Управљање отпадом и бизнис - Милутин Секулић

Када покрећете сопствени бизнис наравно да вам је примарна мисао колико ће бити исплативо али треба се запитати и како ће тај бизнис утицати на заједницу у којој живите и на животну средину уопште.

Размишљајући о томе што нашем тржишту рада недостаје и вођен мотивом очувања животне средине дошао сам до тога да је рециклажа област у којој бих могао највише да допринесем. Тако је 2017. године основана породична фирма М5 Цомпанy. Од самог почетка радимо на константном унапређењу пословања а већ од 2020 посједујемо и ИСЦЦ сертификат. М5 Цомпанy се, за сада, фокусира на рециклажу коришћеног јестивог уља. Ово из разлога што је на неки начин испод радара свијести људи колико је заправо штетно за околину ако се не одлаже правилно.

Наиме, само један литар уља, ако се проспе у сливник, судоперу или просто директно на земљиште, може да загади приближно милион литара чисте пијаће воде, процјењују стручњаци. Ако помислите да у домаћинству код нас у просјеку особа дневно употријеби око 200 л воде за припремање хране, прање посуђа и веша, туширање - колико појединац може несавјесним одлагањем уља да нашкоди екосистему и једном од најдрагоцјенијих ресурса за опстанак - води.

Што се тиче великих генератора отпадних јестивих уља и масти, која настају припремом хране у угоститељским, туристичким и другим сличним објектима законом је уређено да су такви објекти дужни посебно сакупљати и предати регистрованом сакупљачу отпада као што је М5 Цомпанy. Како бисмо најбоље одговорили задатку угледали смо се на земље из региона али и шире и увели ИСЦЦ стандард. То је један од водец́их система сертификације за одрживост и емисију гасова стаклене баште. ИСЦЦ сертификат је признат од стране европске комисије и потврђује усклађеност са захтјевима Директиве о обновљивој енергији. Ово је отворило могућност за сарадњу са највећим рафинеријама у Европи.

Политика фирме није да се намећемо угоститељским објектима и позивамо их на законску обавезу већ их додатно мотивишемо да буду друштвено одговорни нудећи им опцију откупа а уз то потпуно бесплатну услугу обезбјеђивања амбалаже за прикупљање и одвожења искоришћеног уља.

Наша компанија даље безбједно извози сакупљене количине искоришћеног уља рафинеријама које врше прераду у разне друге корисне производе од сапуна до биогорива. Овим видом рециклаже значајно смањујемо ризик од загађења природе бар овом врстом отпада, а надамо се у блиској будућности да ћемо проширити дјелатност на друге врсте отпада које угрожавају нашу животну средину.

Не би требало претјерано говорити о томе колико је значајно да чувамо природу из простог разлога што без здравог екосистема човјечанство не може да опстане. Ипак, људе је изгледа потребно константно подсјећати да не смијемо занемаривати сопствену одговорност према једином дому који имамо а то је планета Земља. Црна Гора се може похвалити завидном љепотом природе и богатим ресурсима. Статус еколошке државе је нешто чиме се поносимо али још много се треба и може урадити по питању екологије.

Неопходно је константно подизати свијест о очувању животне средине. Ако су земља и вода које нам обезбјеђују храну загађене онда и намирнице које конзумирамо утичу на квалитет нашег здравља. Познато је већ колико пластика гуши природу. Исто се може рећи за разне врсте уља која доспију кроз земљиште у подводне воде, ријеке, језера и на крају море. Заблуда је да је јестиво уље као производ природног поријекла безбједно одложити након коришћења било гдје јер се временом разграђује. То је исто толико злокобна заблуда као и "биоразградиве кесе" јер у међувремену уље механички гуши биљни и животињски свијет тако што слој уља који се на њима формира онемогућава размјену гасова и лишава их снабдијевања кисеоником.

Све то даље доводи у питање размножавање а тиме одрживост флоре и фауне. У коначном ово нарушава баланс у ланцу исхране. Наш опстанак зависи од природе зато се морамо одговорно понашати према њој тј. према себи и будућим генерацијама.

Свако треба да преузме свој дио одговорности. Објекти, али и појединци у својим домаћинствима треба прописно и савјесно да сакупе отпад који се може рециклирати и предају га регистрованом сакупљачу или одложе у рециклажо двориште. Регистровани сакупљачи требају безбједно да превезу и ускладиште отпад до извоза или прераде. Последњи корак чине рафинерије које врше прераду. Од овог процеса сви имају користи а највише природа, а то у крајњем значи да људи имају најзначајније бенефите.

Оно чега морамо бити свјесни је да сами производимо сав отпад који шкоди природи па се сами морамо и побринути за њега на прописан начин како бисмо минимизовали ризике по околину.
Порука свим људима је да чување животне средине може истовремено да донесе и финансијку корист али сам чин очувања природе је непроцјењив.