С повећањем броја људи на нашој Планети, рапидно расте и потреба за све већом количином хране. Око 90% (природних) намирница које конзумирамо потиче из, или од, земље. Поред тога, земља је посредно заслужна што имамо намјештај, одјећу, обућу, папир... Ако томе додамо перманентно загађење које уништава цјелокупне екосистеме у земљишту, јасно је да је то ресурс којем је потребан опоравак. 

Исто као што наши паметни телефони користе батерије које је потребно често пунити, аутомобили требају гориво да би нам служили, тако је и земљи потребна ревитализација да би задржала плодност. У природи се тај процес одвија по правилу – све што потиче из земље, требало би јој бити враћено. Познато је да шумски екосистеми функционишу у савршеном природном складу, гдје се органска материја након завршеног животног циклуса разграђује и постаје „храна“ за земљишне микроорганизме који затварају круг. И тако стално, из године у годину...   

Анализирајући тај „невидљиви свијет природних чистача“, јапански научници су дошли до сазнања да одређене групе микроорганизама раде у савршеној синергији, развијајући снагу која може разградити готово све врсте органског отпада. Тај природни процес назван је БОКАСХИ што на јапанском језику значи – исправно ферментисана органска материја. 

Процес ферментације од давнина је познат и људима са ових наших простора. Тадашњи сточари мигрирајући у потрази за новим пашњацима, на леђима коња су чували намирнице, а између осталих и млијеко. Сасвим случајно су открили - да се под дејством топлоте развијају одређени природни процеси који доводе до његовог кисељења. А, као што је познато, такво укисељено млијеко је и данас благодет за организам, због присуства бројних корисних микроорганизама, у првом реду пробиотских бактерија. 

Аналогно томе, ферментација органског отпада за земљиште значи регенерацију и спас. Ако имамо у виду да је око 50% укупног отпада органског поријекла, јасно је колико је корисно да се тај отпад, не само смањи, већ поново искористи. А може се искористи као врхунско ђубриво (прихрана) за биљке, како за пољопривредне произвођаче, тако и за јавне (парковске) површине... Или, на примјер, тако фементисана органска материја (Бокасхи) може бити добар природни „покривач“ за депоније, опожарена подручја и сл. 

Још један „горући“ проблем данашње цивилизације – емисија ЦО2 и других опасних гасова, може бити ријешен оваквим третманом органског отпада. Наиме, научно је доказано да осим емисије, проблем представља и недовољна апсорпција поменутих гасова, јер земља због све веће девастације није у могућности да „прихвати“ и пречисти толике количине издувних гасова. А Бокасхи компост умногоме може побољшати апсорпцију и неутрализацију ових и других штетних материја. 

Позната је чињеница да су људи једина жива бића на Земљи која производе отпад. Самим тим, као враћање „дуга“ природи, требали бисмо да, макар онај дио који је органског поријекла, настојимо да смањимо тј. поново искористимо, како бисмо одржали природни циклус важан за будуће генерације.