори у 2022. години су сакупила 292.077 тоне комуналног отпада са кабастим и тзв. „зеленим“ отпадом. Укупна количина одвојено сакупљеног рециклабилног отпад, папира, картона, пластике и метала из комуналног отпада је 4.479 тона, кабастог отпада 17.352 и тзв. „зеленог” 16.512 тона. Такође, процјењује се да поред пописаних постоји значајан број неевидентираних неуређених одлагалишта, а будући да је евидентан низак степен јавне свијести и одговорности грађана према отпаду, у Извјештају је констатовано да је потребно континуирано радити на едукацији која се односи на еколошке и економске предности правилног управљања отпадом. Тим поводом, поред осталог, задужени су надлежни органи и институције да успоставе информациони систем и јединствену базу података у области управљања отпадом, да пруже подршку јединицама локалне самоуправе за реализацију инфраструктурних пројеката у области управљања отпадом, посебно у сјеверном регион, као и да наставе сарадњу са невладиним организацијама, у циљу јачања еколошке свијести.

На данашњој сједници, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.