Учешће у регионалним иницијативама

Централноевропска иницијатива (ЦЕИ)

Централноевропска иницијатива (ЦЕИ) је најстарија регионална иницијатива на просторима Централне и Југоисточне Европе. Постоји од 1989. године и данас броји 18 држава чланица: Албанија, Аустрија, Бјелорусија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Црна Гора, Чешка, Хрватска, Италија, Мађарска, Македонија, Молдавија, Пољска, Румунија, Словачка, Словенија, Србија и Украјина. Главни циљеви ЦЕИ су унапређење сарадње између држава Централне, Источне и Југоисточне Европе, пружање помоћи чланицама у њиховој транзицији ка стабилним демократијама и тржишној економији, као и асистирање земљама кандидатима у припремним процесима за чланство у Европској унији (ЕУ).

Једногодишње предсједавање ЦЕИ (од 1. јануара до 31. децембра) одвија се на ротирајућој основи, по абецедном реду енглеског алфабета имена држава учесница.

Црна Гора је предсједавала Иницијативом током 2020. и наставља предсједавање и у 2021.години.  Усљед ванредних околности изазваних пандемијом вируса и немогућности да се одржи већи број редовних састанака, а узимајући у обзир квалитетан програм, одговоран и иновативан приступ предсједавању, Црна Гора ће предсједавати двије године заредом, што је уједно и преседан од успостављања иницијативе. Званичан сајт ЦЕИ: http://www.ceinet.org/

Процес сарадње у Југоисточној Европи (SEECP)

Процес сарадње у Југоисточној Европи (SEECP) је регионални оквир сарадње основан јуна 1996. године, са циљем промовисања и јачања добросусједских односа између земаља ЈИЕ. Чланице SEECP су: Албанија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Црна Гора, Грчка,   Хрватска, Сјеверна Македонија, Молдавија, Румунија, Словенија, Србија, Турска и Косово. Црна Гора је постала учесница иницијативе 11. маја 2007. године.

Савјет за регионалну сарадњу (РЦЦ) представља извршно тијело СЕЕЦП настало трансформацијом Пакта стабилности за Југоисточну Европу, са сједиштем у Сарајеву. РЦЦ усмјерава своје активности на економски и друштвени развој, инфраструктуру и енергетику, правосуђе и унутрашње послове, безбједносну сарадњу, изградњу људских потенцијала и парламентарну сарадњу.

Савјет за регионалну сарадњу (РЦЦ)

Савјет за регионалну сарадњу (RCC) основан је 27. фебруара 2008. године одлуком чланица Процеса сарадње у Југоисточној Европи (SEECP) и Европске уније о трансформацији Пакта стабилности за Југоисточну Европу, тадашње иницијативе ЕУ за превенцију конфликата и изградњу повјерења у овом региону, у механизам „регионалног власништва”. RCC има 46 учесника: земље чланице SEECP , Европска комисија, државе донатори, међународне организације и међународне финансијске институције.

Секретаријат RCC се налази у Сарајеву, а Канцеларија RCC за везу у Бриселу. RCC дјелује као оперативно тијело SEECP, са основним циљем промоције и јачања регионалне сарадње у ЈИЕ и пружања подршке земљама на путу европске и евроатлантске интеграције. Главна улога му је да помаже активности SEECP, представља регион и надгледа његове активности, сарађује са осталим регионалним механизмима, а у првом реду да прикупља и координира пројекте регионалног карактера и проналази донаторе за њихову имплементацију. Посебну пажњу придаје Берлинском процесу, Западно-балканској шесторци, програму Заједничког регионалног тржишта (Common Regional Market – CRM), који је произашао из ранијег Вишегодишњег акционог плана за регионалну економску област (Multi-annual Action Plan for Regional Economic Area – MAP REA). RCC спроводи активности кроз пет главних области заједничке сарадње: конкурентност, развој људског капитала, дигиталну трансформацију, правосуђе и унутрашње послове и заштиту животне средине.

