Вујовић: Креативна економија заједнички интерес Западног Балкана

Херцег Нови, ПР прес сервис – Креативна економија представља област у којој се природно сусрећу заједнички интереси држава Западног Балкана, а Министарски форум о креативној економији допринијеће јачању политичке подршке њеном развоју, унапређењу размјене искустава и дефинисању заједничких праваца дјеловања.

То је поручила министарка културе и медија др Тамара Вујовић на отварању Министарског форума о креативној економији, који Министарство културе и медија организује у оквиру црногорског предсједавања Берлинским процесом, у сарадњи са Британским савјетом у Херцег Новом.

Она је поручила је да креативна економија представља важан покретач развоја региона и један од кључних стратешких ресурса Западног Балкана, отварајући састанак организован у оквиру Берлинског процеса.

Вујовић је истакла да Црна Гора ове године предсједава Берлинским процесом, иницијативом која више од деценије представља важан оквир за регионалну сарадњу и приближавање земаља Западног Балкана Европској унији.

„Данас се окупљамо на мјесту гдје се сусрећу европске амбиције региона и регионалне иницијативе. Црна Гора је поносна што ове године предсједава Берлинским процесом, платформом која је више од десет година катализатор наших напора да се приближимо европској породици народа“, казала је Вујовић.

Говорећи о значају догађаја, Вујовић је нагласила да се он одржава у години када Црна Гора обиљежава двије деценије од обнове независности.

„Током 20 година Црна Гора је изградила институције модерне европске државе и развијала партнерства са европским савезницима“, рекла је Вујовић.

Подсјетила је и да је почетком јуна Тиват био домаћин Самита Европске уније и Западног Балкана на највишем нивоу, наводећи да је са тог скупа послата јасна порука да Црна Гора има реалну шансу да постане 28. чланица Европске уније.

Министарка је истакла да су овогодишње дискусије на догађају посвећене креативној економији, која повезује културу, образовање, иновације, дигиталне технологије и тржиште рада.

„То је простор у којем креативност постаје покретач развоја, знање добија економску вриједност, а културни потенцијал нову улогу“, навела је Вујовић.

Она је подсјетила да је прошле године у Котору усвојена заједничка декларација о развоју креативне економије у региону, наводећи да је циљ овогодишњег састанка да се сагледа у којој мјери су њене смјернице примијењене и какви су резултати остварени.

Вујовић је оцијенила да креативна економија представља област у којој се природно сусрећу заједнички интереси држава Западног Балкана и да данашњи форум треба да допринесе јачању политичке подршке њеном развоју, унапређењу размјене искустава и дефинисању заједничких праваца дјеловања.

„Увјерени смо да европска будућност региона зависи не само од инфраструктурног повезивања, економских реформи и институционалног напретка, већ и од наше способности да препознамо вриједност знања, културе, креативности и иновација као ресурса који обликују конкурентност модерних друштава и доприносе њиховој дугорочној одрживости“, поручила је Вујовић.

Европски комесар за међугенерацијску праведност, младе, културу и спорт (видео обраћање) Гленн Мицаллеф

Европски комесар за међугенерацијску праведност, младе, културу и спорт, Гленн Мицаллеф, поручио је у видео поруци, да културни и креативни сектори у Европској унији запошљавају готово осам милиона људи и стварају близу 200 милијарди еура додатне вриједности годишње.

„Међутим, изван тих бројки, култура ствара осјећај припадности, јача отпорност друштава и подсјећа нас да Европу градимо заједно, фестивал по фестивал, позориште по позориште и заједницу по заједницу“, казао је Мицаллеф.

Говорећи о изазовима са којима се суочавају умјетници и културни радници, Мицаллеф је указао на промјене које доноси развој вјештачке интелигенције, истичући да она мијења начин на који се култура ствара и дијели.

Он је подсјетио да је прије седам мјесеци усвојен „Цултуре Цомпасс фор Еуропе“, документ који дефинише визију развоја културе у Европи.

„Европа за културу и култура за Европу“, сажео је његову основну поруку.

Он је нагласио и да ће предсједници Европског парламента, Савјета и Европске комисије по први пут у историји Европске уније потписати заједничку декларацију о култури.

„То је историјски тренутак јер култура заслужује да буде подигнута на највиши политички ниво“, рекао је Мицаллеф.

Најавио је да ће наредне године организовати састанак министара културе држава обухваћених процесом проширења како би разговарали о будућности међународних културних односа и сарадње.

Мицаллеф је истакао и да Европска комисија предлаже удвостручавање буџета за културу у наредном дугорочном буџету Европске уније, што би требало да омогући додатну подршку умјетницима, културној сарадњи и мобилности.

Он је изразио задовољство што сви партнери са Западног Балкана већ учествују у програму Креативна Европа, те оцијенио да ће титула Европске пријестонице културе Никшић 2030. представљати значајну прилику за Црну Гору да покаже трансформативну снагу културе за градове и локалне заједнице.

