Зетском дому потврђен статус културног добра од националног значаја

Управа за заштиту културних добара је у поступку ревалоризације, који је стручна оцјена својстава, особености и значаја културног добра, ради провјере његове културне вриједности, донијела Ријешење којим се утврђује статус непокретног културног добра Зетском дому.

Позориште Зетски дом је изграђено у периоду од 1884. до 1896. године, према пројекту архитекте др Јосипа Сладеа Шиловића, а за изградњу објекта био је ангажован Јозо Терзовић из Далмације са сарадницима. Краљевско позориште зетски дом је прво црногорско позориште, које је имало салу са партером, галеријом и 17 ложа, укупног капацитета око 300 мјеста. У доба књажевине и краљевине Црне Горе у Зетском дому, осим позоришта, биле су смјештене и друге културне установе и удружења, као што су читаоница, библиотека, музеј, културно-умјетничка и пјевачка друштва и др. Зетски дом је у то вријеме представљао културни и умјетнички центар Цетиња и Црне Горе.

Петог децембра 1888. године, у још недовршној дворани здања, које ће временом постати један од кључних симбола театарске дјелатности у Црној Гори, изведена је прва представа, „Балканска царица“, према тексту Николе И Петровића Његоша. Осим што ће поменуто извођење остати упамћено као први комад изведен у Зетском дому, истовремено је за њу везано и штампање првог позоришног плаката неког домаћег ансамбла.

Након окупације Црне Горе од стране аустроугарске војске 1916. године у објекту Краљевског позоришта зетски дом била је коњушница, до 1918. године, а приликом повлачења објекат су запалили. У пожару је ентеријер потпуно уништен. Зграда позоришта је 1931. године обновљена, измијењен је улазни тријем, преправљена су три мања лука у један већи, а измјене су се догодиле и на тимпанону.

У пожару 1961. године објекат је претрпио знатна оштећења, да би 1973. године био поново обновљен. Крајем деведесетих година XX вијека Краљевско позориште Зетски дом је комплетно санирано, враћен му је првобитни изглед улазног тријема са три лука.

Током прве деценије XXI вијека, изведени су санациони и рестаураторски радови који су омогућили да зграда позоришта квалитетније одговори својој примарној функцији.