Вујовић: Континуирано доприносимо равномјерном развоју културе у цијелој Црној Гори

Министарство културе и медија доприноси равномјерном развоју културе у цијелој Црној Гори и у континуитету подржава пројекте и програме који имају за циљ унапређење сектора и поспјешивање међународне афирмације и конкурентности актера у култури, казала је министарка културе и медија, др Тамара Вујовић.

На питање посланице Зденке Поповић о развоју културне сцене у Херцег Новом, Вујовић је рекла да ресорно Министарство континуирано подржава значајне херцегновске фестивале, као што су Међународни фестивал умјетничке музике Дани музике, Херцегновске априлске позоришне свечаности ХАПС, Херцегновски стрип фестивал, Опероса, Међународни фестивал хорова, Фестивал Јазз Баy, Трг од књиге, Трг од ћирилице.

„У 2024. години, Министарство културе и медија је фестивале и манифестације који се организују у Херцег Новом од стране локалних институција и организација подржало са готово 98 хиљада еура, препознајући квалитет и труд организатора да Херцег Нови и Црну Гору позиционирају на културној мапи региона и шире", рекла је Вујовић.

Истакла је да је један од најзначајнијих догађаја у Херцег Новом Филмски фестивал Херцег Нови – Монтенегро Филм Фестивал.

„У прошлој години, фестивал је подржан са 120.000 еура, а први пут су у сарадњи са Филмским центром Црне Горе одржани Дани индустрије који су црногорским ауторима омогућили да успоставе везе са важним институцијама, отворе врата за копродукције и осигурају додатну финансијску подршку међународних фондова и организација“, рекла је Вујовић.

Казала је да ће Форте Маре, пошто испуњава све услове, до краја године бити уписана на листу венецијанских тврђава 16. и 17. вијека заједно са градом Котором.

„Веома је важна синергија планирања на државном и локалном нивоу, која резултира све бројнијим и квалитетнијим програмима. Општина Херцег Нови и самостално подржава развој културних програма и садржаја, опредјелјујући укупно 3,5 милиона еура за ову област. Од тог износа, 2,9 милиона еура усмјерено је преко Секретаријата и за трансфере, док је 600 хиљада еура планирано за капиталне издатке. Ово представља чак 10 одсто укупног буџета Општине, што је засигурно међу највећим, ако не и највеће издвајање за културу на нивоу локалних самоуправа у Црној Гори“, рекла је Вујовић.

Поносна је што је у оквиру пројекта СА ЦРЕАТИВИТY који је финансиран у оквиру Интеррег ИПА програма Јужни Јадран, а чији је Министарство културе и медија носилац, почела прва фаза реконструкције тврђаве Шпањола.

„Планирано је да радови трају до марта 2026. године, након чега ће почети реализација друге фазе. Вриједност уговорених радова за прву фазу је 2,5 милиона еура, од чега је из средстава Европске уније обезбијеђено око 1.6 милиона, а остатак из буџета Црне Горе“, казала је Вујовић.

У претходне двије године, како је навела, подржана је израда конзерваторског пројекта и спровођење конзерваторских мјера на иконстасу у Цркви Св. Ђорђа у Раованићима на Луштици са 10 хиљада еура, санациони радови на угроженим сегментима Тврђаве Форте Маре 30 хиљада еура, те пројекат аеро снимања културних добара и локалитета на подручју Општине Херцег Нови са пет хиљада еура.

Питање посланице Зоје Бојанић Лаловић било је зашто од 2021. године није додијељен ниједан статус истакнутог културног ствараоца, иако је по Закону о култури и Уредби Владе Министарство културе било обавезно да то уради и да ли је тачно да је поктенута измјена Уредбе о додјели статуса и на шта се те измјене односе.

Вујовић је одговорила да је анализом Уредбе о критеријумима и начину додјељивања статуса истакнути културни стваралац закључено да су одређена рјешења застарјела и анахрона што је био главни разлог иновирања и унапређења нормативног оквира у овој области.

Измјенама су, како је додала, препознате области у којима се додјељује статус истакнути културни стваралац, ојачана улога репрезентативних удружења, предложен нови састав чланова стручне комисије, утврђени рокови за формирање стручне комисије и окончавања започетих поступака прије ступања на снагу овог прописа.

