Унапређење вјештина пољопривредно-прехрамбеног сектора Западног Балкана

Унапређење вјештина пољопривредно-прехрамбеног сектора Западног Балкана: озелењавање, дигитализација – били су у фокусу скупа који је 12. априла, у сарадњи са Министарством економског развоја и уз подршку Европске тренинг фондације (ЕТФ), организован у Привредној комори Црне Горе.

Догађај је био фокусиран на активности су усмјерене на пружање прилагођене подршке у повезивању стручног образовања и обуке малих и средњих предузец́а у области иновација, развоја вјештина за повец́ање продуктивности и квалитета рада у пољопривредно-прехрамбеном сектору.

Модератор је била Лидија Рмуш, секретарка Одбора удружења пољопривреде и прехрамбене индустрије Привредне коморе. Она је истакла важност пољопривреде, једне од стратешких грана развоја Црне Горе и нагласила да ће пандемијска и криза узрокована ратом у Украјини значајно утицати на пословање предузећа из ове области. У циљу ублажавања тог утицаја, битно је да произвођачи кроз европске пројекте добију одговарајућу помоћ у идентиковању различитих начина да се ријеше заједнички изазови у пољопривредно прехрамбеној индустрији.

- Веома је важно што је циљ овог пројекта да помогне у повезивању малих и средњих предузећа, пословних удружења и индустријских кластера са Западног Балкана са партнерима у Европској унији по питањима изграђивања вјештина за дигиталну и одрживу транзицију у пољопривредно-прехрамбеној индустрији – казала је Рмуш.

Предсједник Одбора удружења пољопривреде и прехрамбене индустрије Милутин Ђурановић сматра да се повећање производње хране и стварање бољих услова за бављење тим послом у циљу сигурнијег снабдијевања намећу као императив и требало би да буду основни циљ будуће Стратегије развоја пољопривреде.

- Главну улогу у овом процесу требала би да има држава која би прво морала да обезбиједи знатно већа издвајања за развој пољопривреде и прехрамбене производње од досадашњих. Такође би требало разним инструментима пореске политике (попут смањења ПДВ на храну, увођења нулте стопе пореза у кризним ситуација за неопходне инпуте у производњи) оснивањем посебног гарантног фонда за кредитирање производње хране и др. да створи амбијент за повећање домаће производње – рекао је он.

Додаје да један од циљева будуће стратегије треба да буде и неопходност обнове села и унапређење услова живота у руралним подручјима са нагласком на јачање руралног туризма, те обезбјеђивање посебних погодности за иновације у пољопривредно-прехрамбеном сектору у складу са циљевима зелене економије. Ђурановић је нагласио неопходност усвајања Закона о пољопривредном земљишту како би се допринијело развоју аграра.

Мр Маријета Барјактаровић Ланзарди, в.д. генералне директорице за дигиталну економију и технолошки развој у Министарству економског развоја и Национална С3 координаторка, подсјетила је да је Црна Гора 2019. године усвојила Стратегију паметне специјализације (С3) те да је као једна од приоритетних области идентификована „Одржива пољопривреда и ланац вриједности хране”.

За реализацију те стратегије најзначајнија је комуникација између државне управе, привредног сектора, у конкретном случају пољопривредника, научноистраживачке заједнице и цивилног сектора, додала је она.

Циљ је остварити континуитет у спровођењу стратегије кроз успостављање ефикасног имплементационог и програмског оквира за С3, што смо реализовали успјешно крајем прошле године. Радимо на томе да умрежимо С3 програме, да буду централизовани, док је дугорочна амбиција да креирамо модел јединственог буџетирања за паметну специјализацију – казала је Барјактаровић Ланзарди.

Према њеним ријечима, јачање вјештина у пољопривредно-прехрамбеној индустрији је препознато као заједнички приоритет за све земље региона, уз ИЦТ.

Позивам предузећа из овог сектора да остваре сарадњу са релевантним колегама из ЕУ како би се у некој од наредних фаза, уз помоћ С3 тима, дошло до добрих пројеката из паметне специјализације – рекла је она.

Улрике Дамyановиц, експерткиња за развој људских ресурса, Европске тренинг фондације (ЕТФ), представила је дјелокруг рада ове фондације и актуелни позив за унапређење вјештина пољопривредно-прехрамбеног сектора Западног Балкана.

“Створите будућност вјештина у пољопривредно-прехрамбеној индустрији: радити сам је нешто, радити заједно је све”, назив је позива за подношење предлога. Позив је намијењен микро, малим и средњим предузећима, пословним удружењима и кластерима на Западном Балкану који улажу у унапређење вјештина запослених у пољопривредно-прехрамбеном сектору у циљу њиховог повезивања са кредибилним партнерима из Европске уније сличног профила. Крајњи циљ је подршка изградњи вјештина за дигиталну и одрживу транзицију у пољопривредно-прехрамбеном сектору.

Ова иницијатива Европске тренинг фондације је посебно фокусирана на паметну специјализаицју у пољопривредној индустрији, као приоритетном сектору у земљама Западног Балкана – казала је Дамyановиц.

Дамyановић је истакла да пољопривреда у Црној Гори представља изузетан потенцијал, али да су потребни људи са вјештинама и капацитетима како би спроводили стратегију паметне специјализације, али и све друге стратегије од значаја за будући развој. Указала је да вјештине треба развијати у континуитету, али и бити спреман на прилагођавање условима тренутне ситуације, како би се адекватно реаговало на непредвиђене кризе.

Она је посебно апострофирала важност синергијског дјеловања свих привредних грана, нарочито пољопривреде са туризмом и енергетиком.

Дамyановиц је казала да је пеер леарнинг (трансфер знања) од изузетне важности у пољопривредном сектору, јер омогућава заједничко размишљање, те рад на разумијевању будућих потреба за стицање вјештина и идентификовање различитих начина рјешавања уобичајених изазова у овој индустрији.

Према њеним ријечима, неопходно је анализирати технологије и алате будућих вјештина и трендова, те схватити како они утичу на потребе образовања и оспособљавања у пољопривредно-прехрамбеној области.

Умрежавање и подршка имплементацији паметне специјализације олакшаће превазилажење баријера које имају мала и средња предузећа, а развој вјештина у пољопривредно-прехрамбеној индустрији биће кључни чинилац инклузивног економског раста– закључила је Дамyановић.