Очување животне средине је постао дио мог умјетничког истраживања, тако је спонтано 

настао пројекат Ментална екологија.

Ментална екологија је еколошко умјетнички пројекат који позива на мале континуиране акције. Овај пилот пројекат подразумијева спонтано, самостално чишћење отпада у природи, парковима и градовима са циљем да се популаризује и прикаже колико је значајна и најмања активност сваког појединца.

Фото: Приватна архива

Фото: Приватна архива

Умјесто отпада умјетност

Ланд арт малог формата и привремене органске инсталације треба да смање могућност стварања новог отпада и уједно понуде ново естетско искуство случајном пролазнику. Умјетност која не само да протестује против девастације природе и позива на хуманост, него и предлаже конкретна рјешења естетске реконструкције.

Фото: Приватна архива 

Очување природе није више само важно већ је очување природе сада алармантно и једину нужно.  Суштина проблема је у свијести, јер погрешан начин мишљења о томе да немамо појединачну одговорнос за стање у којем се сви налазимо ту је главни ментални отпад од којег даље настаје физички отпад. 

Онога тренутка када у нашој свијести освијестимо да је важна еколошка свијест сваког појединца након тога се може дисконтинуитет трансформисати у континуитет,  то се може и кроз умјетност, кроз нову естетику унутар које је неизоставна етика, а најважнија карика је непрестана и најмања акција.

Сви смо ми мање више одговорни за давастацију природе и стање које је прозроковало еколошку кризу у којој се одавно налазимо. Када би свако пети у пролазу очистио само пут којим продје, за то је потребно десетак минута минута, наша земља би за пар година била чиста и тако временом постала заиста еколошка држава. 

Јер кад чистиш отпад онда га и мање ствараш.

Милена Живковић
Умјетница