Зелена економија у Црној Гори

Привредна комора Црне Горе и Министарство економског развоја организовали су 24. маја 2021. године догађај на тему „Зелена економија у Црној Гори”.

Представљене су активности, иницијативе и програми подршке бројних институција на пољу зелене економије: Привредне коморе Црне Горе, Министарства економског развоја, Министарства екологије, просторног планирања и урбанизма, Министарства капиталних инвестиција, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Канцеларије за европске интеграције, Инвестиционо-развојног фонда, Еко фонда, Европске банке за обнову и развој, УНДП-а.

Генерални секретар Привредне коморе Митар Бајчета, у поздравном обраћању апострофирао је значај теме скупа, истичући да је пандемија указала на слабости свјетске економије и додатно нагласила потребу другачијег промишљања на глобалном нивоу о употреби ресурса који су нам на располагању.

- Европски зелени споразум је усљед појаве пандемије додатно актуелизован, као документ који садржи смјернице за опоравак земаља чланица у новонасталим околностима. У том смислу, посвећеност овој теми је значајна и за Црну Гору, у контексту њеног европског пута – рекао је Бајчета.

Пандемија је, додаје, додатно истакла важност диверзификације економије.

- Комора је и раније указивала на ову потребу, али чини се да тек под утицајем ЦОВИД кризе о диверзификацији почињемо размишљати на прави начин, тако што ћемо нове бизнисе усмјерити на иновације и зелену економију, а оне постојеће прилагођавати таквом начину рада – рекао је он.

Привредна комора Црне Горе је на својој годишњој Конференцији о економији 2019. године покренула тему зелене економије, која је дискутована регионално и на веома високом нивоу. Један од закључака тог догађаја био је покретање пројекта израде Мапе пута Црне Горе ка циркуларној економији, као дијелу зелене економије. У сарадњи са УНДП и уз снажну подршку и разумијевање претходне Владе, Комора је посвећено приступила овом послу.

- Позивам све представнике институција, невладиног сектора и привреде да дају свој допринос и предузму активности у дијелу својих надлежности како би Мапу финализовали до априла 2022. године. Дакле, ово није и не може бити пројекат Коморе и УНДП-а, већ свих нас. Ово је пројекат који представља путоказ за здравију економију и достизање одрживог раста – каже Бајчета.

Исказао је подршку формирању Радне групе за зелену економију од стране Министарства економског развоја, у којој Комора партиципира.

- Подршка и подстицаји који ће бити на располагању привредним друштвима морају бити конкретни у финансијском и сваком другом смислу – закључио је он.

Оливера Вукајловић в.д. генералне директорице Директората за унапређење конкурентности, Министарство економског развоја, представила је подстицајне мјере за развој ММСП и активности у циљу промовисања зелене економије.

Она је казала да црногорска економија и далје, у значајној мјери, осјећа посљедице пандемије, ра се тиме указала природна потреба за обезбјеђењем далје снажне подршке привреди и у другом кварталу. Најважнији сегмент овог пакета јесте кредитна подршка привреди која ће се реализовати у четири фазе, са циљем да се привреди обезбиједи око 110 милиона еура нових кредитних средстава.

- Као дио Програма реализоваће се и Програмске линије за подстицај циркуларне економије са намјеном подршке предузетницима и малим и средњим предузећима, као и улагања у пречишћаванје отпадних вода. - казала је Вукајловић.

Према њеним ријечима, зелени послови већ постоје и могу се даље развијати у многим економским секторима, како у урбаним тако и у руралним срединама.

- Зелена економија треба да представља будуће опредјељење националне економије и друштва и сада је потребно да на томе радимо на одрживији и свеобухватнији начин. Неопходно је да се у овај процес укључи цијело друштво, прије свега привреда и младе генерације – казала је она.

Ладеја Година Кошир, екстерна експерткиња на пројекту Привредне коморе Црне Горе и УНДП-а Израда Мапе пута Црне Горе ка циркуларној економији, која је уједно и предсједница Европске платформе за циркуларну економију, представила је овај пројекат.

- Јако је битно разумјети да циркукарна економија није нешто што долази на крају, већ је то модел да привреду учинимо конкурентом, поготово у овом времену климатске и ЦОВИД кризе – казала је Кошир.

Према њеним ријечима, свака криза доноси и могућност, а климатске промјене и ЦОВИД криза постављају изазов да економију и друштво регенеришемо на иновативан начин, како бисмо осигурали квалитет живота за све.

Кошир је истакла важност мапирања стакехолдера у циљу системске реформе економије. Транзиција ка циркуларној економији тражи чврсту сарадњу свих актера, као и рјешења која су одржива за економију и друштво у цјелини.

- Ово не треба схватити као оптерећење већ начин да се са мање улагања постигне више резултата – рекла је она.