Званичан сајт RCC: https://www.rcc.int/

Фонд за Западни Балкан (WБФ)

Фонд за Западни Балкан (WBF) је настао по угледу и уз подршку Међународног вишеградског фонда и земаља Вишеградске групе, која је идеју о стварању пројектно-орјентисаног механизма на Западном Балкану иницирала 2012. године. На заједничким састанцима шефова дипломатија V4 и Западног Балкана 2014. и 2015. године усвојена је Декларација о оснивању WBF са сједиштем у Тирани и потписан Споразум о оснивању Фонда. WBF је званично инаугурисан 5. септембра 2017. на Бледу. Овај дан се обиљежава као дан WBF. Фонд за Западни Балкан чини шест земаља: Црна Гора, Србија, Албанија, Сјеверна Македонија, Босна и Херцеговина и Косово. Фонд је у тзв. "регионалном власништву" и представља први механизам који је настао на основу договора министара вањских послова. Мисија Фонда је развој интензивније сарадње између земаља ЗБ и олакшање интегративних процеса кроз пројектне активности у областима културне сарадње, научне размјене, истраживања, образовања, одрживог развоја и питања младих. Сједиште Секретаријата је у Тирани. Црна Гора је предсједавала WBF у периоду јануар – децембар 2020. године.

Званичан сајт WБФ: http://westernbalkansfund.org/ 

Јадранско-јонска иницијатива (ЈЈИ)

Јадранско-јонска иницијатива (ЈЈИ) је основана 2000. године у Анкони и чине је 10 земаља: четири чланице ЕУ - Грчка, Хрватска, Италија, Словенија, пет земаља региона - Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Сјеверна Македонија, Србија и Република Сан Марино. Рад ЈЈИ усмјерен је на унапређење сарадње у јадранско-јонској регији и подстицање процеса европских интеграција чланица ЈЈИ које нису дио ЕУ, посебно кроз учешће у имплементацији Стратегије ЕУ за јадранско-јонски регион (EUSAIR). Активности ЈЈИ спроводе се у пет различитих области кроз округле столове: 1) саобраћајна и енергетска повезаност, 2) одрживи туризам и култура, 3) међу-универзитетска сарадња, 4) цивилна заштита и заштита животне средине, 5) плави раст/поморска сарадња. На састанцима учествују ресорна министарства. Стални секретаријат ЈЈИ је успостављен 2008. године у Анкони и врши координацију свих активности Иницијативе и пружа подршку земљама чланицама приликом имплементације пројеката. Црна Гора је чланица ЈЈИ од 1. јуна 2007. године и до сада је два пута предсједавала Иницијативом (2010-2011 и 2018-2019).

Званичан сајт ЈЈИ: https://www.adriatic-ionian.eu/

Вишеградска група (В4)

Вишеградска група (V4) је алијанса четири средњо-европске државе: Мађарске, Пољске, Словачке и Чешке. Организацију су основале 1991. године владе Чехословачке, Мађарске и Пољске, у мађарском граду Вишеграду, у циљу сарадње три земље (послије распада Чехословачке – четири) на путу приближавања Европској унији. Од њиховог уласка у ЕУ 2004. године, активности су усмјерене на јачање стабилности региона Централне Европе кроз сарадњу са европским и трансатлантским институцијама, регионалним структурама и земљама појединачно. Рад је посебно усмјерен на промоцију вриједности у области културе, образовања, науке и размјене информација. Један од приоритета рада V4 је сарадња са Западним Балканом, кроз подршку европској и евроатлантској интеграцији региона. Актуелни пројекти се спроводе у области културе, заштите животне средине, унутрашње сигурности, одбране, науке и образовања, а у плану је јачање сарадње у области правде, саобраћаја, туризма и информационих технологија.

 Званичан сајт V4: https://www.visegradgroup.eu/

Регионална канцеларија за сарадњу младих (РYЦО)

Регионална канцеларија за сарадњу младих (RYCO) је регионална међувладина организација успостављена од стране премијера шест влада земаља Западног Балкана (Албаније, Босне и Херцеговине, Косова, Србије, Сјеверне Македоније и Црне Горе), 4. јула 2016. године у Паризу, на Самиту о Западном Балкану. Активности RYCO су од самог оснивања подржане од стране влада Француске и Њемачке, док организација сарађује са међународним и регионалним организацијама, попут УН и специјализованих агенција UNPBF, UNICEF и UNDP у региону, затим OEBS (Мисијама у региону) GIZ, AFD, ЕУ и другим бројним регионалним фондацијама и организацијама. Мисија RYCO огледа се у подршци иницијативама које промовишу помирење, регионалну мобилност младих и сарадњу, учешће у друштвеном и политичком животу, тежећи свеукупном јачању регионалних веза, као и доприносу свим реформским процесима у оквиру европског интеграционог процеса. Организација је формирана по узору на француско-нјемачку канцеларију за младе. RYCO остварује циљеве кроз програме финансијске подршке за пројекте интеркултуралних размјена и повезивања младих, као и програме за јачање капацитета, како младих у правцу њихове изградње као активних друштвених чинилаца, тако и кључних циљних група које могу аплицирати и реализовати грантове у оквиру RYCO програма (невладине организације и средње школе). Институција надлежна за активности RYCO у Црној Гори је Управа за младе.

