Управни суд пресудом одбио тужбу НВУ „Удружење превозника Црне Горе“ као неосновану

Невладино удружење „Удружење превозника Црне Горе“ је, 09. септембра 2025. године, Управи полиције поднијело пријаву јавног окупљања, чије је одржавање било планирано у периоду од 14. до 28. септембра 2026. године, са циљем блокаде уласка и изласка теретних возила и прекида међународног транспорта на Граничном прелазу „Дебели бријег“.

Управа полиције је, цијенећи наводе пријаве, 10. септембра 2026. године донијела рјешење о забрани јавног окупљања, уз образложење да би такво јавно окупљање  у великој мјери угрозило људска права лица која не учествују у протесту, као и из разлога што Гранични прелаз „Дебели бријег“ представља објекат од посебног безбједносног значаја.

Невладино удружење „Удружење превозника Црне Горе“ је искористило своје законско право и против наведеног рјешења о забрани јавног окупљања је у законском року поднијело тужбу Управном суду Црне Горе против Министарства унутрашњих послова – Управе полиције.

Управни суд је, пресудом од 17.09.2026. године, тужбу Невладиног удружења „Удружење превозника Црне Горе“ одбио као неосновану и утврдио да је Управа полиције правилно поступила када није дозволила одржавање предметног јавног окупљања на начин, у вријеме и на простору који је наведен у пријави организатора. 

Управни суд је у образложењу пресуде којом се тужба одбија као неоснована указао на то да је слобода мирног окупљања законом гарантована, али да та слобода није апсолутна и да подлијеже ограничењима. Управни суд је посебно цијенио чињеницу да је тужилац – НВУ „Удружење превозника Црне Горе“ пријавио континуирану блокаду у трајању од 40 дана на простору граничног прелаза без могућности алтернативног правца за возила и робу који преко тог граничног прелаза саобраћају, те је стога мјеру недозвољавања  односно забране окупљања на пријављени начин, донијету од стране Управе полиције, оцијенио подобном за остваривање легитимних циљева.

У образложењу пресуде Управни суд је оцијенио и да раније одобравање сличних окупљања не даје аутоматско право на одобрење сваког будућег окупљања, те да се нужност ограничења оцјењује у односу на околности сваког конкретног случаја.

У коначном, Управни суд је у пресуди утврдио да је Управа полиције поступила у складу са Законом о јавним окупљањима и јавним приредбама и позитивно – правним прописима, да није прекршен чл. 11 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, те да је Управа полиције доношењем рјешења о забрани наведеног јавног окупљања успоставила правичну равнотежу између интереса организатора са једне стране и интереса државе са друге стране која се огледа у заштити и спрјечавању угрожавања људских права и слобода других лица.