Поступак утврђивања резидентности у порезне сврхе

Поступак утврђивања резидентности у пореске  сврхе прописан је одредбама члана 4. Црногорског  модела уговора о избјегавању двоструког опорезивања, те одредбама закона :

• Закон о порезу на доходак физичких лица – Чланом 3 дефинише појам резидента за грађане (правило 183 дана, центар животних и пословних интереса).
• Закон о порезу на добит правних лица – Дефинише пореску резидентност за предузећа и компаније (мјесто регистрације или мјесто ефективне управе у Црној Гори).
• Закон о пореској администрацији – Уређује општа права, обавезе и процедуре у поступцима пред Пореском управом. Чланом 3) У току поступка продубљене провјере, лица су дужна да, у оквиру документације дају тачне информације, укључујући изјаву, односно потврду о резидентности извјештајној финансијској институцији.

Подзаконски акти (Оперативни ниво)

Правилник о облику, садржини и поступку издавања потврде о резидентности у пореске сврхе – са прописаним обрасцима  (ЗИПР, ПР-1, ПР-2)  

• Образац ПР-1
• Образац ПР-2
• Образац ЗИПР

Важећим одредбама Правилника о облику ,садрзини И псотупку издавања потврде о резидентности у пореске сврхе  (Обрасци за утврђивање резидентности) прописује се облик, садржина и поступак издавања потврде о резидентности у пореске сврхе. Члан 2 Статус резидентног пореског обвезника Црне Горе, код иностраног исплатиоца прихода, резидент доказује потврдом о резидентности која је дата на Обрасцу "ПР-1", који је саставни дио овог правилника. Изузетно од става 1 овог члана, статус резидентног пореског обвезника Црне Горе може се доказати потврдом на обрасцу који прописује надлежни орган друге државе са којом је закључен споразум о избјегавању двоструког опорезивања (у даљем тексту: споразум). Потврда о резидентности из става 1 овог члана издаје се на црногорском и енглеском језику. Члан 3 Статус резидентног пореског обвезника друге државе са којом је закључен споразум, нерезидент доказује код домаћег исплатиоца прихода, потврдом о резидентности која је дата на Обрасцу "ПР-2", који је саставни дио овог правилника, а која је овјерена од надлежног органа друге државе уговорнице чији је резидент. Изузетно од става 1 овог члана, статус резидентног пореског обвезника друге државе уговорнице може се доказати потврдом на обрасцу који прописује надлежни орган те друге државе. Потврда о резидентности из става 1 овог члана издаје се на црногорском и енглеском језику.

Члан 4 Потврду о резидентности из члана 2 овог правилника, издаје надлежни порески орган, на основу захтјева за издавање потврде о резидентности, који је дат на Обрасцу "ЗИПР", који је саставни дио овог правилника. Потврду из става 1 овог члана, надлежни порески орган издаје према пребивалишту, односно боравишту, или сједишту стварне управе подносиоца захтјева.

Црна Гора при склапању уговора о избјегавању двоструког опорезивања користи црногорски модел уговора који се базира на ОЕЦД-овом (Организација за економску сарадњу и развој) приједлогу модела за склапање наведеног уговора у којем је поступак одређивања резидентности пореског обвезника прописан чланом 4. те гласи: 

1. Израз "резидент државе уговорнице", за потребе овог уговора, означава лице које, према законима те државе, подлијеже опорезивању у тој држави по основу свог пребивалишта, боравишта, сједишта управе или другог мјерила сличне природе, и укључује ту државу или њену политичку или административну јединицу или њену јединицу локалне самоуправе. Овај израз, међутим не обухвата лице које у тој држави подлијеже опорезивању само за доходак из извора у тој држави.

2. Ако је, према одредбама става 1 овог члана, физичко лице резидент обје државе уговорнице, његов се статус одређује на следећи начин:

а) сматра се да је резидент само државе у којој има стално мјесто

б) становања; ако има стално мјесто становања у обје државе, сматра се да је резидент само државе са којом су његове личне и економске везе тијешње (средиште животних интереса);

ц) ако не може да се одреди у којој држави има средиште животних интереса или ако ни у једној држави нема стално мјесто становања, сматра се да је резидент само државе у којој има уобичајено мјесто становања;

д) ако има уобичајено мјесто становања у обје државе или га нема ни у једној од њих, сматра се да је резидент само државе чији је држављанин;

е) ако је држављанин обје државе или ниједне од њих, надлежни органи држава уговорница ријешиће питање заједничким договором.

3. Ако је према одредбама става 1 овог члана лице, осим физичког, резидент обје државе уговорнице, сматра се да је резидент само државе у којој се налази његово сједиште стварне управе.