Вујовић: Најважнији нам је циљ да новинари безбједно раде свој посао

У Министарству културе и медија најважнији циљ је да новинари безбједно раде свој посао, а иако се биљеже помаци, за њих нема потпуно сигурног окружења поручила је министарка културе и медија др Тамара Вујовић, наглашавајући да су велики изазови социо-економски положај медијских радника и говор мржње према женама.

Вујовић је, гостујући на ТВ Адриа, казала да у Црној Гори постоји медијски плурализам, а то је потврдио и Извјештај Европске комисије.

„Од 200 медија колико је регистровано у Црној Гори можемо чути све стране политичког спектра, различита мишљења и то је добра ствар. Наравно да има изазова, а један од њих је социо-економски положај медијских радника. Имамо око 1500 до двије хиљаде људи запослених у медијима и у вези са медијима и њихов статус није подједнак. Разликује се статус у локалним јавним емитерима, националном Јавном сервису у односу на комерцијалне, приватне медије“, рекла је Вујовић.

Министарство културе и медија, како је казала, може да учествује, али није прво у социјалном дијалогу већ је, када су приватни медији у питању, основна комуникација између послодавца и запосленог.

„Апелујем на све актере у том дијалогу да се потруде да и ту дођемо до бољих рјешења. Када је ријеч о безбједности новинара, налазимо се на 41. мјесту од 180 земаља на листи Репортера без граница. Можемо рећи да је стање боље него што је било прије неколико година, али када се деси бруталан напад то нас враћа уназад. Новинарство увијек са собом носи опасности, поготово ако се бавите истраживачким новинарством“, јасна је Вујовић.

Медијским законима су, како је рекла, препознати чланови који се директно тичу безбједности новинара, а помаже се и рад Комисије за истраге напада на новинаре.

„Трудимо се да се слика поправи и да новинари буду безбједнији у своме послу. Разматрамо и захтјев да новинари имају бенефицирани радни стаж, али још увијек нисмо става да је то потребно, већ је неопходно све учинити да новинари буду заштићени на своме послу и ослобођени увреда, напада. Осим бруталног напада на новинарку Раичевић, прошле и претпрошле године имали смо углавном вербале нападе и нападе на друштвеним мрежама“, истакла је Вујовић.

Неријешено убиство уредника Дана Душка Јовановића, како је рекла, стални је терет, подсјетник на мрачне дане и мрачну страну црногорске историје и никада не треба одустати од трагања за налогодавцима.

„Ми идемо напријед, али посао никада није готов и не можемо рећи да живимо у потпуно безбједном окружењу за новинаре“, рекла је Вујовић.

Жене су, како сматра, често изложене увредама да би се одвратиле од бављења јавним послом.

„Борба против тога је и борба за све младе жене које размишљају да пођу нашим стопама. Важно је говорити о овоме и одреаговати брзо, адекватно и без предрасуда и селективне правде. У Министарству се трудимо да успоставимо стандард да,када год се деси напад на жене у јавном простору који је мизогин и дискриминишући, једнако осудимо, показујући како треба. Потребни су нам гласови жена, једнакост и равноправност у друштву. Жене морају да се осјећају сигурно гдје год да се налазе. Политика је једнако мјесто и за мушкарце и за жене“, јасна је Вујовић.

У посљедњем случају напада на извршну директорицу Мреже за афирмацију невладиног сектора (МАНС) Вању Ћаловић Марковић, како је примијетила, реакције свих су показале да нема толеранције за такве ствари и да је то недопустиво.

„Рдујем се што идемо у добром правцу, али наравно желим да се такве ствари никад не догађају“, поручила је Вујовић.

Нови модерни медијски закони су, како је истакла, донијели много добра медијском сектору и медијској сцени у Црној Гори.

„Фонд за медијски плурализам је са 0,09 повећан на 0.20 одсто текућег буџета. То ће бити издашан фонд, од скоро три милиона еура за све комерцијалне медије да се баве темама од јавног значаја. Томе Фонду неће моћи да приступи медиј који није правилно уписан у евиденцију медија. Омогућен је хитан поступак, када неко сматра да је у медијима био изложен говору мржње. Сада сама особа која се сматра жртвом говора мржње може покренути хитан судски поступак. Медиј мора да испуни квоту од 25 одсто сопственог програма, која се тичу Црне Горе и занимају црногорске грађане, да не буде реемитовања“, навела је Вујовић.

Култура је, како је рекла, опште добро, она је инклузивна, подстиче емпатију и друштвену кохезију.

„Ако смо довољно у култури више разумијемо оно што је другачије од нас. Трудимо се да кроз наше конкурсе помогнемо сектору који не ради код нас, да му отворимо врата, да подржимо њихове активности, фестивале, изложбе. Нико није искључен, има мјеста за све културне ствараоце који производе квалитетне програме. То нас самим тим удаљава од дезинформација, говора мржње, етничке дистанце. Трудимо се да оплеменимо наш простор“, казала је Вујовић.

У оквиру Медијске стратегије како је рекла, предвиђено је фромирање Мреже за борбу против говора мржње и дезинформација, како би се показало прстом на оне који шире говор мржње, дезинформације, лажне вијести.

„Кроз програме медијске и дигиталне писмености радимо на томе како да образујемо наше грађане како да читају, слушају вијести и према њима се односе“, рекла је Вујовић.