 Званичан сајт RYCO: https://www.rycowb.org/

Регионална школа јавне управе (РеСПА)

Регионална школа јавне управе (ReSPA) је међународна међувладина организација која дјелује као иновативни регионални центар за истраживање политика, размјену знања и умрежавање у области јавне управе. Као таква, ReSPA је основана са циљем стварања одговорних, ефективних и професионалних система јавне управе за Западни Балкан. На иницијативу Европске комисије, државе Западног Балкана (Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Сјеверна Македонија, Србија и Косово) су у Бриселу, 2. маја 2006. године, потписале Протокол о успостављању ReSPA. Данас, чланице РеСПА су Албанија, БиХ, Црна Гора, Сјеверна Македонија и Србија, док је Косово бенефициарy (корисник). Главни циљеви Протокола ReSPA су: унапређење регионалне сарадње у области јавне управе, јачање административних капацитета на путу европских интеграција и развој људских ресурса у складу са одредбама Европског административног домена. Сједиште ReSPA је у Даниловграду.

Званичан сајт РеСПА: https://www.respaweb.eu/

Центар за безбједносну сарадњу (РАЦВИАЦ)

Центар за безбједносну сарадњу (RACVIAC) је основан 2000. године од стране Хрватске и Њемачке под називом „Регионални центар за контролу и верификацију наоружања и помоћ при имплементацији“, у циљу обезбјеђивања обуке у области котроле наоружања, изградње безбједносних мјера, промовисања повјерења и сарадње у Југоисточној Европи. Данас је RACVIAC међународна, независна, непрофитна и академска организација у регионалном власништву са основним циљем промовисања дијалога и сарадње у безбједносним питањима држава Југоисточне Европе кроз партнерства између држава региона и са њиховим међународним партнерима. Као стратешки циљеви RACVIAC идентификовани су: јачање регионалне стабилности и безбједности у Југоисточној Европи; побољшање резултата кроз механизме контроле наоружања и изградња безбједности; промоција реформи сектора безбједности и подстицање регионалне сарадње на пољу конверзије система одбране; подршка регионалној сарадњи на плану ефикасне борбе против тероризма, кријумчарења оружја за масовно уништење, организованог криминала и свих облика трговине људима, наркотицима; подршка процесима европских и евроатлантских интеграција.

Мултинационална савјетодавна група (MAG) је главно тијело RACVIAC за доношење политичких и финансијских одлука и смјерница за будуће дјеловање.

Званичан сајт RACVIAC: https://www.racviac.org/

Здравствена мрежа Југоисточне Европе (СЕЕХН) 

Здравствена мрежа Југоисточне Европе (SEEHN) је међувладин форум за регионалну сарадњу у области здравља, здравственог система и јавног здравља. Основан је 2001. године у Софији, уз подршку Свјетске здравствене организације за Европу, у оквиру Пакта стабилности за Југоисточну Европу. До 2009. године, СЗО је пружала техничку подршку иницијативи, заједно са Савјетом Европе. Од 2010. године, SEEHN је у регионалном власништву под окриљем Савјета за регионалну сарадњу.

Земље чланице су: Албанија, Бугарска, БиХ, Израел, Сјеверна Македонија, Молдавија, Црна Гора, Румунија и Србија, плус двије партнерске земље: Словенија и Хрватска. SEEHN прима сталну политичку, техничку и финансијску подршку од великог броја донатора (Белгија, Француска, Грчка, Италија, Норвешка, Словенија, Шведска, Велика Британија, Холандија, Ирска, Швајцарска, Израел, Регионална канцеларија СЗО за Европу, Савјет Европе). Активности SEEHN су усмјерене на пројектну сарадњу, дугорочне програме развоја здравства, и оснивање 10 регионалних развојних здравствених центара.