„Након усаглашавања са надлежним ресорима, Влада је на сједници 6. марта усвојила Предлог Уредбе о измјенама и допунама Уредбом о критеријумима и начину додјељивања статуса истакнути културни стваралац, а која се тренутно налази у процедури објављивања у Службеном листу. Овај процес резултат је преданог рада у Министарству, али и ширег консултативног рада са свим надлежним органима и стручним лицима. Све наведено говори у прилог да сам се од ступања на дужност са посебном пажњом бавила овим сложеним питањем, имајућу у виду непримјерено дуг период у којем нису додијељивани статуси истакнутог културног ствараоца у култури“, објаснила је Вујовић.

Одговарајући на питање посланика Амера Смаиловића, а у вези са рестуарацијом и реконструкцијом Хајдар пашине џамије у Бијелом Пољу, Вујовић је објаснила да су остаци џамије 2015. заштићени као национално културно добро.

„Овдје је ријеч о поништењу Рјешења о претходно датој сагласности на конзерваторски пројекат, јер се пројекат реконструкције није ни стварно, ни правно могао спровести без израде Главног пројекта. Тога је била свјесна и Исламска заједница, те је исти израдила и доставила Управи преко ревидента. Наложено је да се морају урадити ревизиона, систематска археолошка истраживања, да се потврди или оспори тврдња мјештана села Радулићи, да је џамија подигнута на остацима претходних културних слојева“, појаснила је Вујовић.

Сматра да нема простора за погрешне констатације, већ је управо поступање Управе усмјерено ка уважавању свих историјских, архитектонских, археолошких и културних слојева овог непокретног културног добра, а у циљу његове адекватне валоризације.

Посланика Јасмина Ћоровића је занимало шта ће се предузети по питању све чешћег говора мржње и ширења шовинизма на појединим медијима.

„Говор мржње се најчешће шири путем таблоида из окружења такозвани "инстант портали", који се често оснивају са циљем дискредитације политичких противника. Такође, значајан извор дезинформација и говора мржње шире лажни профили на друштвеним мрежама, који дјелују анонимно и без одговорности. Врло је мало примјера да традиционални медији који су етаблирани у Црној Гори у континуитету и са намјером шире говор мржње“, указала је Вујовић.

Нагласила је да је у Акционом плану за спровођење Медијске стратегије 2023-2027 предвиђено формирање Мреже за борбу против говора мржње и дезинформација, дефинисање говора мржње као кривичног дјела, успостављање сарадње са глобалним интернетским компанијама и друштвеним мрежама са циљем дефинисања одговорности за пласирање информација на овим каналима.

„Новина у Закону о медијима нормира да хитан судски поступак због говора мржње путем медија може иницирати свако правно и физичко лице, које сматра да је жртва говора мржње, а не као до сада да то буде искључива надлежност тужилаштва. У ужем смислу надлежност припада двјема институцијама, Агенцији за аудиовизуелне медијске услуге и тужилаштву“, рекла је Вујовић.

У фази израде и припреме за имплементацију је Мрежа за борбу против говора мржње и дезинформацијаза, Вујовић је појаснила да је њена кључна улога идентификација и јавно указивање на ауторе и преносиоца лажних вијести, уз осигуравање да цјелокупна јавност у Црној Гори буде упозната са тим случајевима.

„Брза и одлучна реакција кључна је у сузбијању ширења говора мржње и дезинформација, а ту посебну улогу имају медији и организације цивилног друштва. Непосредно указивање на оне који злоупотребљавају новинарство и свјесно манипулишу грађанима Црне Горе представља основни корак ка искорјењивању ових негативних појава. Медијским законима предвиђено је више од 20 суштинских измјена у односу на важеће норме“, указала је Вујовић.

Сигурна је да медијска писменост представља дугорочно најефикаснији одбрамбени механизам против говора мржње и дезинформација, али и снажан друштвени одговор на оне који активно користе ту реторику.

„Наравно, посебну пажњу обраћамо на медијску писменост, којој је посвећено чак 15 мјера у Акционом плану за спровођење Медијске Стратегије“, истакла је Вујовић.