Што више Рома укључити у формални рад и на тај начин сузбити сиву економију

Пољопривредна производња и прехрамбена индустрија се суочавају са дефицитом радника за шта је неопходно изнаћи адекватно рјешење како се не би угрозило несметано одвијање и развој ових стратешких дјелатности.

О овом веома актуелном изазову за ову грану, између осталог, расправљано је 27. јуна на сједници Одбора удружења пољопривреде и прехрамбене индустрије Привредне коморе Црне Горе, током које су размотрене информације о пословању у аграру за период јануар-април 2023. године и реализацији мјера у оквиру ИПАРД ИИ програма, те најављен ИПАРД ИИИ програм.

Сједницу је, у одсуству предсједника Одбора Милутина Ђурановића, водила секретарка Лидија Рмуш, а у раду су, поред чланова, учествовали потпредсједник Привредне коморе Драган Кујовић, те представници Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, као и Министарства људских и мањинских права.

На сједници је оцијењено да недостатак квалификоване сезонске радне снаге у аграру постаје све већи проблем, нарочито ако се узме у обзир да земље региона нуде боље услове рада и веће зараде.

Још увијек нису ријешене одређене административне препреке да се радна снага ангажује из удаљених држава.

– Очигледно је потребно да будемо много гласнији у представљању проблема недостатка радне снаге, јер одговор на наше захтјеве за њен ангажман, изостаје од стране МУП-а . Неопходно је ставити већи акценат и пажњу на проблеме пољопривредних произвођача по овом питању – казао је Горан Ђалетић из компаније Примато П.

Зорка Шљукић, Мљекара „Срна”, указује на то да се млади тешко одлучују на запошљавање у прехрамбеној индустрији, иако се школују за та занимања.

– Отворили смо позив за пријем високошколаца и техничара, али се нико није опредијелио да ради у нашем сектору. Подржавамо запошљавање домаће радне снаге, али морамо да је увозимо из региона, јер кадрове средњег образовног профила не можемо наћи – казала је Шљукић.

Државни секретар у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Марко Радоњић сматра да је потребно да привреда направи план потреба за радном снагом, те да се током зиме организују обуке како би се заинтересовани оспособили за рад у аграру.

Рјешење предлажу и представници Министарства људских и мањинских права, који су током сједнице презентовали Програм запошљавања Рома и Египћана.

– Желимо да што више Рома укључимо у формални рад и на тај начин сузбијемо сиву економију – рекао је Сокољ Беганај, начелник Одјељења за унапређење и заштиту права Рома и Египћана у Министарству људских и мањинских права.

Љиљана Гарић, руководитељка Одјељења за образовање одраслих у Центру за стручно образовање, истиче да су Роми највише ангажовани на сакупљању секундарних сировина, те да њихово ангажовање у другим секторима може да умањи изражен дефицит радне снаге, а нарочито помоћних занимања.

Ранко Богавац из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде сматра да се кроз ангажовање ЦЗО може из ове популације добити оспособљена радна снага, као и да би компаније могле на овај начин да избјегну компликовану процедуру запошљавања странаца.

Јована Којић, „13. јул – Плантаже“, истакла је да ова компанија увози радну снагу, те да им је програм запошљавања Рома врло интересантан, док су Милан Јауковић, Пивара Требјеса и Бранко Пејовић, Зрножит пренијели позитивне примјере ангажовања припадника ове популације.

– Неопходна је афирмација добрих пракси како би ангажовани Роми били узори за заједницу и показали да се на њих може рачунати како у домену неквалификованих тако и квалификованих занимања. Олакшице државе би помогле компанијама да ангажују ову популацију – оцијењено је на сједници.