Затварање поглавља 17: Корак ближе пуном учешћу у европској економској и монетарној унији

Одговорније управљање државним новцем, независна Централна банка и стабилнија економија – то је суштина затварања преговарачког поглавља 17: Економска и монетарна унија. За Црну Гору ово поглавље има посебан значај јер, иако већ више од двије деценије користи еуро, још није дио еурозоне. Затварањем овог поглавља Црна Гора је направила важан корак ка пуној интеграцији у европски економски и монетарни оквир, уз потврду напретка у јачању независности Централне банке, фискалне одговорности и институционалне спремности за чланство у Европској унији.

Један од најважнијих циљева овог поглавља јесте да држава одговорније управља јавним новцем. То подразумијева боље планирање буџета, већу транспарентност у трошењу средстава и способност да се на вријеме препознају економски ризици. Једноставније речено, циљ је да држава има стабилније финансије и да може боље да планира своје приходе и расходе, али и да буде спремнија за непредвиђене економске околности.

Важан дио реформи односи се и на јачање институција које прате стање економије. Поуздани подаци о јавним финансијама, привредним кретањима и економским ризицима омогућавају доношење квалитетнијих одлука, које утичу на пословање предузећа, инвестиције и запошљавање. У оквиру ових реформи унапријеђени су системи макроекономског надзора, фискалног управљања и праћења економских неравнотежа, у складу са правилима Европске уније.

Стабилнија економија не значи аутоматски веће плате или више радних мјеста, али ствара боље услове да до тога дође. Када су јавне финансије предвидљивије, а институције снажније, и грађани и предузећа могу сигурније да планирају своју будућност. Из Министарства европских послова истичу да је управо у томе значај реформи које Црна Гора спроводи у оквиру овог поглавља.

„Иза сложених економских правила налазе се веома конкретни циљеви – да се јавним новцем управља одговорно, да институције буду независне и способне да препознају ризике и да наша економија буде отпорнија на кризе. Затварање поглавља 17 је потврда значајног напретка који је Црна Гора остварила у усклађивању са европским стандардима. Ипак, најважнији резултат није само испуњавање преговарачких мјерила, већ стварање система који ће грађанима и привреди обезбиједити стабилније и предвидљивије економско окружење“, поручују из Министарства европских послова.

Већ користимо еуро. Зашто онда нисмо дио еурозоне?

Црна Гора користи еуро као званично средство плаћања од 2002. године, али није чланица еурозоне, јер је еуро увела једнострано, прије приступања ЕУ и изван њеног формалног монетарног оквира.

Управо због овог специфичног положаја, једно од кључних питања у преговорима било је како на Црну Гору примијенити европска правила за формално усвајање еура, будући да она заједничку валуту већ користи.

Да би постала чланица еурозоне, Црна Гора треба да приступи Европској унији, испуни прописане правне и економске критеријуме конвергенције и учествује у Механизму девизних курсева ИИ (ЕРМ ИИ) најмање двије узастопне године, након чега слиједи формална оцјена и одлука надлежних институција ЕУ.

У оквиру преговора постигнут је договор са Европском комисијом о прилагођеном оквиру за будућу оцјену конвергенције Црне Горе, који уважава чињеницу да држава већ користи еуро и нема сопствену националну валуту. Овај оквир омогућава да се постојећи европски критеријуми примијене уз уважавање специфичности црногорске економије, без увођења нових критеријума мимо оних утврђених европским уговорима. Посебна пажња биће посвећена одрживости економске конвергенције, укључујући конкурентност и способност економије да се прилагођава будућим изазовима.

Важно је и да договорени оквир предвиђа могућност да Црна Гора настави да користи еуро и након приступања Европској унији, до формалног чланства у еурозони, што треба да буде уређено будућим Уговором о приступању. То значи да грађани не би морали да мијењају валуту коју већ користе, док би држава наставила да испуњава услове за пуно институционално учешће у еурозони.

Државе које су дио еурозоне учествују у заједничком систему монетарне политике, кроз своје централне банке и Европску централну банку. Зато се значајан дио обавеза из поглавља 17 односи на припрему Централне банке Црне Горе за будуће укључивање у Европски систем централних банака, а потом и у Еуросистем.

Једно од најважнијих достигнућа у оквиру овог поглавља јесте додатно јачање независности Централне банке Црне Горе. Уставним измјенама усвојеним у августу 2026. године независност ЦБЦГ изричито је утврђена на уставном нивоу, док је законодавни оквир усклађен са европским принципима институционалне, функционалне, персоналне и финансијске независности. Тиме су додатно ојачани темељи за будуће укључивање ЦБЦГ у европски монетарни систем.

Из Централне банке Црне Горе објашњавају да се припреме за европско чланство не своде само на усвајање прописа.

„Црна Гора већ користи еуро, али наше будуће чланство у европској монетарној унији подразумијева много више од коришћења заједничке валуте. Оно значи и постепену институционалну интеграцију Централне банке Црне Горе у европски монетарни систем. Зато, поред усклађивања законодавства, континуирано јачамо наше стручне, аналитичке и оперативне капацитете. Наш циљ је да Централна банка буде спремна да од тренутка приступања Црне Горе Европској унији преузме обавезе које произилазе из чланства у Европском систему централних банака, а потом, након формалног приступања еурозони, и обавезе пуноправног учешћа у Еуросистему. Тиме ће Црна Гора, која данас користи еуро без учешћа у одлучивању о заједничкој монетарној политици, након приступања еурозони, кроз своју централну банку, добити право да учествује у обликовању и спровођењу те политике“, наводе из Централне банке Црне Горе.

Шта је Црна Гора до сада урадила, а шта слиједи?

Затварањем Поглавља 17 потврђено је испуњавање свих пет завршних мјерила, која су обухватила усклађивање са европским правилима економске и монетарне политике, јачање независности Централне банке, унапређење фискалног управљања и економског надзора, као и прихватање прилагођеног оквира за будуће формално приступање еурозони.

Међу кључним резултатима су уставно и законско јачање независности ЦБЦГ, усклађивање са правилима о забрани монетарног финансирања јавног сектора и његовог привилегованог приступа финансијским институцијама, унапређење фискалног оквира и развој институционалних капацитета потребних за примјену европских правила.

Затварање преговарачког поглавља, међутим, не значи да су све обавезе завршене. Усвојена правила морају се досљедно примјењивати, а институције наставити да се развијају и након завршетка преговора.

Међу важним корацима је и успостављање Фискалног савјета, независног тијела чији је задатак да прати и оцјењује фискалну политику државе. Његова улога је да допринесе одговорнијем планирању буџета и контроли ризика по јавне финансије.

Истовремено, Централна банка Црне Горе наставља припреме за будуће чланство у Европском систему централних банака, кроз јачање институционалних, аналитичких и оперативних капацитета, укључујући сарадњу са националним централним банкама држава чланица ЕУ.

Коначни циљ је да Црна Гора у тренутку приступања Европској унији буде спремна не само да примјењује европска економска правила, већ и да равноправно учествује у институцијама које их спроводе. Пуно учешће у институцијама заједничке монетарне политике услиједиће након формалног приступања еурозони. За грађане је најважније оно што би такав систем требало да донесе на дужи рок: одговорније управљање јавним новцем, снажније институције, стабилније услове за пословање и економију која може боље да одговори на будуће изазове.