Дужност свих је да дају пуни допринос да Црна Гора има Јавни сервис у интересу грађанки и грађана, јер је то услов опстанка демократских вриједности и због тога се Јавни сервис мора стратешки и плански градити без разградње, пропаганде, политизације и манипулације. 

То је порука министарке јавне управе, дигиталног друштва и медија, Тамара Срзентић, на конференцији Медиа центра „РТЦГ данас-како до бољег јавног медијског сервиса?“, која је дио пројекта “Поновно повезивање грађана и јавног емитера РТЦГ” који финансира Амбасада САД у Подгорици.  

Срзентић је казала да је Јавни сервис носећи стуб демократског друштва, европска и савремена вриједност, да мора остати независан и ослобођен од политике, а његова мисија мора бити одбрана јавног интереса.  

“Јавни сервис мора учинити све да оправда повјерење и очекивање грађана, да разноврсним, уравнотеженим, висококвалитетним програмима задовољава потребе најшире јавности, непристрасно и без дискриминације, јер у коначном и рад јавног  сервиса се финансира новцем свих грађана и грађанки. У јавном сервису се морају баштинити вриједности грађанског друштва у служби интереса свих независно од њихове националне, етничке, вјерске, политичке, или било које друге припадности”, јасна је Срзентић.

Радио Телевизија Црне Горе, како сматра, још увијек није завршила транзицију од државне медијске организације до истинског јавног сервиса свих грађанки и грађана, који би се придржавао највећих професионалних стандарда.

“Међутим, охрабрује, што је и констатовано у Извјештају о напретку, да тренутно имамо уравнотеженије извјештавање, односно да уређивачка политика подстиче разноврснији политички садржај. Очекујемо да ће РТЦГ још посвећеније његовати и поштовати вриједности избалансираног, фер, непристрасног извјештавања, те осталих принципа и стандарда који би грађанима обезбиједили квалитетно информисање и представљеност интереса свих”, порука је Срзентић.

Казала је да је радује што постоје невладине организације,  стручњаци, који прате рад Јавног сервиса и конструктивним критикама га покушавају унаприједити. 

“Такође, радује и да постоје донатори који су спремни да финансирају процесе којима је у коначном циљ унапређење цјелокупног медијског амбијента.  Вјерујем да ће и нови менаџмент Јавног сервиса бити отворен да овом извјештају приђе као извору препорука за унапређење професионалног дјеловања. Јер само инклузивним дјеловањем, без обзира на различите перспективе можемо постићи заједнички циљ”, поручила је Срзентић.

Истакла је да чврсто вјерује да само уколико сви тачно одиграју своје улоге и дају максималан допринос, ослобођени сујете и предрасуда, “можемо боље, више и квалитетније”. 

“Знаћемо да смо успјели, када осигурамо да сви који нас гледају, слушају, читају и плаћају, на крају добију објективну и истиниту информацију, уколико их поштедимо погрешних или површних интерпретација које служе краткоричним интересима одређених група”, казала је Срзентић.

Заполенима у Јавном сервису послала је поруку да су они жила куцавица те медијске куће и да су потребни њихови напори да се развије Јавни сервис који је одговоран прије свега црногорској јавности и који активно заступа и спроводи професионалне новинарске стандарде и стандарде квалитета.

“Министарство је, као што знате, веома посвећено припреми Медијске стратегије, радна група напредује јако добро и очекујемо да ћемо добити квалитетан и реалан документ који ће дати одговоре на све изазове са којима се сусријећемо. Такодје, ускоро почиње да ради и друга радна група, која ће припремити измјене Закона о медијима и Закона о националном јавном емитеру РТЦГ, као и коначан нацрт Закона о аудиовизуелним медијским услугама”, рекла је Срзентић.

Директор Медиа центра, Горан Ђуровић, указао је да је осим спортског програма свих осталих садржаја на РТЦГ-у мање у односу на оно што је предвиђено програмско-продукционим плановима.