Амбасадорка Уједињеног Краљевства у Црној Гори, Даwн МцКен, поручила је да креативна економија представља један од одговора на изазове са којима се суочавају земље Западног Балкана, укључујући запошљавање младих, развој нових вјештина и јачање конкурентности привреде.

Она је оцијенила да се државе региона суочавају са заједничким изазовима, међу којима су отварање квалитетних радних мјеста за младе, развој вјештина потребних савременим економијама, искориштавање потенцијала дигиталне трансформације и осигуравање инклузивног и одрживог економског раста.

Према њеним ријечима, креативна економија представља важан дио рјешења за те изазове.

„Креативна економија је много више од умјетности. Она обухвата филм, телевизију, музику, гејминг индустрију, анимацију, дизајн, архитектуру, дигитални садржај, фестивале, културни туризам, културно насљеђе, креативне технологије и економију доживљаја“, рекла је МцКен.

Истакла је да овај сектор повезује културу, иновације, предузетништво и вјештине, ствара нова радна мјеста, привлачи инвестиције и младима пружа прилику да граде каријере у областима које обликују будућност.

МцКен је нагласила да креативни сектори већ дају значајан допринос економском и друштвеном развоју Западног Балкана, али да потенцијал за њихов даљи раст тек треба у потпуности да буде искоришћен.

Говорећи о Плану раста Европске уније за Западни Балкан, МцКен је навела да су раст, конкурентност, развој вјештина и приближавање европским стандардима у средишту економске будућности региона, те да креативна економија директно доприноси остваривању тих циљева.

„Подржава предузетништво, помаже младима да развијају вјештине, јача мала и средња предузећа, подстиче иновације и отвара могућности за запошљавање“, казала је амбасадорка.

Она је подсјетила да Британски савјет већ годинама ради са владама, локалним самоуправама, образовним институцијама, привредом и креативним сектором широм региона на развоју стратегија, јачању политика и унапређењу креативних вјештина.

Амбасадорка је нагласила да успјех зависи од партнерства и сарадње.

„Ниједно министарство не може самостално развијати креативну економију. Ниједна институција не може сама ријешити питање запошљавања младих, нити једна држава може остварити свој пуни потенцијал дјелујући изоловано“, поручила је МцКен.

Замјеник шефа Делегације Европске уније у Црној Гори, Риццардо Серри, поручио је да култура и креативни сектор имају значајну улогу у јачању економске отпорности, конкурентности и европских интеграција, истичући да Европска унија наставља да улаже у њихов развој кроз различите програме подршке.

Истакао да култура и креативни сектори широм Европе доприносе запошљавању, привлачењу инвестиција и туриста, урбаној обнови и развоју иновација, при чему њихов утицај превазилази границе самог културног сектора.

Говорећи о финансијској подршци Европске уније, Серри је навео да се улагања реализују кроз програме попут Креативне Европе, Инструмента претприступне помоћи (ИПА), као и будућег програма Агора ЕУ, који ће располагати већим финансијским средствима.

Посебно је истакао значај програма Креативна Европа, који повезује умјетнике, културне организације и креативне професионалце широм континента.

„Од 2021. године организације са Западног Балкана учествовале су у 331 подржаном пројекту и оствариле више од 37 милиона еура финансијске подршке кроз програм Креативна Европа“, рекао је Серри.

Он је подсјетио и да Европска унија кроз регионални програм „Култура и креативност за Западни Балкан“, финансиран из ИПА фондова, улаже осам милиона еура у развој културног и креативног сектора у региону, у сарадњи са УНЕСЦО-ом, Британским савјетом и Италијанском агенцијом за развојну сарадњу.

Говорећи о Црној Гори, Серри је нагласио да она тренутно има посебну улогу у процесу европских интеграција као најнапреднија држава кандидат за чланство у Европској унији.

„Црна Гора је затворила 16 од укупно 33 преговарачка поглавља и значајно је одмакла у процесу приступања Европској унији“, казао је Серри.

Он је додао да Европска унија подржава и пројекте који повезују културно насљеђе, туризам, креативно предузетништво и локални развој.

„Ови пројекти показују да улагање у културу није трошак, већ улагање у људе, знања, иновације, туризам, предузетништво и дугорочну конкурентност“, рекао је Серри.

Поручио је да креативна економија није само питање културе, већ и питање будућности.

„Ријеч је о будућности која је иновативна, али укоријењена у насљеђу, конкурентна, али укључива, технолошки напредна, али усмјерена на људе и креативност“, закључио је Серри.

Министарски форум окупио је министре и друге високе званичнике задужене за културу у државама Западног Балкана и учесницама Берлинског процеса, са циљем истицања значаја креативне економије као покретача одрживог развоја, промоције културне баштине и њене реинтерпретације у контексту економске валоризације, као и афирмације културне разноликости као фактора друштвене кохезије.