Драшко Бољевић, в.д. извршног директора Еко фонда, представио је активности ове институције.

Дјелатност Еко фонда је финансирање припреме, спровођења и развоја програма, пројеката и сличних активности у области очувања, одрживог коришћења, заштите и унапређивања животне средине, енергетске ефикасности и коришћења обновљивих извора енергије, како на државном, тако и локалном нивоу.

Као једну од значајних овогодишњих активности Бољевић истиче јавни позив за додјелу бесповратних средстава (субвенција) за набавку електричних и хибридних путничких возила. Укупни износ бесповратних средстава у оквиру позива износи 100.000 еура.

- Циљ јавног позива је непосредно подстицање набавке еколошки прихватљивог вида транспорта, у оквиру спровођења мјера за побољшање квалитета ваздуха и унапрјеђења квалитета животне средине - казао је Бољевић.

Ана Цмиљанић, руководилац Службе за планирање, анализу, извјештавање и међународну сарадњу Инвестиционо развојног фонда, учеснике је упознала са одрживим финансирањем зелених и климатских инвестиционих пројеката.

Она је казала да ЕУ тежи да буде климатски неутрална до 2050. године и има економију са нето нула емисијом гасова са ефектом стаклене баште, што је и суштина Европског зеленог плана и у складу је са опредјелјеношц́у ЕУ која се тиче глобалне климатске акције према Паришком споразуму. Додатно је напоменула да међународни кредитори и донатори са којима ИРФ сарађује, као један од услова, постављају пласирање одређеног процента додијељених средстава за зелене пројекте.

- Сви дјелови друштва и економски сектори ц́е у томе имати значајну улогу - од електроенергетског сектора до индустрије, мобилности, грађевинарства, пољопривреде и шумарства - додала је Цмиљанић.

У Црној Гори значајан потенцијал развоја зелене економије препознат је у областима производње енергије, одрживе пољопривреде и туризма, те саобраћаја.

- Из перспективе ИРФ-а, а све у циљу оптималног коришења расположивих извора финансирања, потребно је да привредни субјекти приликом евалуације својих пројеката, поред економске и социјалне, укључе и компоненте ефеката на одрживи развој и зелену економију, гдје год је то примјењиво - казала је Цмиљанић.

Милица Абрамовић Радивојков, шефица групе за програмирање ИПА-е, из Сектора за европске фондове, Канцеларије за европске интеграције презентовала је ЕУ фондове за подршку.

Она је рекла да су у области животне средине велики пројекти финансирани на овај начин углавном били усмјерени на подручја управљања отпадом и отпадним водама.

Представила је Програм ИПА 2014 који се односи на јачање капацитета за управљање квалитетом ваздуха у Црној Гори (1,1 милиона еура) и примјену оквирне директиве о водама (1,9 милиона еура) те програм ИПА 2016 који се односи на изградњу капацитета и активности везане за усклађивање правне тековине ЕУ у оквиру сектора Животна средина и климатска акција (13,4 милиона еура).

- ИПА ИИИ 2021-2027 програми спроводиће се кроз пет националних прозора, а један од њихће се односити на: зелену агенду и одрживо повезивање, заштиту животне средине; ублажавање климатских промјена и припремљеност на климатске промјене, подршку преласку на ниско-угљеничну економију, дигиталну економију и друштво, повезивање држава корисница ИПА-е ИИИ са ЕУ и ширим глобалним тржиштем, животну средину и климатске промјене, те саобраћај, дигиталну економију, друштво и енергетику. За реализацију пројеката везаних за ове теме, биће опредијељено 42% укупних средстава - казала је она.

Енис Гјокај, начелник Дирекције за мониторинг и евалуацију ИПАРД програма, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде говорио је о спровођењу мјера овог програма.

Он је казао да осим ИПАРД-а, Министарство спроводи и друге активности и инвестиције које се тичу зелене економије и мјера подршке.

Гјокај је истакао да након јавних позива кроз ИПАРД програме објављених у 2018. и 2019. години, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде уз финасијску помоћ Европске уније наставља са додјелом подршке кроз нове јавне позиве, истичући Први јавни позив за подршку развоју руралног туризма кроз ИПАРД ИИ програм.

Он је казао да кроз овај јавни позив заинтересовани апликанти могу конкурисати са пројектима, чији прихватљиви трошкови износе од 10.000 до 150.000 еура. Подршка износи до 65% прихватљивих трошкова.

- Предмет инвестиције може бити изградња и/или реконструкција и/или опремање угоститељских објеката за пружање услуга смјештаја, објеката за припремање хране, пића и напитака, уређење туристичке инфраструктуре, изградња и/или реконструкција постројења и/или набавка опреме за обновљиве изворе енергије и набавка опреме и уређаја за третман отпада и отпадних вода - казао је Гјокај.

