Усвојена Информација о екстензији номинације древних букових шума НП Биоградска гора за упис на УНЕСЦО Листу свјетске баштине

Министар Ћулафић: Букове прашуме номиноване као дио европске културне баштине

Влада Црне Горе је, на предлог министра екологије, одрживог развоја и развоја сјевера Дамјана Ћулафића, усвојила Информацију о екстензији номинације древних букових шума Националног парка Биоградска гора за упис на УНЕСЦО Листу свјетске баштине.

Након предаје досијеа слиједи фаза евалуације коју спроводе надлежна УНЕСЦО тијела. Релевантна савјетодавна тијела, након анализе материјала, достављају своје евалуације и препоруке Секретаријату УНЕСЦО-а, који их даље просљеђује Комитету за свјетску баштину, који чини 21 држава чланица.

Министар Ћулафић је оцијенио да су Европске букове шуме јединствено природно насљеђе и чисто европски феномен.

“Европске букове шуме су потиснуте и данас ограничене на неколико регија. Идеја да се формира велико серијско УНЕСЦО добро Свјетске баштине на простору Европе настала је у циљу заштите екосистема букових шума. Укључивањем нових подручја на попис свјетске баштине, велико и јединствено подручје значајних шумских комплекса букве добиће још већу вриједност”, казао је министар.

Подсјетио је да је номинација Нетакнутих букових шума Карпата уписана 2007. године на УНЕСЦО Листу свјетске баштине, као заједничка номинација Украјине и Словачке, а након двије велике екстензије 2011. године, као и 2017. године, ово добро свјетске природне баштине броји 93 подручја која се налазе у 18 европских држава.

“Позивом за покретање новог проширења од стране Швајцарске на УНЕСЦО Комитету за свјетску баштину одржаном 2017. године, делегација Црне Горе је исказала интересовање да учествује у том процесу. Ова номинација је проширење УНЕСЦО-ве свјетске баштине „Букове прашуме и изворне букове шуме Карпата и осталих регија Европе“ и укључује поновну номинацију локација које су биле укључене у посљедњу номинацију за проширење 2021. године”, нагласио је министар.

Према његовим ријечима, упис на Тентативну листу, односно попис природних и културних добара које одређена држава чланица препознаје као потенцијалне вриједности које могу завриједити УНЕСЦО статус, био је формални предуслов да се Црна Гора прикључи овој номинацији.

“Тентативну листу и номинациони досије за црногорску страну израдили су стручњаци ЈП Национални паркови Црне Горе, Агенције за заштиту животне средине и Министарства екологије, одрживог развоја и развоја сјевера. Тентативну листу, која је потврђена, МЕРС је доставило Министарству културе и медија, које је документацију дипломатским путем прослиједило УНЕСЦО Центру за свјетску баштину”, подсјетио је министар.

Министар је рекао да се екстензија номинације „Букове прашуме и изворне букове шуме Карпата и осталих регија Европе“ реализује у циљу заштите екосистема букових шума, као једног од најзначајнијих листопадних шумских екосистема сјеверне хемисфере, од посебне важности за Европу.

Номинација се, према његовим ријечима, израђује под критеријумом ИX: „изузетни примјерци значајних биолошких и еколошких процеса у оквиру еволуције и развоја терестричних, слатководних, обалних или маринских екосистема и заједница биљака и животиња“.

Министар је навео да се природно добро које се номинује као УНЕСЦО подручје налази у оквиру НП Биоградска гора, у централном дијелу планинског масива Бјеласице.

“Укупна површина предложеног УНЕСЦО подручја - резервата прашуме са заштитним зонама износи 5.959,97 ха, гдје се зона језгра – строге заштите НП – поклапа са границама номинованог подручја и износи 2.352,33 ха. Зона ИИ и зона ИИИ парка третирају се као контактна (заштитна) зона и обухватају 3.607,64 ха”, истакао је министар.

Како је казао, најимпресивнији дио националног парка је прашума (дјевичанске букове шуме), гдје је успостављен строги систем заштите.

“То је једна од посљедњих прашума у Европи, чија се љепота одражава у водама Биоградског језера. Овај дио парка карактеришу различите врсте дрвећа и грмља, као и велики број шумских заједница”, истакао је министар.

Министар је навео да су “Букове прашуме и изворне букове шуме Карпата и осталих регија Европе” од изузетног значаја за разумијевање историје и еволуције рода Фагус (буква), а због широке распрострањености у сјеверној хемисфери и важне еколошке улоге, ове шуме имају глобалну важност.

“Оне представљају најкомплетније примјере нетакнутих умјерених шума са очуваним еколошким процесима, богатим генетским ресурсима и реликтним заједницама, те су истакнути примјер постглацијалне колонизације која траје до данас”, закључио је министар.