“Када је у питању Парламентарни канал, на њему је емитован садржај који није дио програмско-продукционог садржаја. РТЦГ не може да емитује садржаје који нису обухваћени програмско-продкуционим планом. Директни преноси вјерских догађаја нису предвиђени програмским планом за Парламентарни канал, а управо се то десило. А на Парламентарном каналу није приказан значајан број садржаја, који се налазе у програмско-продукционом плану”, указао је Ђуровић.

Рекао је да је питање дигитализације остало обавијено велом тајне, због тога што претходни менаџмент није хтио да подијели податак како је преко 17 милиона еура за дигитализацију утрошено и “нас занима записник о техничком пријему након спроведеног поступка дигитализације”.

Ђуровић је истакао да су раније указали на законску одредбу из Закона о РТЦГ која предвиђа да јавни функционер не може бити изабран за генералног директора, а “управо се то десило, па је  господин Раонић као члан Савјета Агенције за електронске медије изабран за директора РТЦГ”.

“Директорица Телевизије Црне Горе незаконито је изабрана јер је у родбинској вези са тадашњим чланом Главног одбора Покрета за промјене и чланом Државне изборне комисије, што је забрањено Законом о РТЦГ. Овај проблем је ријешен тако што се брат госпође Томашевић повукао из Државне изборне комисије и није више члан Главног одбора Покрета за промјене. Ако ће то да буде начин за исправљање грешака, онда у овој Црној Гори нико ни због чега неће одговарати када су у питању сукоб интереса и сличне ствари”, сматра Ђуровић.

Према његовим ријечима, у задње вријеме је доступност података прилично редукована и нема свих података који су важни за праћење рада РТЦГ.

“Нема уговора који су предмет јавних набавки из периода прије 2019. године, а то је обавеза која је прописана Законом и Статутом, а нема ни других уговора који се у склопу пословања РТЦГ потписују са трећим лицима. Нема ни уговора са генералним директором, иако су у претходних 10 година сви уговори са генералним директорима били доступни јавности”, рекао је Ђуровић.

Казао је да жели да РТЦГ буде прва по повјерењу.

“Кад ће она бити таква зависи од Савјета и менаџмента, али и од политичких партија. Ми очекујемо и нећемо одустати од тога да удаљимо политичаре, односно политичке партије и да спријечимо прекомјеран утицај на оно што је избор чланова Савјета, који се сада десио. Сматрамо да су то кључни проблеми”, казао је Ђуровић.

Шефица Одјељења за медије И културу у Амбасади САД у Црној Гори, Ницоле Галлагхер, сматра да Јавни сервис треба да буде отворен за јавност, да чује грађане и невладине организације И дизајнира програме у складу са ставовима и потребама појединаца и група, које заступају различите друштвене интересе.

“Циљ је да подстакнемо извјештавање засновано на чињеницама и ојачамо контролну улогу медија, како би медији задовољили интерес јавности да зна и буде тачно и правовремено информисана. РТЦГ мора да буде самостална у управљању и одлучивању, да има финансијску стабилност и професионалну уређивачку политику у складу са високим новинарским и етичким стандарима”, казала је Галлагхер.

Нова управљачка структура, како сматра, има одговорност да РТЦГ буде самостална у раду и одупре се непримјереним политичким утицајима.

“Рјешење није да контрола Јавног сервиса од стране једне политичке групације, буде замијењена другом. Вријеме је да РТЦГ постане поуздан и независан извор информација, да ради у интересу свих грађана. Нови Савјет РТЦГ и нови менаџмент имају велику одговорност да својим дјеловањем подигну повјерење грађана у Јавни сервис. Али развој РТЦГ-а зависи и од људи који чине РТЦГ, од њиховог професионалног односа, отворености за мишљење и критике јавности, од њихове посвећености и интегритета. Амбасада САД ће наставити да подржава професионализацију И независност медија у Црној Гори”, поручила је Галлагхер.