У МЕРС-у одржана панел дискусија о еколошком инжењерингу: Образовањем до очувања природних ресурса и јачања институционалних капацитета

У амфитеатру Министарства екологије, одрживог развоја и развоја сјевера (МЕРС) одржана је панел дискусија „Еколошки инжењеринг за одрживу Црну Гору", на којој је разговарано о борби против еколошког криминала, заштити природних ресурса, земљишта, вода и шума, о одрживом развоју сјевера и о будућности генерација које долазе.

Констатовано је да Црна Гора више не може себи приуштити луксуз чекања, те да су природа и њени ресурси већ одавно на удару, тржиште рада дефицитарно стручњацима из ове области, а експерти који су нам потребни долазе повремено на позив углавном из других земаља. Закључено је да би формирање новог студијског програма за еколошки инжењеринг на Универзитету Црне Горе било оптимално рјешење.

Учесници панела били су в.д. генералног директора Директората за међународну сарадњу и ЕУ фондове у МЕРС-у, др Трифун Савић, директорица НВО Греен Хоме Азра Вуковић, проф. др Велибор Спалевић са Биотехничког факултета УЦГ, директорица Јавног предузећа за националне паркове Маринела Ђуретић, директор Агенције за заштиту животне средине др Милан Газдић и проф. др Вељко Милутиновић, инострани члан ЦАНУ, гостујући и придружени професор Универзитета Пурдуе и Индиана у САД-у.

Др Савић је истакао да заштита природе и одрживо управљање нашим ресурсима представљају питање безбједности, економије и будућности Црне Горе, а да су домаћи, високообразовани стручњаци од виталног значаја за затварање Поглавља 27 и успјешно суочавање са растућим еколошким изазовима.

"Студијски програм еколошког инжењеринга је стратешки искорак ка стварању нове генерације експерата који ће својим знањем, искуством са терена и разумијевањем нашег законодавног оквира водити борбу за очување природних богатстава и градити одрживу будућност наше земље. МЕРС ће пружити пуну подршку овој иницијативи како би се обезбиједили кадрови који су Црној Гори пријеко потребни", казао је Савић.

Вуковић је навела да је улога организација цивилног друштва у процесу праћења стања животне средине значајна из два угла - заговарања и јавног притиска на институције и спровођења мониторинга стања животне средине на терену. Нагласила је да Греен Хоме, као и друге организације цивилног друштва, кроз имплементацију више конкретних пројеката, значајно доприносе мониторингу и праћењу стања животне средине у Црној Гори.

"Оно што посебно забрињава јесте континуиран пораст броја запослених у јавном сектору који се одвија по политичким основама, а у којем процесу експерти и људи са знањем често не добију прилику да буду ангажовани јер припадају некој другој политичкој струји. Оваква се ситуација додатно усложњава честим политичким промјенама у нашој земљи. Осим што суштински постоји недостатак експертских кадрова из области које су везане за заштиту животне средине, оваквом елиминацијом кадрова се додатно умањује ефикасност државне управе", оцијенила је Вуковић.

Проф. Спалевић казао је да ће Црна Гора, ако данас не препознаје и институционално не оснажи школовање стручњака из области еколошког инжењеринга, сјутра морати да купује оно што је могла да сама створи и обликује – знање и способне људе.

"Стварање новог кадра је скоро бесплатно, сјутрашња потреба примјене знања биће скупа. Знање није трошак, оно је насљеђе, јер онај ко данас не улаже у људе који знају да чувају природу, сјутра ће морати да улаже у рјешења која су скупа. Образовање није само пут до дипломе, већ и једини пут да не испустимо и не продамо оно што нећемо знати сачувати и обновити – земљу, земљишта, воду и будућност", поручио је он.

Ђуретић је истакла да управљање националним парковима није само очување природе, "већ стална борба са изазовима, ограниченим ресурсима, растућим притисцима и потребом да наш кадар буде истински професионализован."

"Сваки еуро који не уложимо у образовање данас, коштаће нас са каматом и инфлацијом већ сјутра", оцијенила је Ђуретић.

Указала је да су оснаживање стручног кадра и улагање у образовање посебно неопходни у општинама на сјеверу, те да би се на тај начин могла извршити умјерена децентрализација управљања овим важним подручјима и обезбиједити валоризација стеченог образовања.

Газдић је предочио да образовање и наука представљају темељ развоја сваке привредне гране јер омогућавају стварање стручног кадра, подстичу иновације и унапређују ефикасност процеса.

"Кроз истраживање и примјену знања, привреда постаје конкурентнија, прилагођава се савременим изазовима и постиже одржив раст. Без улагања у знање, нема дугорочног економског напретка. Без снажног ослонца на знање и иновације, ниједна привредна грана па ни шумарство и екологија не може дугорочно напредовати и одржати се у глобалној конкуренцији", истакао је Газдић.

Проф. Милутиновић је указао да је еколошких проблема много, а еколошких инжењера и експерата врло мало, па се оптимално рјешење јасно намеће, а то је да се, у оквиру државног Универзитета Црне Горе (јер је тај универзитет први који треба да одреагује на горуће проблеме државе), оснује нови студијски програм, и то на редовним студијама, који формира експерте из домена еколошког инжењеринга.

Према његовим ријечима, основни стубови тог програма треба да буду знања потребна за елиминацију еколошког криминала, са широким опусом, од правне регулативе до интеракције са институцијама све до Интерпола, те знања потребна за стварање нових иновативних самоодрживих програма у домену еколошког инжењеринга.

"Такође, знања везана за нове технологије, за видео осматрања (дронови), за разумијевање видео записа (АИ), за прикупљање података и спровођење рјешења (сензори и актуатори) и за екстракцију скривених знања (дата сциенце) и знања од интереса за естетизацију простора, од чега користи имају и многе активности под капом других министарстава", закључио је проф. Милутиновић.