Предсједништво SEEHN је на ротирајућој основи, сваких 6 мјесеци, по абецедном реду. Црна Гора је пресједавала мрежом у периоду јун 2019-јун 2020.

Званичан сајт SEEHN: http://seehn.org/

Регионална иницијатива за миграције, азил и избјеглице (МАРРИ)

Регионална иницијатива за миграције, азил и избјеглице (MARRI) основана је 2004. године у оквиру Пакта стабилности за Југоисточну Европу (ПСЈИЕ), спајањем Регионалне иницијативе за повратак (РРИ) и Иницијативе за миграцију и азил (MAI), уз донаторску подршку САД, Шведске, Данске, Њемачке, Норвешке. Циљ оснивања био је подршка управљању процесом миграција насталих као посљедица сукоба на просторима бивше Југославије, као дио политика стабилизације и придруживања региона. Иницијатива има шест држава учесница: Албанија, Босна и Херцеговина, Сјеверна Македонија, Црна Гора, Србија и Косово.

Основна мисија MARRI је подршка учесницама у усклађивању националног законодавства са ЕУ стандардима, изградњи институција, унапређењу капацитета кроз обуке службеника и размјени информација. Области сарадње које покрива иницијатива су сљедеће: миграције, азил, реадмисија, интегрисано управљање границама, визна политика и конзуларна заштита, повратак расељених и избјеглих лица. Од 2019. године мандат иницијативе је проширен и на област борбе против трговине људима, која представља пратећи феномен миграторних токова.

Главни циљ MARRI је да допринесе контролисаном и слободном кретању људи, у интересу сигурности и просперитета региона.Предсједавање MARRI ротира се на годишњој основи. У периоду јун 2019 – јун 2020. предсједавало је Косово. На Форуму министара 30. јуна 2020. одржаном онлине због пандемије коронавируса, предсједавање је преузела Црна Гора.

Званичан сајт MARRI: http://marri-rc.org.mk/

Регионална Анти-корупцијска Иницијатива (РАИ)

Регионална Анти-корупцијска Иницијатива (РАИ) основана је 2000.године у Сарајеву као Анти-корупцијска Иницијатива Пакта Стабилности (SPAI). Надзорни орган SPAI је 2003. године одобрио оснивање Секретаријата у циљу промовисања регионалног власништва и даљег унапређења локалних капацитета како би се омогућила несметана борба против корупције у земљама Југоисточне Европе. Оснивањем Секретаријата са сједиштем у Сарајеву организација је добила извршно тијело које је до данас једини центар у Југоисточној Европи потпуно посвећен сузбијању корупције на регионалном нивоу.

Потписивање Меморандума о разумијевању 13.априла 2007.године у Загребу био је важан корак ка потпуном регионалном власништву иницијативе, при чему су се земље потписнице обавезале на уплаћивање контрибуција и одредиле Надзорни орган (Steering Group), као највиши орган одлучивања. Анти-корупцијска Иницијатива Пакта Стабилности (SPAI) је на 11. Засиједању Надзорног органа 2007.године у Подгорици преименована у Регионалну Анти-корупцијску Иницијативу (РАИ), упоредо са трансформацијом Пакта Стабилности за Југоисточну Европу у Савјет за Регионалну Сарадњу (RCC).

Мисија РАИ је обезбјеђивање регионалне сарадње како би се подржале анти-корупцијске активности кроз заједничку платформу за дискусију, дијељење знања и најбољих пракси. РАИ има 9 сталних чланица: Албанија, Босна анд Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Молдавија, Црна Гора, Сјеверна Македонија, Румунија и Србија. Заинтересоване земље и организације које су посвећене борби против корупције у Југоисточној Европи или учествују финансијски у активностима РАИ, али не доприносе финансијски РАИ кроз уплату годишње чланарине одређене у Меморандуму о разумијевању, као и организације које имплементирају пројекте у оквиру РАИ активности, могу учествовати у Надзорном органу са статусом посматрача. Статус посматрача имају 3 земље: Пољска (Централни биро за анти-корупцију-ЦБА), Грузија (Министарство правде) и Словенија (Комисија за спријечавање корупције).

Званичан сајт РАИ www.rai-see.org