Способност прилагођавања је мјера опстанка

Пандемија коронавируса изазвала је промјене на свим нивоима, а способност прилагођавања одувијек је била и мјера опстанка, због чега је неопходно заједнички дјеловати да би се ублажили ефекти кризе и да би се опоравила цјелокупна економска активност у земљи.

То је поручено на јучерашњој панел дискусији „Коронавирус и бизнис – прилагођавање на нову нормалност” која је организована у оквиру пројекта „100 највећих у Црној Гори 2021“, који је иницирала компанија БИ Цонсултинг, под генералним покровитељством НЛБ Банке Подгорица и уз подршку Привредне коморе Црне Горе.

Оснивач БИ Цонсултинга, провајдера пословних информација, Ратко Николић, казао је да је пилагођавање на нову нормалност у условима пандемије феномен данашњице, који обухвата широк спектар промјена на свим нивоима, које се дешавају малтене у ходу, невјероватном брзином.

„Као што на индивидуалном нивоу имамо прилагођавање животног стила у циљу очувања личног здравља, тако и на нивоу предузећа имамо процес прилагођавања производа, услуга, канала комуникације, унутрашњих и спољашњих политика новој реалности, а на нивоу државе - преиспитивање привредног система и оптималне привредне структуре. Способност прилагођавања је одувијек била и мјера опстанка, а чини се да то никад није било видљивије и јасније него што је данас”, казао је Николић.

В. д. директорице Директората за индустријски и регионални развој у Министарству економског развоја, Рената Милутиновић, рекла је да сви треба да преузму одговорност за поштовање мјера, чиме ће дати допринос у очувању здравља грађана, али и опоравку цјелокупне економске активности у земљи.

„С обзиром да црногорска привреда у великом дијелу зависи од туризма и да се од ове сезоне очекује много, потребно је да заједничким снагама дјелујемо како би пружили адекватан одговор пандемији, али исто тако и створили једну сигурну зону коју ће туристи са задовољством и без стрепње посјетити”, истакла је Милутиновић.

Потпредсједница Привредне коморе Црне Горе, Нина Дракић, казала је да Привредна комора доносиоцима одлука у континуитету презентује изазове са којима се бизнис заједница суочава.

„У сарадњи са државним органима покушавамо доћи до оптималних рјешења, како би се одржала ликвидност и ублажили ефекти кризе. Примарни циљ јесте сузбијање пандемије цовид-19 и смањење посљедица по здравље грађана, али свакако и очување привредне активности као претпоставке за убрзани економски раст након завршетка пандемије”, казала је Дракић.

Извршни директор НЛБ Банке, Дино Реџепагић, рекао је да је процес дигитализације производа и услуга настављен и током пандемије и да је задатак цијелог друштва да даље промовише дигитализацију, јер она не само да смањује трошкове за кориснике дигиталних канала, вец́ подстиче одрживост и заштиту животне средине због мање употребе свих ресурса.

„Али ово није само технички задатак, ово захтијева и промјену парадигме свих нас. Вјерујем да бар половина посјета клијената филијалама банака није неопходна, ако бисмо сви искористили вец́ свуда доступна дигитална рјешења. Дакле, наш задатак није само дигитализација, вец́ и објашњавање и едукација грађана да користе банкомате, платне картице, мобилно банкарство, рачунаре и паметне телефоне. Надамо се да криза неће потрајати, али смо спремни за било који сценарио”, казао је Реџепагић.

Предсједник Одбора директора, Воли Траде, Драган Бокан, казао је да Воли осјећа драстичан раст неликвидности црногорске економије.

„То нас највише плаши и плаши нас шта ће то да донесе на јесен, у зиму, или сљедећег прољећа које ће бити кључно у опстанку црногорске економије. Воли је зауставио сваку инвестицију у 2021. години. Јако брине садашње стање у црногорској економији, гдје нема никаквих идеја, стратегија. Нама у Волију је основно да задржимо запослене и да покушамо да не смањујемо личне дохотке“, казао је Бокан.

Сматра да је кључна комуникација Владе и ресорних министарстава са привредницима како би се нашла стратегија за ублажавање проблема у црногорској економији.