С&П: Побољшани изгледи Црне Горе из стабилног у позитиван

Агенција за кредитни рејтинг “Standard & Poor’s” објавила је нови Извјештај за Црну Гору којим је досадашњи изглед наше земље, означен као ”стабилан” побољшан у „позитиван“, уз задржавање оцјене 'B/B'.

Према методологији кредитне рејтинг агенције „Standard & Poor’s“, а узимајући у обзир економска кретања и фискалне резултате који су у самом извјештају окарактерисани као позитивни, неопходно је напоменути да ревидирани изглед (outlook) кредитног рејтинга за Црну Гору представља знак позитивних кретања у економији земље, као и и позитивних очекивања у будућности. „Standard & Poor's“ изгледе процјењује на основу потенцијалног кредитног рејтинга у средњем и дугом року. Приликом утврђивања прогнозе за рејтинг, узимају се у обзир све промјене у економским, политичким, фискалним и другим условима. У смислу наведеног, измјена outlooka на „позитиван“ значи да у средњем и дугом року може доћи до повећања рејтинга државе.

У извјештају S&P се наводи да би до побољшања рејтинга Црне Горе могло доћи у наредних 12 мјесеци ако фискални резултати буду јачи него што се тренутно предвиђа, уз тренд пада нето јавног дуга. У таквом сценарију, ово би могао бити случај као резултат снажнијег економског раста или мјера фискалне консолидације. Такође, до побољшања рејтинга би могло доћи у случају јаче екстерне позиције Црне Горе у односу на тренутне прогнозе.

Позитивни изгледи првенствено одражавају потенцијал да ће се фискални и платни биланс за Црну Гору показати јачим него што се тренутно предвиђа, током наредне године, додатно смањујуц́и ниво нето јавног дуга као удјела у привреди након вец́ конзистентног пада током 2021-2023.

Унапређење изгледа у „позитиван“ првенствено одражава потенцијал за даље јачање фискалних резултата Црне Горе током 2024-2025. године. Иако се тренутно предвиђа просјечан дефицит буџета од 3% БДП-а у наредне двије године, Црна Гора је имала уравнотежен буџет у 2023. години, који је углавном био подржан снажним остварењем прихода, али и једнократним факторима као што су приходи од економског држављанства и ЕУ донације. По мишљењу аналитичара, даљи раст туризма и домац́е потрошње, побољшање пореске администрације и додатне мјере за прикупљање прихода, могле би да подрже снажнији буџетски учинак за Црну Гору.

Предвиђа се просјечан фискални дефицит од 3% БДП-а у периоду 2024-2027. године, након суфицита од 0,5% 2023. године који је остварен уз помоћ једнократних прихода.

У извјештају ове кредитне агенције процјене су да ће дефицит текућег рачуна у просјеку износити 12% БДП-а у средњем року.

За 2024. годину предвиђа се стабилизација инфлације на просјечном нивоу од 4,3%, подржано базним ефектима и даљим снижавањем цијена хране.

Банкарски сектор у Црној Гори тренутно показује снажну ликвидност.

Очекивања су да ће црногорска економија наставити са привлачењем страних директних инвестиција од око 10% БДП-а годишње у средњем року.