ВЛАДА ОДЛУЧУЈЕ ЗАКОНИТО, НЕ ПОПУЛИСТИЧКИ

ПОШТОВАЊЕ ЗАКОНА ЈЕ ОБАВЕЗА, А НЕ ПРЕДМЕТ ПРЕГОВОРА

Влада Црне Горе и ресорна министарства доносе одлуке искључиво у складу са законом. Тумачења која долазе из Синдиката просвјете,  са циљем да оспоре законитост система и предложених рјешења политички су мотивисана, популистичка и без правне основе.

Црна Гора је држава која тежи чланству у Европској унији и тај процес се темељи на владавини права и једнакој примјени закона за све. Стога, сваки актер социјалног дијалога, укључујући Владу, министарства али и репрезентативне синдикате, има уставну и законску обавезу да дјелује искључиво у оквиру закона.

Несхватљиво је да се у демократском друштву, које тежи европским стандардима, уопште води полемика око потребе поштовања закона. Наводи челника синдиката просвјете да су разлике у зарадама посљедица примјене новог софтвера су неосновани и нетачни. Напротив, управо је примјена новог система за централизовани обрачун зарада омогућила откривање неправилности које су се дешавале прије његовог увођења, у времену када су установе из области просвјете самостално спроводиле обрачуне, често у Excel табелама и са неуједначеном примјеном прописа.

Закон о зарадама у јавном сектору  мора се примјењивати неселективно, без изузетака, било да је ријеч о просвјети, државној управи, правосуђу или било којој другој области. Периоди “селективних тумачења” и “личних обрачуна” су прошлост.  

Неуједначеност и недоследност у обрачуну зарада, постојали су управо  прије примјене централизованог система, када су се обрачуни радили без системске контроле и јединственог стандарда. Управо тада су настајале разлике које сада постају видљиве кроз законит систем.

Улазак у Европску унију не треба да буде пуки политички наратив, нити синдикални параван за задржавање старих незаконитих пракси, већ да се огледа у потпуној примјени закона, институционалној одговорности и функционалном јавном сектору.

Социјални дијалог је важан и неопходан, али  његова тема не може бити кршење закона. Он мора почивати на чињеницама, законитости и одговорности, а не на притиску и погрешном представљању јавности.

НЕЗАКОНИТА ПРАКСА ОБРАЧУНА ДОДАТАКА У ПРОСВЈЕТИ МОРА БИТИ ЗАУСТАВЉЕНА

У наредном периоду треба да се утврди одговорност за вишегодишњу незакониту праксу обрачуна зарада у просвјети, за разлике у платама настале због неуједначене примјене истог закона и за вишеструка софтверска рјешења мимо контроле и стандардизације.

Законом о зарадама запослених у јавном сектору јасно је прописана структура зараде, која се састоји од основне зараде, посебног дијела зараде, додатака на основну зараду и варијабилног дијела зараде. Такође у складу са  законом, није предвиђено да коефицијент сложености послова буде увећаван тзв. додатним “ставкама”, нити је предвиђена пракса његове произвољне измјене. Коефицијент сложености одређује се искључиво на основу нивоа квалификација, сложености послова  и нивоа одговорности за одређено радно мјесто и звање. Додаци на зараду, са друге стране, утврђују се за обављање специфичних послова и на те додатке се не обрачунава минули рад, што је јасно дефинисано законом.  

Међутим, у пракси, у бројним установама из области просвјете, у супротности са законом, минули рад се обрачунавао и на додатке, као што су додаци за разредно старјешинство, стечена звања, рад у двије или више установа  и слично.

Ова пракса представља директно кршење Закона о зарадама запослених у јавном сектору, и као таква мора бити заустављена. Дакле зараде се не смањују, већ се усклађују са законом. Сваком запосленом у просвјети обрачунаваће се оно што му по закону припада, те више неће бити простора за исплате које немају правно утемљење.

Буџетска инспекција, која је у саставу Министарства финансија, покренула је надзор у више основних школа, управо са циљем провјере законитости у примјени одредби Закона о зарадама запослених у јавном сектору и  налаз инспекције ће недвосмислено утврдити да ли су постојале неправилности и у ком обиму.

Министарство финансија ће, као и до сада, поступати искључиво у оквиру закона и предузети мјере у циљу заштите буџетских средстава и интегритета система јавне управе, гдје очекује безрезервну подршку свих надлежних ресора. Досљедно спровођење закона није само уставна обавеза, већ и фундамент интереса грађана и европских вриједности.