Стратешка документа Министарства јавне управе, дигиталног друштва и медија, дефинишу предуслове и иницијативе потребне за агилан и проактиван развој дигиталне Црне Горе, а убрзање промјена тражи укључење свих и поред трансформације потребно је радити и на прилагођавању закона, унапређењу дигиталних вјештина, технологије и инфраструктуре.

То је саопштено на Округлом столу Министарства јавне управе, дигиталног друштва и медија, поводом јавне расправе на нацрте Стратегије дигиталне трансформације Црне Горе 2022-2026, Стратегије сајбер безбједности Црне Горе 2022-2026 и Програма привлачења дигиталних номада у Црној Гори до 2025.

Министарка јавне управе, дигиталног друштва и медија, Тамара Срзентић, казала је да је дигитална трансформација један од шест стратешких приоритета ове Владе, а визија Министарства подразумијева непосредну сарадњу и удружене снаге свих заинтересованих страна, посебно невладиног и академског сектора, привреде и јавне управе.

“Усвајање свих ових докумената које смо припремали од првог дана оснивања министарства, Планом Владе предвидјели смо за посљедњи квартал ове године. Зато бих се захвалила свима вама који сте били дио радних група, оперативних тимова и консултативних тијела, на залагању да у једном инклузивном процесу креирамо документа која ће дефинисати предуслове и иницијативе потребне за агилан и проактиван развој дигиталне Црне Горе”, рекла је Срзентић.

Казала је да жели да пошаље снажну поруку да ће кроз заједничку сарадњу ефикасно управљати дигиталном трансформацијом у Црној Гори.

“Руку под руку са трансформацијом, морамо радити на прилагођавању закона, али и унапређењу дигиталних вјештина, технологије и инфраструктуре. Убрзање промјена тражи укључење свих нас. Стога - не будимо само гомила гласова, будимо гомила руку које ће учинити да се промјене десе, а да све оно што смо предвидјели стратегијама квалитетно имплементирамо за добробит грађанки, грађана и цјелокупне привреде”, истакла је Срзентић.

Државна секретарка у Министарству јавне управе, дигиталног друштва и медија, Марина Бановић, казала је да је у претходних пола године у поступак израде докумената био укључен велики број домаћих експерата.

“Иако је процес био веома комплексан, због тога што је укључивао велики број људи, сигурно ће донијети незамјењив квалитет и оно што сматрамо да је посебно важно и чему овакви поступци сигурно доприносе јесте да ова документа постају зајднидичко власништво. То није власништво Владе Црне Горе, него свих грађана/ки”, рекла је Бановић.

Начелница Дирекције за електронску управу, Зорана Поповић, представљајући Нацрт Стратегије дигиталне трансформације, истакала је да ће једна група циљева допринијети повећаном капацитету и способности Црне Горе за дигиталну трансформацију, како би било што више могућности за спровођење процеса.

„Са друге стране, такође, као веома значајни су препознати унапређење и развој ИЦТ сектора, као сектора који мора бити акцелератор дигиталне трансформације и један од главних покретача свих промјена и оно што је веома битно је подизање свијести грађана и привреде о важности дигиталног развоја“, рекла је Поповић.

Развој и унапређење дигиталних знања и вјештина је неминовно и на томе се, како је рекла, мора радити.

Шеф Одјсека за информационо-комуникациону инфраструктуру и информациону безбједност, Душан Кркотић, представљајући Нацрт Стратегије сајбер безбједности, рекао је да је формирано пет стратешких циљева и 22 оперативна циља, и појаснио да је један од битних сегмената подизање цјелокупне свијести везано за сајбер безбједност и кроз низ активности Министарство просвјете, науке, културе и спорта радиће на томе да оснажи едукативни програм у оквиру основних и средњих школа за ученике, наставнике и педагоге, а ради се и на увођењу додатног високошколског програма у оквиру сајбер безбједности.

„У оквиру међународне сарадње наставићемо све активности са нашим међународним партнерима, а то су НАТО, ОЕБС, Европска унија. Тренутно смо у финализацији нацрта Стратегије, надам се да ћете до краја седмице оставити коментаре“, рекао је Кркотић.

Координаторка Радне групе за израду Програма привлачења дигиталних номада, Тамара Џувер, указала је да Црну Гору у наредном периоду очекују измјене нормативног оквира, закона и прављење амбијента који ће бити привлачан за дигиталне номаде.

„Када причамо о предностима и изазовима са којима се Црна Гора сусреће када говоримо о дигиталном номадизму, предности је много. Поред предивне природе, релативно ниских трошкова живота у поређењу са другим земљама, повољних пореских стопа, говоримо и о развијеној инфраструктури, приступачном интернету и ниским стопама криминала. Када је ријеч о изазовима, говоримо о неадекватно регулисаном боравку дигиталних номада, о недовољној доступности информација и услуга за саме дигиталне номаде и о промоцији Црне Горе као привлачне дестинације за дигиталне номаде, на којој морамо много радити. Превазилажење ових изазова препознато је кроз актвности у оквиру Акционог плана, као саставни дијела Програма привлачења дигиталних номада“, казала је Џувер.

Координаторка УНИЦЕФ-а, Маја Ковачевић, узимајући учешће у расправи, казала је да формално образовање представља услов одрживости свих осталих активности и достизања свих циљева и зато га треба учинити квалитетнијим и сва дјеца од најранијег узраста треба да стекну дигиталне вјештине које су неопходне да буду дигитални грађани.

Милан Марић, директор С&Т Црна Гора, похвалио је цјелокупни процес израде Стратегије дигиталне трансформације и процес координације оперативних тимова, са укључењем представника ИТ заједнице, приватне индустрије и додатно нагласио да када говоримо о дигиталним номадима жели да они буду покретачи, који ће препознати Црну Гору за успјешан развој свога бизниса, да не буде само инфратсруктурно окружење оно које им је потребно, већ да буде и ментално окружење то што је њима потребно.

Током јавне расправе могли су се чути и други конструктивни предлози, сугестије које јесу или ће бити достављене у писаној форми Министарству јавне управе, дигиталног друштва и медија.