- Почетна
Министарство економског развоја Сигурне инвестиције, јака држава
Сигурне инвестиције, јака држава

Ник Гјелосхај, потпредсједник Владе за економску политику и министар економског развоја
Ауторски текст
Стране инвестиције су и остају један од најважнијих покретача економског развоја Црне Горе. Доносе капитал, нова радна мјеста, знање, технологије и пословне прилике. Зато је наш циљ јасан: Црна Гора мора остати отворена, конкурентна и атрактивна дестинација за инвестиције.
Али, једнако тако, одговорна држава мора знати шта штити.
У времену великих геополитичких промјена, убрзаног технолошког развоја и све веће важности критичне инфраструктуре, стратешких ресурса и осјетљивих технологија, отвореност према инвестицијама мора бити праћена механизмима заштите јавног интереса, безбједности и јавног поретка.
Управо зато смо у Министарству економског развоја припремили Предлог за успостављање ефикасног механизма провјере страних инвестиција у Црној Гори, који је Влада Црне Горе усвојила на сједници 30. јула 2026. године.
Ово није механизам против инвеститора. Напротив, циљ је да инвестициони амбијент учинимо још сигурнијим, предвидивијим и кредибилнијим.
Европска унија је још 2020. године, кроз Уредбу (ЕУ) 2019/452, успоставила оквир за провјеру страних директних инвестиција ради заштите безбједности и јавног поретка. Готово све државе чланице данас имају националне механизме провјере. Европски оквир се додатно развија: Уредба (ЕУ) 2026/1386 примјењиваће се од 17. јануара 2028. године и доноси обавезни минимални заједнички оквир за провјеру страних инвестиција у свим државама чланицама. Црна Гора, као држава која снажно и убрзано напредује на европском путу, мора бити спремна за тај стандард.
Данас Црна Гора нема јединствен правни и институционални механизам за свеобухватну провјеру страних инвестиција са аспекта безбједности и јавног поретка. Постојећа правила, укључујући Закон о страним инвестицијама, регулишу бројна питања важна за улагања страних инвеститора, али не омогућавају систематску процјену потенцијалних ризика у стратешки осјетљивим областима.
То је недостатак који желимо да отклонимо.
Црна Гора жели више и квалитетније инвестиције, инвеститоре који ће отварати нова радна мјеста, доносити нове технологије, развијати производњу, повећавати продуктивност и доприносити дугорочном економском развоју. Али желимо и да знамо ко улаже, гдје улаже и какав потенцијални утицај одређена инвестиција може имати на стратешке интересе државе.
Зато предлажемо доношење посебног Закона о провјери страних инвестиција. Посебан закон омогућиће јасан и транспарентан систем, са прецизно дефинисаним надлежностима, секторима, праговима за пријављивање, роковима, мјерама ублажавања, санкцијама и правним лијековима. Инвеститорима ће истовремено дати оно што је за озбиљан бизнис најважније: предвидивост.
Министарство економског развоја биће централни надлежни орган за спровођење поступка провјере и национална контакт тачка за сарадњу са Европском комисијом и државама чланицама Европске уније.
Предвиђамо и формирање Савјета за провјеру страних инвестиција, као међуинституционалног стручног и координационог тијела. У његовом раду учествовали би представници институција надлежних за економију, унутрашње послове, одбрану, вањске послове, финансије, заштиту конкуренције, електронске комуникације, саобраћај, енергетику и националну безбједност, као и других институција када то захтијева природа конкретног улагања. Коначну одлуку доносила би Влада Црне Горе, на приједлог Министарства економског развоја и уз претходно мишљење Савјета.
Предложени систем односио би се на инвеститоре из трећих земаља, али и на инвестиције које реализују компаније основане у Црној Гори или Европској унији уколико су директно или индиректно под контролом инвеститора из трећих земаља. Посебно важан елемент је праг од 10 одсто власничког удјела или гласачких права, уз директно или индиректно стицање контроле или значајног утицаја. Тиме омогућавамо да се на вријеме препознају трансакције које могу имати стратешки значај.
Посебна пажња биће усмјерена на секторе од стратешке важности: енергетику, саобраћајну и дигиталну инфраструктуру, електронске комуникације, сајбер безбједност, здравство, финансијску инфраструктуру, одбрамбену индустрију, осјетљиве технологије, стратешке ресурсе и критичне сировине, као и друге области од посебног значаја за државу.
Предложени поступак заснивао би се на претходном одобрењу. Инвеститор би Министарству економског развоја достављао податке о власничкој структури, крајњем стварном власнику, пословним активностима, вриједности трансакције, извору финансирања и планираним ефектима инвестиције.
Након пријема потпуне документације, предвиђен је рок од 45 календарских дана за иницијалну провјеру. Уколико се не утврде ризици по безбједност или јавни поредак, инвестиција би била одобрена. Ако постоје разлози за сумњу да инвестиција може представљати ризик, покретала би се детаљна провјера. У коначници, инвестиција може бити одобрена, одобрена уз одговарајуће мјере или, у крајњем случају, забрањена. Али суштина овог система није у забранама.
Суштина је у повјерењу.
Повјерењу инвеститора да у Црној Гори постоје јасна правила. Повјерењу државе да зна ко улаже у стратешки важне секторе. И повјерењу грађана да економски развој и заштита јавног интереса иду заједно.
То је приступ који желимо: рационалан, ефикасан, транспарентан, европски и одговоран.
Дугорочна корист овог система биће шира од саме контроле појединачних инвестиција. Јачаћемо институционалну способност државе да препозна и управља потенцијалним ризицима, повећати правну сигурност и предвидивост за инвеститоре, унаприједити међуинституционалну координацију и ојачати усклађеност са правним оквиром Европске уније.
Јер озбиљан инвеститор не тражи државу без правила. Озбиљан инвеститор тражи државу која има јасна правила и која их једнако примјењује. Црна Гора жели да буде управо таква држава. Наш европски пут подразумијева изградњу институција које могу одговорити на савремене изазове. Успостављање механизма провјере страних инвестиција један је од тих корака.
Ово питање за мене није ново и није настало само као дио наших обавеза на европском путу. Током разговора које сам имао са међународним партнерима, укључујући и састанак са директором ФБИ-ја, једна од важних тема била је управо подршка успостављању и имплементацији оваквог законског рјешења и јачању институционалних капацитета Црне Горе да заштити свој економски и безбједносни простор.
Као Министарство економског развоја наставићемо да радимо на томе да Црна Гора буде земља у коју се инвестира, у којој се послује сигурно и предвидиво и у којој држава има капацитет да заштити јавни интерес. Наша политика је јасна: више инвестиција, бољи инвестициони амбијент, јаче институције и снажнија заштита стратешких интереса Црне Горе.
То је економска политика одговорне државе.
И то је Црна Гора какву желимо у Европској унији.