Игор Јовановић из Дирекције за управљање отпадом и комуналне услуге Министарства екологије, просторног планирања и урбанизма, говорио је о управљању отпадом као великом изазову данашњице, не само за Црну Гору већ и Европу и цијели свијет.

- Европске директиве у овој области су препознате као тешке и траже посвећен рад да би се усагласило са њиховим захтјевима - казао је Јовановић и додао да је Министарство у претходном периоду урадило значајан посао што се тиче усаглашавања са ЕУ у овој области.

Јовановић је казао да је пуно тога урађено у инфраструктурном смислу што се тиче Подгорице и приморја, али да је на сјеверу тек почела инфраструктурна изградња.

Јовановић сматра да је потребно унаприједити инспекцијски надзор у овој области и развити адекватан информациони систем.

- Без стабилног информационог система са усаглашеном базом података не можете адекватно планирати активности - казао је он.

Додаје да је планирано да се до краја године донесе нови закон и план о управљању отпадом, који ће донијети нове смјернице у овој области.

Алекса Ћулафић, самостални савјетник у Министарству капиталних инвестиција, говорио је о подршци грађанима како би се што ефикасније одвијала имплементација мјера енергетске ефикасности.

Представио је пројекте енергетске ефикасности који се реализују у координацији овог Министарства и намијењени су, између осталог, унапређењу енергетских карактеристика јавних објеката, уградњи система на модерне облике биомасе за домаћинства и друго.

Циљ ових програма је обезбјеђивање повољних кредита за грађане, подстицање развоја партнерстава између комерцијалних банака и дистрибутера/инсталатера опреме за гријање на биомасу, развој тржишта за већу употребу система за гријање на модерне облике биомасе и развој тржишта дрвних енергената (пелет, брикет), те допринос смањењу емисија ГХГ гасова кроз коришћење енергената који имају мање штетан утицај на животну средину.

- Имајући у виду успјешне резултате остварене током реализације програма подршке сектору домаћинстава у претходном периоду, као и велико интересовање грађана, Министарство капиталних инвестиција за текућу годину планира наставак реализације програма - закључио је он.

Данило Раичевић, банкар за енергетику, некретнине и инфраструктуру ГЕТ (Греен Ецономy Транситион) амбасадор Европске банке за обнову и развој, говорио је о аукцијама као алату за добијање најниже цијене струје.

- Ово је поједностављен и транспарентан процес и појединачно запечаћени поступак лицитирања. Избор побједничке понуде је искључиво на бази цијене - казао је он.

Он је казао да је ово добро за потрошаче јер се добија струја по најнижој цијени, убрзава се зелена транзиција, ствара се мања количина ЦО₂ и нижи је ниво загађења ваздуха, а и добро је за јавну управу јер је процес транспарентан и објективан.

- Од оснивања, ЕБРД је подржала преко 75 пројеката у Црној Гори вриједне преко 735 милиона еура, мобилишући тако инвестиције од преко једне милијарде – рекао је Раичевић.

Примјери њихове подршке су: Вјетроелектрана Крново (72МW, €141м), паметна бројила у дистрибутивном систему (120 милиона еура), Трансмисиони кабл Ластва-Пљевља (€119м), Мала хидроелектрана Хyдро Бистрица (4,2 милиона еура).

Снежана Драгојевић, прогамски менаџер из УНДП-а, говорила је о обавезама Паришког споразума и Национално утврђеном доприносу (НДЦ).

Ревидирани Национално утврђени допринос предвиђа смањење ГХГ емисија за 35% до 2030, у односу на 1990, која се користи као референтна година.  

НДЦ обухвата мјере које су предвиђене националним стратегијама и плановима, а имају значајан митигациони потенцијал. Највећи број мјера је из сектора енергетике, као највећег емитера ГХГ, затим индустрије и отпада. До наредног ревизионог циклуса, истакла је да ћемо имати нове податке из сектора енергетике, шумарства, као и из области адаптације на климатске промјене, уз наду да ће Црна Гора моћи поставити још амбициозније циљеве смањења ГХГ емисија.

Према њеним ријечима, отварање нових фабрика мора да прати детаљна анализа утицаја на животну средину и све мора бити у складу са обавезама које је Црна Гора преузела у овој области.

- Европска унија ће давати велики подстицај који треба искористити и ићи даље новим зеленим правцем, а Црна Гора итекако има потенцијала за то, истакла је она.

Модераторка Марија Распоповић, самостална савјетница у Привредној комори, закључила је на крају скупа да је потребно да бројне институције и организације у Црној Гори, које су ангажоване на пољу зелене економије, синергетски дјелују како би ефекат њихових активности био што већи.