У претходној години држава приходовала 2.755,1 мил. € и измиривала све обавезе у потпуности и правовремено

Континуирани раст прихода државног буџета у прошлој години, уз снажну отпорност и макроекономску стабилност, остварен је усљед динамичног раста потрошње и инвестиција, уз примјетан пад сиве економије, а Министарство финансија  транспарентно и одговорно управљало је јавним финансијама и јавним дугом државе. 

Наиме, Извјештај о прелиминарним нивоима буџетског готовинског суфицита, односно дефицита, јавног дуга и нето задужења показује да су приходи буџета у 2024. години износили 2.755,1 мил. €,  односно 36,9% процијењеног БДП-а (7.459,2 мил. €), што је у односу на претходну годину веће за чак 188,6 мил. € или 7,3%. 

Изузимајући приходе једнократног карактера, приходи буџета у 2024. години у односу на 2023. годину већи су за 333,8 мил. € или 14%.

Најзначајнија позитивна одступања забиљежена су код свих главних категорија прихода буџета: пореза на добит правних лица, пореза на доходак физичких лица, пореза на додату вриједност, акциза. Тако су приходи по основу пореза на добит, наплаћени  у износу од 214,0 мил. €, што је за чак 62,7 мил. € или 41,4% веће у односу на 2023. годину и 8,3 мил. € или 4% веће у односу на план по ребалансу. Порез на доходак физичких лица остварен је у износу од 88,2 мил. €, што представља значајан раст од 21,7 мил. € или 32,7% у односу на 2023. годину и 1,5 мил. € или 1,8% у односу на план по ребалансу.

Капитални буџет реализован је у износу од 251,17 мил. €, што представља 106,0% плана капиталног буџета за овај период. У односу на исти период претходне године, његово остварење је веће за 62,15 мил. € или 32,9%.

Доприноси су остварени у износу од 584,7 мил. € што је за 9 мил. € или 1,6% веће у односу на 2023. годину. 

Порез на додату вриједност у 2024. години остварен је у износу од 1.222,6 мил. €, што је за чак 163,3 мил. € или 15,4% веће у односу на 2023. годину и 23,0 мил. € или 1,9% веће у односу на план по ребалансу. 

Приходи буџета од акциза износили су 368,6 мил. €, што представља раст од 45,5 мил. € или 14,1% у односу на 2023. годину и 2,8 мил. € или 0,8% у односу на ребалансом планиране. Највећи допринос расту акциза у 2024. години забиљежен је, као и обично, код акцизе на минерална уља и њихове деривате, и то у износу од 198,4 мил. €, што је за 19,3 мил. € или 10,8% веће у односу на исти период претходне године, акцизе на дуван и дуванске производе, и то у износу од 119,2 мил. €, што је за 18,9 мил. € или 18,9% веће у односу на исти период претходне године. Дакле приходи буџета по основу акцизе на дуван и дуванске производе премашили су цјелокупну прошлогодишњу наплату већ у октобру. Такође у 2024. години  евидентиран је раст промета цигарета од 8,3% или за око 93,8 тоне у поређењу са претходном годином, док је код бездимних дуванских производа забиљежен раст промета бездимних дуванских производа за око 23,6% или за 1.536.412 паклице бездимних дуванских производа, што је превасходно резултат сузбијања неправилности и сиве економије на тржишту дувана. 

Издаци буџета у 2024. години износили су 2.986,0 мил. € или 40% процијењеног БДП-а. У односу на исти период претходне године, издаци су већи 430,5 мил. €, или 16,8% и највеће одступање је код издвајања за исплату права из области пензијског и инвалидског осигурања доминантно због повећања минималне пензије, трансфера институцијама и значајније код институција јавног здравља, као и раста издвајања за бруто зараде (усвајање гранских колективних уговора којима су повећане зараде запослених у јавном сектору у 2023. години). У односу на план ове године, издаци су мањи за 22,1 мил. € или 0,7%, и одраз су динамике пристизања обавеза у овом периоду. 

Узимајући у обзир остварене приходе и расходе, у посматраном периоду остварен је дефицит буџета у износу од 230,9 мил. €, односно на нивоу од 3,1% процијењеног БДП-а, што је за 4.5 мил € ниже остварење од планираног. Такође, у истом периоду остварен је суфицит текуће потрошње у износу од 49,9 мил. €, што је у поређењу са планом, који предвиђа остварење суфицита текуће потрошње од 34,3 мил. €, за 15,5 мил. € већи од плана. Остварење суфицита текуће потрошње представља испуњавање критеријума фискалне одговорности, односно тзв. златног фискалног правила које дефинише да ниво текућих издатака и трансфера треба да буде нижи од текућих прихода и донација, односно да се држава задужила искључиво само за потребе финансирања капиталних пројеката и отплате дуга. 

Укупан јавни дуг на дан 31.12.2024. године, износио је 4.573,83 милиона еура, односно 61,32% БДП-а . 

Узимајући у обзир депозите Министарства финансија (укључујући и 38.477 унци злата ), а који су, на крају 2024. године, износили 385,36 милиона еура, нето јавни дуг Црне Горе, на дан 31.12.2024. године, износи 4.188,48 милиона еура, односно 56,15% БДП-а. 

Министарство финансија остаје посвећено транспарентном и одговорном управљању јавним финансијама, о чему свједоче позитивни трендови које биљежимо и у прва два мјесеца 2025. године.